Ustali smo i on me povukao za ruku.
Ariel: Pa s-stani Harry gdje ćemo?
Harry: Pa vidjećeš. Vodim te na mamlo putovanje.
Uzdahnula sam.
Ariel: Gdje tačno?
Harry: Vidjećeš.
Izašli smo u hodnjik.
Ariel: Čekaj dok se obujem.
Sjela sam na stepenice i počela obuvati starke dok je on namještao svoje crne sunčanice. Zatim je iz džepa izvadio još jedne.
Harry: Izvoli.
Pogledala sam ga zbunjeno.
Ariel: Šta će mi to?
Harry: Pa radi sigurnosti, hajde.
Uzela sam sunčanice.
Ariel: Zašto si tako nestrpljiv?
Harry: Zato što hoću da budemo sami, hajdee.
Nasmijala sam se i zavezala pertle.
Ariel: Mi idemo tetka!
Hannah: Važi dušo! Lijepo se provedite!
Viknula je iz sobe, a nas dvoje smo izašli iz kuće. Odmah sam pogledala oko nas kako bih se uvjerila da nema novinara ili nekih slučajnih prolaznika. Harry me je uhvatio za ruku i krenuli smo prema njegovom crnom automobilu koji se nalazio preko puta kuće.
Ariel: Harry ovo je preopasno.
Harry: Pazio sam ne brini.
Ariel: Ali otkud ti znaš, može biti da se negdje kriju.
Odmahnuo je glavom i otvorio mi vrata automobila. Ušla sam unutra i još se jednom nervozno okrenula kako bih se uvjerila da nas zaista niko nije vidjeo. Za par trenutaka je i Harry sjeo na svoje mjesto i zatim smo krenuli. Osjetila sam neko olakšanje što smo napokon krenuli i teško da će nas iko uhvatiti. Skinula sam sunčanice i naslonila se na sic. Harry je na trenutak pogledao prema meni sa nekim smiješkom.
Ariel: Šta je?
Harry: A slatko su ti stajale.
Ariel: Izvinite gospodine zaboravni ali neki dan ste mi rekli da više volite da vidite moje oči.
Nasmijao se.
Harry: Pa znam ali to ne znači da ti ne stoje lijepo naočare.
Nasmiješila sam se i okrenula glavu prema prozoru.
Ariel: Hoćemo li se vratiti zasatak?
Odmahnuo je glavom.
Ariel: Do večeras?
Ponovo je odmahnuo glavom. Malo sam se uspravila i pogledala sumnjičavo prema njemu.
Ariel: Do ujutru?
Vragolasto se nasmijao, a zatim ponovo odmahnuo glavom.
Ariel: Harry?
Pogledao je prema meni.
Harry: Šta je Julija?
Ariel: Pa daj ne zezaj me.
Harry: Ne zezam se, ja sam potpuno ozbiljan.
Tada je uspio da zadrži neki ozbiljan izraz lica pokušavajući da mi da do znanja da stoji iza svojih riječi.
Ariel: Pa kad se vraćamo?
Harry: Umm...Sutra veče.
Ariel: Tad?!
Harry: Mhm...
Aril: O moj Bože! Pa ti nisi normalan. P-pa moji će mene zvati, mislim zvaće tetku, a ja neću moći da im se javim kad me budu tražili. Šta će im onda tetka reći? Još nisam ponijela ni odjeću ni ništa!
Nasmijao se i stavio ruku na moje koljeno ne skrećći pogled sa puta.
Harry: Ne brini, sve je sređeno.
Arel: Kako?
Harry: Pa lijepo. Hannah će reći tvojima da ti je kupila telefon id a te zovu na njega, a uvijek može nešto da izmisli ako te budu tražili u vrijeme kada bi trebala da budeš kući. A što se tiče odjeće, ja sam već sve spremio.
Ariel: ponovo si mi kupio odjeću?
Nasmijao se i klimnuo glavom.
Ariel: Najbolje je da postaneš moj stilist.
Harry: A znaš da bih i mogao.
Prevrnula sam očima i nasmijala se.
......... .......... .........
Vožnja je bila zaista duga, a nas dvoje smo cijelim putem nešto pričali tako da sam potpuno i zaboravila da mislim o tome gdje možda idemo. Tada sam u daljini mogla da primijetim more.
