32. | Misteriozni stranac.

1.3K 107 19
                                    


- Izgledaš isto kao i uvek. - Victor je frustrirano i detinjasto promrmljao dok je negodovajući posmatrao Gabriellin odraz u ogledalu. U tom trenu nanosila je tanki sloj crvenog ruža preko usana i nakon što ga je spustila na stočić, premestila zlatne uvojke sa jednog ramena na drugo. - Čemu onda toliko odugovlačenje? -

Ponašao se krajnje detinjasto. On je bio spreman već proteklih sat vremena dok se Gabi šminkala, birala odeću i tuširala. Osećao se kao da to traje čitavu večnost. Naime, trebalo je da se pojave kroz nešto više od pola časa na prijemu porodice Carter, još jedne u nizu porodičnih prijatelja Romanovih, a kao jedini koji su te večeri zapravo bili kod kuće, Victor i Gabi morali su se tamo pojaviti zajedno.

Julia i Mark su odlučili da otputuju kako bi se odmorili kod Markove mlađe sestre u Edinburg, dok se Philip trudio sve češće ostajati van kuće kako se ne bi susretao sa Gabi. Retkost njihovih susreta savršeno je odgovarala i njoj.

- Ne odugovlačim, skoro sam spremna. - Izgovori nakon što naspreja par kapljica skupocenog parfema duž bledog vrata. Zatim baci još jedan, naizgled nehajni pogled na ogledalo i okrene se ka Victoru.

- Eto, vidiš da sam gotova. - Obučena u crvenu haljinu bez bretela koja se stapala sa nijansom njenog ruža drsko se osmehnula. Ni on nije izgledao ništa manje glamurozno, u skupocenom, crnom odelu šepurio se verujući kako je najšarmantnija osoba na svetu.

Vozio je svega desetak minuta te su se pojavili u pravo vreme kada su i sve zvanice počele da pristižu. On ju je uhvatio ispod ruke i kiselo se osmehnuo a ona mu je uzvratila svojim najlepšim lažnim osmehom. Upoznajući se sa sve više članova takozvane elite, počela ju je prezirati još jače. Toliko laži, glume, maski koje samo čekaju da padnu. Kao da tvoj glamurozni život predstavlja bal pod maskama, a istog trena se završava kada jadne maske padnu. To joj se gadilo.

- Gabriella? - Oseti blagi dodir na ramenu te se osvrne ugledavši Victora, no ovoga puta manja skupina ljudi oko njih se izmenila. U potpunosti zaokupljena svojim mislima to nije čak ni primetila. Kraj Victora je stajao visoki, elegantni muškarac, po njenoj proceni nešto stariji od tridesete. Sa nešto dužom, svetlo-smeđom kosom no što je bila uobičajena među ljudima njegovog staleža i smaragdnim očima drsko joj se smešio. Uzvratila mu je istovetnim osmehom, naočigled svog muža.

- Ovo je... - Victor nije ni uspeo dovršiti rečenicu kada je mladić pružio ruku njegovoj ljupkoj ženi.

- Damian. - Šarmantno se osmehnu stiskajući nežno njenu ruku u svojoj.

- Gabriella. - Uzvrati mu na isti način, a Victor kao nemi posmatrač pokraj njih jasno je mogao nazreti hemiju između stranca i Gabi. Premda, nije mario za nju kako bi odreagovao na bilo kakav način.

- Damian je išao u srednju školu sa Philipom. - Obavesti ih kratko Victor prekidajući momenat savršene tišine te hipnotišući kontakt očima. Devojka klimnu glavom i osmehnu se, još uvek pomalo opijena senzualnom pojavom muškarca ispred.

- Otkud ti kod Carterovih? - Victor se nasloni na visoki sto pored i Damian razmakne usne odgovoriti mu, no pogleda fiksiranog za Gabriellu.

