Gospođa Romano

43. | Victorova zamisao.

Dok je razmišljao o posledicama svojih, nekada kobnih, odluka, Victor se osećao krajnje slabim i zamišljenim. Koliko god se opirao čudnom osećaju posesivnosti, shvatio je da mu je nemoguće pobeći. Nakon nekoliko časova razmišljanja u tišini, doneo je jedini mogući zaključak. Svi ostali su otišli osim njega i Julie, kojoj nanovo nije bilo dobro. Nije se mogao odupreti osećaju anksioznosti i straha. Koliko god Julia bila loša prema drugima, znao je da je njemu bila najbolja moguća majka te da mu je oduvek želela najbolje. Kod ostalih se izgovorio rekavši da će da pripazi na nju, a da ostali mogu da odu. Šetali su prostranstvima oko Brightona. Osećao se čudno tog jutra dok je posmatrao Gabriellu. Pevušila je neku veselu melodiju prolazeći četkom kroz svetle vlasi. Iscerio joj se, posmatravši njen odraz i izgovorio:

- Zbog čega smo tako veseli danas? - On se i sam osećao drugačije posmatrajući je kao posve drugu osobu. Nikada do sada je nije video kako peva. To mu je bilo neobično.

- Nije tvoja stvar. - Suvo je rekla, a zatim nastavila pevušiti kao da se ništa nije dogodilo.

- Dušo, ti si moja žena. Sve u vezi tebe je moja stvar. - Sarkastično je dobacio na što je ona preokrenula očima, ali ga istodobno ignorisala. Nije se dala omesti, čak nije ni reagovala kao obično na njegov sarkazam. Nije mu se sviđala ta njena strana. Voleo je kada je bila prkosna, ljuta, voljna da mu se suprotstavi. Koliko god smatrao to ludim, tada mu je čak bila i privlačna. Šta je zanimljivo u devojci koja je konstantno mirna, ćutljiva, pokorna? Njemu su bile uzbudljive svađe sa njom, ali znao je da je Gabi previše vaspitana i staložena ne bi li se upustila u sukob sa njim. Svakako, bilo je par situacija kada bi i njoj pukao film. No te situacije behu retke.

Otišla je sa velikim osmehom, a mogao se zakleti sebi da je primetio promenu i na Philipu. Nije mu trebalo mnogo dok je shvatio da se između njih nešto desilo. Gabi je bila tip osobe koja nije umela da krije svoju sreću ili tugu a sada je bilo očigledno da se nešto prethodnog dana promenilo. Kasnije će joj prebaciti, odlučio je.

Sada je bio previše usresređen na svoj zaključak.

Grace je bila nešto uistinu drugačije od devojaka sa kojima je imao prilike da bude, te ga je upravo zbog toga toliko privolela sebi. Zračila je nevinošću, lepotom i skromnošću, a istovremeno je posedovala mnoge druge osobine koje su ga uz to privukle kao što je bila odlučnost, tvrdoglavost, ujedno i hrabrost. Znao je da je bilo glupo što je dozvolio sebi da mu se ona svidi. Smatrao je još glupljim što ju je otvoreno zavodio, igrao na kartu sopstvenih emocija koje su ga najposle izdale. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će on završiti povređen, a ona osoba koja ostavlja. Među njima nije ni bilo ništa, ako se izuzmu Victorovi pokušaji flerta i jedan poljubac. Ali on je želeo više. Toliko više.

Što se ticalo Gabrielle, shvatio je da ga ona ne privlači na isti način kao Grace. Još u osnovnoj školi ga je iritiralo njeno savršenstvo i one večeri je bio gnevan na nju zbog toga. Bio je sebičan, ali to je bio deo njegovog karaktera. On svakako nije mogao uticati na svoju promenu. Uostalom, smatrao je da i nema razloga da se menja. Premda, uživao je u osećaju samozadovoljstva kada bi ga neki muškarac pogledao sa ljubomorom u očima jer je uz sebe imao ženu koja oduzima dah, što svojom elegancijom i držanjem, što svojom lepotom i inteligencijom. Uživao je u tome da mu drugi zavide, da žele da budu on, da maštaju o njegovom novcu, fizičkom izgledu, ženi.

Taj osećaj postao je intenzivniji vremenom i Gabriellinom promenom. Znao je da će uz godine ona postati lepša, bolja, inteligentnija a on još bogatiji. To mu se sviđalo, osećao se superiornim i nadmoćnim u odnosu na druge i već je sebe video kao jedinog naslednika Romanovih, uprkos tome što je njegov brat stariji i po pravu bi on to trebalo da nasledi. A onda se setio jednostavne ideje i sve bi bilo baš kao što je on zamislio. Victor Romano se smejao na glas, sasvim sam u svojoj sobi, misleći o efektu koji će izazvati njegova zamisao. I nije mogao da dočeka da je sprovede u delo.