Ariel: ponovo more?
Harry: Mhm. Samo na malo drugačiji način.
Zbunjeno sam ga poggledala.
Ariel: kako misliš?
Harry: Vidjećeš.
Za nekih 15 minuta smo se zaustavili. Ispred nas je bilo prelijepo plavo more. Harry je po običaju prvi izašao i otvorio mi vratqa.
Harry: Izvolite Julija.
Nasmijala sam se i izašla. Duboko sam udahnula upijajući slani miris mora i odmah osjetila onu neku svježinu.
Harry: Lijepo je zar ne?
Ariel: Daaaa.
Nasmijao se i pružio mi ruku.
Harry: Dođi.
Uhvatila sam ga za ruku i zatim smo krenuli obalom. Negdje iznad su mogle da se vide kuće,a ovo je jako ličilo na neko pristanište.
Ariel: Zar ne misliš da je malo opasno ići tek tako ovuda?
Harry: U ovim kućama skoro niko i ne živim osim tokom ljeta. Sada su uglavnom prazne, a i oni koji borave u njima sigurno ne vise stalno na prozoru.
Ipak sam zabrinuto gledala oko nas iako nisam mogla vidjeti da nas iko posmatra.S obzirom da sam gledala na stranu prema kućama, nisam ni o obraćala pažnju na to gdje idemo. Na kraju se Harry zaustavio.
Harry: Evo nas.
Okrenula sam glavu prema moru i ugledala prelijepo bijelu jahtu. Nikada u životu nisam bila an jahte, a pogotovo ne na jednoj ovako lijpoj i velikoj. Harry me zagrlio oko struka i privukao sebi,a ja sam zadivljeno gledala prema jahti.
Harry: I? Sviđa ti se?
Ariel: Prelijepo je!
Poljubio me u kosu.
Harry: Hajde idemo.
Uhvatio me je za ruku i krenuli smo jednim malim molom.
Harry: Samo se čuvaj da se ne poklizneš.
Ariel: neću ne brini.
Prišli smo jahti i dočekao nas je jedan meni do tada nepoznat čovjek.
Xxx: Stigli ste.
Harry: Da. Dakle, ovo je Ariel.
Taj čovjek mi se nasmiješio i pružio mi ruku.
Xxx: Ja sam Jordan, drago mi je.
Ariel: I meni.
Harry: Jordan će biti naš kapetan danas i sutra.
Nasmiješila sam se.
Ariel: lijepo.
Jordan: Hajde penjite se.
Polako smo se popeli na jahtu. Pomalo sam se osjećala nesigurno jer sam oduvijek imala strah od vode ali nisam željela da Harry to primijeti. Nisam se usuđivala stati na ivicu pa sam onako sa sredine gledala u daljinu i divila se prelijepom prizoru. Sunce je učinilo da cijelo more izgleda kao da svjetluca dajući mu zaista čaroban efekat. Duboko sam udahnula uživajući i prilijepom i svježem zraku i tada sam osjetila Harryeve ruke oko mog' struka.
Harry: Je li ti žao što smo došli?
Ariel: Naravno da ne.
Poljubio me u kosu, a zatim se sageo tako da mu je glava bila na mom ramenu.
Harry: Ja već znam da će biti prelijepo.
Okrenula sam glavu na stranu tako da sam mogla vidjeti njegove prelijepe zelene oči.
Ariel: Zašto?
Harry: Zato što ću biti s tobom.
Nasmiješila sam se i poljubila ga. On mi je sklonio kosu na stranu i pomazio me po licu.
Jordan: Khm...
Okrenuli smo se i vidjeli Jordana koji je stajao nedaleko od nas.
Jordan: ako ste spremni, krećemo.
Harry je pogledao prema meni, a ja sam mu dala znak odobrenja.
Harry: Jesmo.
Nakon nekoliko trenutaka, brod je polako počeo da se kreće. U početku je bilo zaista čudno jer sam se osjećala nekako nestabilno ali se nadam da ću se navići. I ne treba da se plašim zato što je tu Harry i znam da sam bezbijedna s njim.