- Iz istog razloga kao i ti. Niko od mojih nije hteo da ide. - Nedugo potom promrmlja sebi u bradu. - I uopšte ih ne krivim. - 

Zatim su dva muškarca žustro i veselo razgovarala, naočigled Gabrielle koja je sa radoznalošću upijala svaki detalj vezan za njega. Iz Damianovog razgovora sa Victorom saznala je da je završio studije fotografije, te da je proveo proteklu godinu putujući po jugoistočnoj Aziji. To je objašnjavalo njegov preplanuli ten koji se nije slagao sa atlantskom klimom ovog područja. Bio je veseo, duhovit i jednako šarmantan kao Philip. Čak ju je i podsećao na Philipa u nekim trenucima i mogla je da shvati zbog čega su bili tako dobri prijatelji. Delovalo je kao da imaju toliko toga zajedničkog.

- Ovaj ovde seronja je svaki dan provodio kod nas. Nisam mogao da ga smislim. - Victor mahnu rukom ka Damianu, pomalo pripit, bezobrazno se cereći. Ovaj podigne ruke u znak odbrane i zatim mu uzvrati isto tako bezobrazno:

- Nažalost, tebe još uvek niko ne može da smisli. Još uvek si jadni gubitnik, je l' da? -

Gabi je mogla primetiti neprijatni grč Victorova lica, te činjenicu da ga je razljutio. Pogledom je okrznula Victorove duge prste koji su se polako skupljali u pesnicu, no samo se osmehnuo, uprkos sopstvenom gnevu.

- Izvinite me, moram do toaleta. - Kratko promrmlja, iako je bilo očito da im neće faliti u razgovoru. Progovorila bi svega dve reči, klimnula glavom ili ustaljeno govorila: da, u pravu si, o Bože.

Nakon što devojka nestade iz njihovog vidokruga Damian se odvažno obrati Victoru.

- Ko je ova mala? -

Mladić ispred njega se kiselo osmehnu posmatrajući sadržinu svoje čaše, pre no što ju je popio naiskap. Zatim se isto tako kiselo iscerio dok mu je odgovarao na pitanje:

- Moja žena. -

- Tvoja žena? - Bio je u potpunosti zbunjen. Ova devojka nije bila ni nalik devojkama koje je viđao u kući Romanovih dok se družio sa Philipom. Ne, ne, u Victorovoj sobi uvek su obitavale tamnokose i poprilično drske lepotice. Ali ova krhka, plava devojka se nije uklapala. Jednostavno je tu bilo nešto što nije odgovaralo.

- Šta da ti kažem, upecan sam. - Mahnu rukom nezainteresovano te mahnu devojci koja je raznosila pića. Nije pričekao ni da mu skroz napuni čašu, već je polovinu otpio praveći grimasu.

- Koliko dugo ste zajedno? - Beskrajno ljubopitivo Damian je upitao.

- U braku smo više od godinu dana. - Poput robota bi mu odgovarao osećajući tupu vrtoglavicu.

- Voliš je? - Upita testirajući Victorove granice. I zašto bi ga to zanimalo? To je prelazilo svaku meru, najposle to je njihova stvar. I očito da je voli! To umiljato stvorenje niko ne bi mogao mrzeti.

- Veruj mi, ljubav nema nikakve veze sa mnom. Ni najmanje. - Neodređeno odgovori te se isceri primećujući Gabriellu koja se provlačila kroz gomilu.

- Biću u Istočnom Hertfordu naredna dva meseca. - Kratko obavesti ni ne posmatrajući Victora. Obojica su pomno pratili svaki devojčin pokret ka njima.

- Bilo bi lepo da nas posetiš. -

- Uskoro i hoću. -

A kada se Gabi pojavila ispred njih svaki vid tog razgovora utihnuo je, a u Victorovoj svesti je otišao u zaborav ispran litrama alkohola. Premda, neočekivano se događa. Pogotovo kada su upletena slomljena srca, usamljenost i misteriozni stranac. 

Gospođa RomanoWhere stories live. Discover now