Gospođa Romano

12. | Sledećeg puta neće biti.

Moglo se reći da je život za Gabriellu Romano u narednim danima bio neverovatno jednoličan i monoton, što je počelo da je zamara. Skoro svakog dana prijatelji Romanovih dolazili su da bi videli Victorovu nevestu, a iz nekog, njoj nepoznatog razloga, ni jedan od njih joj se nije svideo. Svi su bili previše uštogljeni, previše su pazili na manire, svoju uredno začešljanu kosu i savršeno ispeglanu odeću. Govorili su sporo i značajno, i skoro svakog trenutka trudili su se nametnuti svoj aristokratski položaj, kao da su u srednjem veku. Stanovnici Istočnog Hertforda bili su izuzetno patrijahalni, ali ne u toj meri, te je nju to nerviralo.

Trudnoća je tekla, naizgled, baš kako treba. Nije imala mučnine a ni vrtoglavice, tako da većinu vremena nije bila ni svesna da je trudna. Jedino bi joj ponekad Julia strogo naglasila da mora roditi novog naslednika Romanovih, time aludirajući da mora biti muškog pola. Na to bi se Gabi kiselo osmehnula i skrenula pogled, trudeći se da pobegne Juliinim prezrivim očima.

I dok se tog jutra vozila u autu, posmatrajući drveće koje je, kako joj se činilo, proletalo pred njenim očima, ona je osetila nostalgiju za domom. Kraj nje, na vozačkom mestu, sedeo je njen brat Jason koji ju je vodio u obližnju ambulantu. Julia je insistirala da ide na kontrole svake dve nedelje, iako to nije bilo neophodno. Kako Victor nije želeo da je odveze, Philip bio na fakultetu a Mark radio, morala je zamoliti svog brata. Njegov glas je bio usiljen i previše promukao, ali rekao joj je da će je sa zadovoljstvom povesti.

Potpuno drugim očima posmatrala je svet pred sobom, bila je sigurna da način na koji ga sada vidi ne može ni prići načinu na koji ga je videla ranije. Nekada je izgledao tako raznobojno, bujno a sada je sve mogla videti u pravom svetlu. Neverovatno je koliko je svet lepši dok ga vidimo dečijim očima, sve dok ga ne sruši realnost.

- Jesi li dobro, Gabi? - Jason upita zabrinuto, primetivši da je njen pogled odlutao ka horizontu. Plavokosa devojka klimne glavom i oreol zlatnih uvojaka padne joj na lice, i ona ih sa obe ruke skloni.

- Da li se ponašaju loše prema tebi tamo? - Pogled mu je prikovan za asfalt, ali po pokretima njegove ruke vidi se da okleva da li da se okrene ka sestri koja ga posmatra za zanimanjem.

- Ne, ne uopšte. - Progovori sasvim tiho, ali nesigurnost u njenom glasu navede Jasona na pravi trag. Lagala ga je.

- Ne govoriš istinu, zar ne Gabi? - Njegov ton nije osuđujući, naprotiv, on je sasvim miran, ali u sebi ima strašnu želju da polomi sve. Jer sada je čovek koji je uništio život njegove male sestre, čovek koji se budi svakog jutra kraj nje. I on ne može a da ne pomisli kakve je strašne stvari spreman učiniti Gabi ako bi ponovo makar liznuo alkohol.

Auto se zaustavi, i ona brzo izađe iz auta, ostavljajući Jasonovo pitanje da visi u vazduhu zajedno sa još gomilom nedorečenih stvari koje je tako silno želela da mu kaže. Jason hoda sporo iza nje ne trudeći se da je ispituje. Znao je da mu ionako ne bi priznala. Kada izgovori svoje ime ženi koja je sedela za kompjuterom ona je uputi ka belim vratima i ona uđe u ordinaciju doktorke James, Juliine prijateljice čije je prisustvo Julia sredila. Insistirala je na tome da je samo Laura James može pregledati. Čim je ugledala Lauru, Gabi je shvatila da su sve osobine koje je pretpostavljala da će Laura imati zapravo nepostojeće, bar kod nje. Bila je uverena da će to biti stroga, uštogljena žena koja u mnogo čemu podseća na Juliu, ali kada joj se ispod naočara veselo osmehnula niska starica, Gabi je znala da greši. Izgledala je dobroćudno i smireno, baš kao jedna stara gospođa iz njenog komšiluka, čije je ime davno zaboravila. Ugljeno crna kosa bila joj je protkana srebrnastim vlasima, imala je okruglast, crven nos i krupne naočare koje su podsećale na sitne teglice.

- Ti si Gabriella, zar ne? - Laura se osmehnu pokazujući joj rukom da se smesti na beli ležaj. Jason je seo na stolicu prekoputa Gabi i posmatrao celokupni pregled.

- Tvoj brat? - Doktorka James pokaže prstom na Jasona, izbegavajući kontakt očima sa njim. Nakon što Gabi klimne glavom, doktorka promrmlja sebi u bradu:

- Zaista ličite. -

Doktorka Laura James bila je onaj tip osobe koja nije volela da gubi vreme, te je istog trena, dok je Gabi gledala kroz prozor podigla devojčinu majicu i namazala ledenu, ljigavu tečnost na njen stomak. To ju je naglo prenulo, ali joj je ova očima pokazala da se smiri, i ona je, obuhvativši noktima beli čaršav, to i učinila.

- Zašto tvoj muž nije ovde? - Već joj se obraćala sa ti i bila je direktna. Kada ju je nešto zanimalo, nije prezala ni od čega to da sazna.

- Ima neke obaveze. - Slaga prvu stvar koja joj je pala na pamet, a zatim baci pogled na monitor na kojem se videli sićušni, beli obrisi malene osobe.

- Čini mi se da je sve u redu. - Laura se okrene i pogleda neke papire, pokazujući Gabi da je u redu da spusti majicu. Dok je ustajala imala je osećaj da će se srušiti i pridržala se za ležaj, što nije promaklo Jasonovom oku.

- Znaš, ti si veoma čudna devojka. - Doktorka James odjednom reče, skidajući naočare sa svog okruglastog nosa. Zatim ih je obrisala svako staklo svojim belim mantilom i vratila ih na oči.

- Većina devojaka koje prvi put vide svoje dete na ultrazvuku imaju barem neku emociju. Neke su čak počele i da plaču. Dok si ti bila potpuno hladna. - Izgovori nonšalantno i Gabi se zagleda u nju.

- Ja nisam takav tip osobe. - Glas joj je podrhtavao, ali bila je, bila je upravo takav tip osobe. Da je to dete koje je volela, možda bi i ona plakala, možda bi tražila da joj daju sliku tog malenog stvorenja ili bi se nežno, kroz suze osmehnula. Ali ga je prezirala. Kao i njegovog oca.

- Svi smo mi različiti, draga. - Dobrodušno odgovori Laura i potapša Gabi po ramenu. I iako je taj majčinski dodir na Gabi delovao umirujuće, imala je želju zaplakati i ona na tren zaklopi oči zamišljajući maleno lišce koje će jednoga dana pripadati tom detetu.

- Doviđenja, doktorko James. - Plavokosa devojka se slabašno osmehnu i doktorka joj mahnu sa veselim osmehom na svojim jarko - crvenim usnama.

- Doviđenja, devojčice. Sledeći put dovedi muža, da mu ja održim predavanje. - Starica namigne i zakikota se, te Gabi zatvori vrata sa sobom. Sledeći put. Sledeći put. Sledećeg puta neće biti - pomisli odlučno Gabi, već rešena da konačno okonča agoniju kroz koju je prolazila.