Cijelo popodne smo proveli pričajući o nekim neobaveznim stvarima i to mi je zaista prijalo jer sam uspjela da zaboravim na mnoge loše trenutke koji su mi se dogodili juče i danas. Predveče sam ležala na krevetu u našoj sobi dok je Harry sjedio pored mene i igrao mi se sa kosom.
Harry: Imaš prelijepu kosu.
Skrenula sam pogled i nadajući se da mi obrazi nisu pocrvenili.
Ariel: Hvala.
Harry: Ne moraš se tako stidjeti svaki put kad ti dam neki kompliment.
Ariel: Harry!
Nasmijao se.
Harry: Zaaista si čudna.
Pogledala sam ljutito prema njemu, a on se ponovo nasmijao tako da su mu se rupice ucrtale više nego inače.
Harry: I slatka.
Ariel: Njaa. A kad ja tebi to kažem naljutiš se.
Harry: Pa ja sam muško.
Nasmijala sam se.
Ariel: Pa šta? To ne znači da ne možeš biti sladak.
Napravio je neku grimasu, a onda se sageo i zavodljivo me poljubio.
Harry: Ali ja neću da budem sladak.
Ariel: nego šta hoćeš? Da budeš šarmantan?
Nasmiješio se i ponovo spustio usne na moje. Stavila sam glavu u njegove kovrdže ne dopuštajući mu da podigne glavu. Naslonio se na svoje ruke i nastavio da me ljubi. Znala samd a će se ovo desiti čim sam mu rekla da je sladak ali šta je tu je. Ne mogu reći da mi nije bilo lijepo jer sam uživala u njegovim poljupcima ma kakvi oni bili. Odvojio je usne od mojih i poljubio me u vrh nosa otvarajući svoje predivne zelene oči. Ne znam zašto ali njegov pogled je bilo nešto što me je najviše fasciniralo i očaralo kod njega. Ima nešto u njemu posebno, neobjašnjivo ali i neodoljivo i to sam mogla da shvatim ono veče kad sam ga prvi put ugledala u klubu. Ipak, susret s njegovim očima nije dugo trajao jer ih je zatvorio i ponovo spustio usne na moje. U tom trenutku sam ga ugrizla za dojnju usnu i on se nasmijao i ponovo me poljubio ali onako neuredno. S obzirom da mu je kosa padala prema dole prošla sam rukom kroz nju i pokušala da je sklonim prema gore ali je to bilo prosto nemoguće. Nasmijala sam se.
Ariel: Imaš zaista neukrotivu kosu.
Harry: Da li je to kompliment ili zamjerka?
Prevrnula sam očima
Ariel: A stvarno si budala.
Nasmijao se.
Harry: Ja sam ozbiljan.
Ariel: Kao i uvijek. Naravno da je kompliment.
Samozadovoljjno se nasmiješio i klimnuo glavom.
Harry: Drago mi je štot o čujem.
Malo se namrštio i počeo uspravljati.
Harry: Mislim da će me zabolti vrat.
Uspravio se i napravio par pokreta ramenia kako bi uklonio grč i ne primjećujući da mu se kosa rasčupala na sve strane. Pa trenutaka sam se suzdržavala ali onda nisam mogla da izdržim,a da se ne nasmijem jer je izgledao poput nekog slatkog divljaka. Pogledao me je zbunjeno i pomalo sumnjičavo.
Harry: Šta je bilo?
Odmahnula sam glavom i nastavila da se smijem.
Harry: Ariel, a daj reci.
Ariel: Čupko!
Namrštio se i izvadio ogledalo iz torbe koja se nalazila pored kreveta. Pogledao se, a zatuim pogledao prema meni nekako neobičnim izrazom lica. Zakikotala sam se i krenula da ustanem sa kreveta kako bih pobjegla ali me je on preduhitrio, uhvatio oko struka i vratio nazad.
Ariel: Harry!
Harry: Daću ja tebi čupko.
Ariel: Pa samo sam se šalila!
Počeo je da me golica, a ja sam se iz sveg glasa smijala i pokušavala se otrgnuti. S obzirom da smo se malo previše uživjeli, prevrnuli smo se i pali na pod ali tako da sam ja bila na Harryu. S obzirom da je on bio taj koji je nastradao, mogla sam pretpostaviti da je udarac u glavu bio poprilično jak.
Ariel: o moj Bože. Jesi li se udario?
Zabrinuto sam ga pogledala i pomazila po licu. U početku je imao neku grimasu, a onda se nasmijao.
Harry: Pa nisam toliki slabić.
Uzdahnula sam i sagela se da ga poljubim.
Ariel: Ne smijemo više ovo raditi. Moglo je biti i gore.
Harry: Ma da, mogli smo izazvati brodolom.
Ariel: Daaa kao na Titaniku.
Tada se na trenutak uozbiljio i pogledao me ravno u oči. Uputila sam mu upitan pogled.
Harry: Imam ideju.
Ariel: Kakvu?
Harry: Hajde siđi.
Polako sam se sklonila na stranu, on je ustao i pružio mi ruku. Uhvatila sam se za nju i ustala. Zatim me je povukao i izašli smo na palubu. Sunce je počelo da zalazi tačnu u smjeru u kom smo se mi kretali tako da je izgledalo zaista čarobno i nikada prije nisam vidjela sličan prizor.
Ariel: Vidi kako je li...
Prije nego što sam mogla da završim rečenicu, on je nastavio da hoda prema ivici broda. Tada mi je kroz glavu prošla jedna misao.
Ariel: H-Harry? Nećeš valjda?
Harry: Neću sam.
Počela sam da zastajkupjem pokušavajući da ga spriječim, a on se nasmijao i okrenuo prema meni.
Harry: Uredu je hajde.
Ariel: Nema šanse Harry!
Nastavio se smijati i vući me za ruku.
Harry: Hajdee! Pa nije valjda da se plašiš?
Ariel: Ne plašim se ali neću.
Tada mi se sasvim približio i podigao me tako da me je nosio u naručju.
Ariel: Harry!
Cijelo vrijeme se smijao dok je mene zaista bilo strah.
Kada smo došli do sae ivice, tačnije onog ugla, spustio me je na pod. Krenula sam da ga zaobiđem i pobjegnem ali me je on uhvatio oko struka i spriječio.
Ariel: Harry stvarno si bezobrazan!
Harry: A ti si meni stvarno slatka kad se ljutiš.
Ariel: A nemoj molim te...
Tada me je okrenuo prema sebi i pogledao mnogo ozbiljnijim izrazom lica.
Harry: Pa nije valjda da mi ne vjeruješ?
Spustila sam pogled.
Ariel: Naravno da vjerujem.
Stavio je ruku na moj podbradak.
Harry: Ariel pogledaj me u oči.
Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim očima koje su bile neobičnije boje negoo ikad. Uzrok tome je bilo vjeovatno sunce koje je imalo gotovo crvenu boju kao i more koje se prelivalo žutim i naranđastim nijansama. Imala sam osjećaj kao da stojim ispred nekog nestvarnog ali i prijelijepog bića.
Harry: Kako ne razumiješ da nikada ne bih dopustio da ti se bilo šta desi?
Ariel: Znam da ne bi ali neke stvari...Ne možeš imati kontrolu nad svime i ne možeš me zaštiti od svega...
Harry: Mogu barem pokušati.
Ariel: Pokušati...
Uzdahnuo je i privukao me još više sebi.
Harry: Ariel ti meni značiš mnogo više nego što ti misliš...I vjeruj mi da sam spreman sve učiniti za tebe. Da sad upadneš u vodu, ne bih ni sekunde oklijevao već bih odmah skočio za tobom pa makar izgubio život. Kunem ti se.
Nasmiješila sam mu se i stavila ruku na njegova prsa.
Ariel: J-ja...Hvala ti...
Poljubio me u čelo, a zatim prislonio glavu uz moju.
Harry: Znači li to da mi vjeruješ?
Blago sam klimnula glavom gledajući ga ravno u oči. Nasmiješio se, a ja sam se okrenula. Znam da sam oduvijek maštala o tome da mi se dogodi ona scena iz filma ali me je iskreno uhvatio strah na prvi pogled. Ipak, nakon onih Harryevih riječi, mislim da zaista nema potrebe za tim. Polako sam se popela na uzvišenje dok je on držao ruke oko mog struka. Zatvorila sam oči pokušavajući da se malo priviknem na taj položaj. Uskoro sam mogla osjetiti Harryevu glavu kod moje. Prislonio je usne uz moje uho i šapnuo.
Harry: Otvori oči Julija.
Polako sam otvorila prvo jedno oko, a zatim i drugo. Pogled je bio zaista prelijep iako je bilo poprilično zastrašujuće pogledati prema dole. Tijelo mi je još uvijek malo drhtalo.
Harry: Opusti se.
Uzdahnula sam i polako ispružila ruke onako kao u filmu. E to je definitivno trenutak koji ću pamtiti do kraja života iako ni sa kim se ne bih drugim usudila da to učinim osim sa Harryem. On je jedina osoba u koju imam toliko povjerenja i mislim da ću uvijek stajati iza onih svojih riječi da je on poseban.
Harry: Bojiš li se?
Okrenula sam glavu na stranu i pogledala ga u oči.
Ariel: Ne.
Nasmijao se i nježno me poljubio. Imala sam osjećaj da sam najsrećnija djevojka na svijetu jer imam nekog poput njega. Poput Harrya. I osjećala sam se potpuno sigurno iako znam da je on samo običan dečko bez ikakvih supermoći koje bi me spasile u slučaju da sada slučajno izgubm ravnotežu i padnem ali se ne plašim i vjerujem mu. Jer je on Harry, dečko koji me je uvjerio da nisu svi dečki kao Edward već da postoje i oni koje zaista treba cijeniti i čuvati. Ponovo sam pogledala prema naprijed, a on me je nježno poljubio u obraz.
Harry: znaš, Titanik mi je najdraži film i oduvijek sam maštao o ovome...Mislio sam da to nikada neću doživjeti ali upravo jesam...S tobom...
Ariel:Zašto to nisi učinio s nekom drugom djevojkom?
Harry: zato što nisam osjećao potrebu..Mislio sam da trebam čekati onu pravu...Posebnu koja će zaista učiniti da mi taj trenutak ostane zauvijek urezan u srcu.
Ariel: i da li si zažaio zato što si izabrao baš mene?
Harry: Nema šanse. Nikada neću požaliti ni zbog jednog trenutka provedenog s tobom...
Zatim me je ponovo nježno poljubio u obraz i još čvršće obuhvatio oko struka povećavajući moj osjećaj sigurnosti.
............. ............ ..........
Negdje oko 2o:ooh naveče smo se zaustavili pored neke obale kako bismo otišli na večeru iako sam se ja tome protivila. Znam da ne smijemo toliko rizikovati ali me je Harry natjerao. Stavila sam na glavu njegov bijeli šešir i pustila kosu tako da mi se ne može baš sasvim vidjeti lice. On je stavio kapu i polako smo sišli sa jahte. Osjećala sam ogromnu nervozu jer nam zaista ne treba da nas sad uhvate dva dana pred povratak mame i tate.
Ariel: A da se mi ipak vratimo? Možemo jesti i na jahti, to je stvarno lijepo.
Harry: Ariel ne brini. Kad niko nije došao za nama, niko nas ni ovdje ne može uhvatiti.
Ariel: Šta Misliš da te niko neće prepoznati? Ma daj.
Harry: Prepoznaće možda mene ali je bitno da ne vide tvoje lice.
Uzdahnula sam i okrenula se iza nas. Na svu sreću nije bilo nikoga.
Ariel: Zašto nam ovo treba?
Harry: Zato što hoću da djevojku izvedem na večeru kao i svi drugi parovi?
Ariel: Ali mi nismo kao svi drugi parovi.
Pogledao je prema meni, nasmijao se i dodirnuo po nosu.
Harry: A moramo i mi s vremena na vrijeme.
Nasmijala sam se i nastavili smo hodati. Nakon nekih 5 minuta smo se našli ispred restorana po čijem se izgleu moglo zaključiti da sadrži uglavnom morsku hranu. Unutra je bilo poprilično dosta gostiju i odmah mi se cijelo tijelo ukočilo.
Ariel: H-Harry...
On je već otvorio vrata i dao mi znak da uđem unutra. Duboko sam uzdahnula i nesigurno ušla. Nekoliko ljudi je poglealo prema nama ali se uskoro vratilo jelu. Pršli smo slobodnom stolu pored prozora. Harry mi je izvukao stolicu, sjela sam i spustila glavu tako da mi ne mogu vidjeti lice od šešira. Harry se nasmijao.
Harry: Dobro ne moraš baš izgledati kao neki detektiv.
Pogledala sam ga ispod oka pokušaajući da prikrijem mali osmijeh. Tada nam je prišao konobar koji me je neobično pogledao.
Xxx: Dobro veče, izvolite.
Harry: Dobro veče. Ja ću uzeti jastog. Ti Julija?
Pogledala sam iznenađeno prema Harryu, nakašljala se i zatim pogledala prema konobaru.
Ariel: Umm...I ja ću isto.
Harry: I crno vino.
Xxx: Uredu.
Konobar je otišao, a ja sam pogledala značajno prema Harryu.
Ariel: Julija?
Nasmiajo se.
Harry: Pa? Nećemo otkriti ni tvoje ime?
Stavila sam ruku preko lica i zamahnula glavom.
Ariel: I samo da znaš neću piti vino.
Harry: Zašto?
Pogledala sam ga ljutito, a on se nasmijao.
Ariel: Harry.
Harry: Pa nije ništa loše ako s vremena na vrijeme sebi daš malo oduška.
Ariel: Ma da i da se onda sramotim.
Harry: Ne sramotiš se. Ono veče si bila simpatična.
Ariel: Daa. I glavobolja je sutradan bila jako simpatična.
Nasmijao se, a ja sam se okrenula i primijetila pogledom da prema nama gledaju neke dvije djevojke.
Ariel: Harry....
Harry: Šta je?
Ariel: Mislim da su te one dvije prepoznale?
Harry: Koje?
Ariel: Ma one za stolom desno iza nas.
Harry: Pa šta?
Ariel: Kako pa šta?
Harry: Pa većina me je prepoznala. I konobar, to je neizbiježno.
Ariel: Pa šta onda dovraga radimo ovdje?
Harry: Ariel, ne prepoznaju tebe i ne mogu ti vidjeti lice odande. Osim toga, sigurno neće pomisliti da mi je najnovija djevojka po zanimanju neki detektiv ili gangster.
Ponovo sam ga prostrijelila pogledom, a on se nasmijao.
Ariel: Harry svi su vidjeli na tebi ovaj šešir.
Tada nam je prišao konobar noseći vino i dvije čaše.
Xxx: Izvolite.
Harry: Hvala.
Nakon što nam je utočio vino, otišao je nazad prema kuhinji.
Harry je podigao čašu i dao mi znak da nazdravim.
Par trenutaka sam oklijevala, a zatim sam podigla čašu i nazdravila s njim. Otpila sam sasvim mali gutljaj i spustila čašu. Harryev gutljaj je za razliku od mog, bio mnogo veći i cijelo je vrijeme gledao u mene. Koliko god da smo zajedno uvijek se osjećam nekako čudno kada tako gleda u mene i uvijek mi kroz cijelo tijelo prođu žmarci mada ne znam zašto. Spustio je čašu i naslonio se na sto.
Harry: Jako ti lijepo stoji taj šešir.
Ariel: Maloprije si rekao da sam kao detektiv.
Harry: Pa zašto ne bi bila najljepša detektivka na svijetu?
Nasmijala sam se i pogledala prema prozoru. Stalno me je bilo strah da će nas odnekud neko uslikati.U tom trenutku sam osjetila da me je Harry gurnuo nogom. Zbunjeno sam pogledala prema njemu dok je on gledao u pravcu iza mene. Okrenula sam se i vidjela da one dvije djvojke isu prema nama.
Ariel: Š-šta...
Xxx: Heeej.
Harry se malo promeškoljio i pokušao izgledati smireno.
Harry: Ummm..Hej.
Xxx2: Ti si Harry Styles zar ne?
Harry: Emmm..Da, da.
Xxx: O moj Bože!!! Možemo li se slikati s tobom?
Harry: naravno. Tada se jedna od njih nagela da vidi moje lice, a ja sam okrenula glavu na drugu stranu. Tada sam skontala da mi mogu vidjeti lice u staklu. Nisam znala šta da radim.
Xxx: Umm...Ko je ovo?
Harrya: Aaa....To j..Moja prijateljica...
Xxx2: Zašto se onda krije?
Harry me je ponovo gurnuo nogom ispod stola. Polako sam podigla glavu prema njima.
Ariel: H-hej...
Njih dvije su me sumnjičavo gledale.
Xxx: I inače daješ prijateljicama svoje šešire?
Harry: Hoćemo li se slikati ili...?
Xxx2: Ovaj da, da naravno.
Ipak su još uvijek gledale sumnjičavo prema meni.
Xxx: Čekaj ja ću prva.
Slikale su jedna drugu s njim, a ja sma samo molila Boga u sebi da odu što prije. Nakon slikanja su jedna drugoj nešto šapnule na uho, a zatim se okrenule prema nama.
Xxx2: Da ovo nije tvoja djevojka Harry?
Harry je na trenutak pogledao prema meni.
Harry: N-ne.
Xxx: Onda vam nije problem da vas uslikamo zajedno?
Ariel: Z-zašto biste to radile?
Xxx2: Pa da nas čisto uvjerite da niste zajedno.
Harry: mislim da nema potrebe za tim, a mi bismo da sada večeramo.
Primijetila sam da je jedna od njih otišla malo iza Harrya. Nije mi bilo jasno šta pokušava se dok me nije zabljesnulo svjetlo blica sa fotoaparata.
Ariel: Hej!
Harry se okrenuo, a ona je počela trčati. S obzirom da nije znala šta da uradi, i njena drugarica je uradila to isto.
Ariel: Ma št...
Harry je ustao i krenuo za njima.
Ariel: Har...
Ljudi su se već počeli okretati prema nama da vide ta se dešava. Njih troje su istrčali iz restorana, a ja nisam znala šta da učinim. Otišla sam doo knobara koji je u tom trenutku posluživao jedan sto u blizini nas.
Ariel: O-ovaj sad ćemo se vatiti.
Zbunjeno me je pogledao i prije nego što je mogao i da se snađe, izltjela sam napolje. Počela je da me hvata panika jer znam šta se može desiti ako ona slika izađe u javnost, a njih dvije su izgleda itekako spremne da je objelodane. Prvo što mi je prolo kroz glavu bilo je 'selidba'. To se nikako ne smije desiti. Okrenula sam se oko sebe i ugledala ih nedaleko od sebe.
Ariel: Harry?
Krenula sam prema njima. Stajale su jedna pored druge i negdje iza leđa držale fotoaparat. Harry je pokušavao da ga uzme ali mu i nije baš išlo.
Harry: Daj mi to molim te.
Xxx2: Nema šanse.
Xxx: Zašto ti toliko smeta što smo uslikali tvoju 'prijateljicu'?
Ono 'prijateljicu' je itekako naglasila. Bilo je očito da su sve shvatile ali bez slike ne bi imale nikakve dokaze. S obzirom da me još uvijek nisu primijetile, prišla sam im s leđa u pokušaju da uzmem fotoaparat ali se jedna od njih okrenula i stavila ruku ispred sebe dajući mi do znanja da stanem.
Xxx: Hej!
Ariel: Č-čekajte...
Xxx2: Čekaj ti. Nemaš pravo da diraš naše privatne stvari.
Ariel: Isto kao što ni vi nemate pravo da mene slikate.
Xxx: A zašto si to ti toliko bitna?
Harry: Zato što je bitna.
Xxx2: Ohoho. Vidi, vidi. Polako se sami odajete.
Glasovi im uopšte više nisu bili onako umilni kao maloprije kada su prišle stolu da pitaju Harrya da se uslikaju već mnogo grublji i nekako pakosniji.
Ariel: Jeste li vas dvije uopšte fanovkinje?
Xxx2: Ne zanima te!
Harry: Ne deri se na nju!
Xxx2: Awww kako si samo brižan prema svojoj djevojci.
Izgovorila je to ironično i onda počela da se smije. Ona druga je djelovala mnogo nervoznije od ove.
Ariel: Vidite...Vi nemate ništa od te slike....
Xxx2: Nemamo ništa? Ma nemoj mi reći. Izvini draga ali nije baš mala stvar biti prva osoba koja je vidjela i uslikala Harryevu novu djevojku.
Uzdahnula sam i pogledala prema Harryu. Imao je pomalo nedefinisan izraz lica. Nisam znala da li je ljut i iznerviran ili zabrinut ili sve to zajedno ali je izgledao dosta drugačije nego onaj opušteni i bezbrižni Harry što je i bilo normalno za ovakvu situaciju. Obuhvatio je prstima dojnju usnu i pogledao prema meni. U trenutku kad su nam se pogledi susreli, osjećala sam se nekako ljepše iako sam znala da će ovo možda zauvijek uništiti našu vezu. Tada je ona kod koje je bio fotoaparat iskoristila trenutak naše nepažnje i potrčala prema obali.
Ariel: Hej!
Potrčala sam za njom. Znala sam da ne smijemo ići na glupu večeru i da bi se moglo nešto loše desiti ali sada je gotovo. Isto tako sam znala da moram nešto inače je sve upropašteno. Bila je jako brza ali joj nisam dozvolila da bude brža od mene. Svako malo se okretala da vidi gdje sam ja.
Ariel: Stani!
Nije se zaustavljala već je samo još više ubrzala.
Ariel: Pa stani dovraga!
Nisam imala pojma ni gdje je Harry ni ona njena prijateljica ali nisam imala vremena ni da se okrenem. Trčala sam iz sve snage i znam da sam uvijek u osnovnoj školi bila zadnja kada su bile u pitanju te trke na fizičkom (tjelesnom) i to ali sada nisam sebi mogla dopustiti da se to ponovi. Uspjela sam sasvim da joj se približim i dodirnem joj majicu ali ne i da je uhvatim. Osjetivši moj dodir, okrenula se i odjednom samo nestala to jest pala. Naglo sam se zaustavila kako ne bih pala preko nje i vidjela da joj je fotoaparat ispao iz ruke i odletjeo nedaleko od nje. Potrčala sam da ga uzmem ali me je ona uhvatila za nogu. Pokušala sam je otrgnuti.
Ariel: Pusti me!
Xxx2: Ne diraj fotoaparat!
S obzirom da je pjesak bio dosta mek i vlažan nisam se imala dobru podlogu da bih se mogla odupirati tako da sam se samo poslkliznula i pala zajedno sa njom. Ispružila sam ruku kako bih dohvatila fotoaparat ali je ona skočila preko mene i uhvatila me za ruku.
Ariel: Ma makni se sa mene!
Xxx2: Da se nisi usudila da to pipneš!
Ariel: ma šta hoćeš od mene?! Nemaš ravo da me slikaš, a ja imam pravo da obrišem tu sliku!
Xxx2: Nemaš!
Pokušala sam da je odgurnem sa sebe ali nisam moglač. Bila je mnogo jača. Uhvatila em ej za kosu i počela vući.
Ariel: Ma pusti me!
Zabola sam joj nokte u ruku, a ona je ispustila mali krik i pustila moju kosu.
Harry Ariel!?
Ona je nešto promrmljala i nadvila se preko mene u pokušaju da dohvati fotoaparat. Svim snagama sam pokušavala da je zaustavim U tom trenutku se odjednom podigla sa mene. Nije mi bilo jasno šta se dešava dok nisam vidjela Harryeve ruke oko njenih.
Xxx2: Ma pusti me!
Harry: Ostavi Ar...Je na miru!
Zahvalila sam se Bogu što se na vrijeme zaustavio jer nikako ne bismo mogli da jpoj izbrišemo i moje ime iz glae. Znam da ot ne bi mnogo značilo jer ima mnogo djevojaka u svijetu sa istim imenom kao ja ali ako bi kojim slučajem izašlo u novinama da nove glasine kažu kako se nova djevojka Harrya Stylesa zove Ariel, moji roditelji i ne bi morali toliko da razbijaju glavu i premišljaju sekoja je to tačno Ariel. Harry je uspio da je skloni sa mene, a ja sam se uspravila u sjedeći položaj i pogledala prema fotoaparatu. U tom trenutku sam priimijetila da i njena prijateljica gleda u istom pravcu kao i ja. Par trenutaka sam obe oklijevale, a onda smo i ja i ona skočile prema njemu.
Xxx2: Stella uzmi ga!
Obe smo u isto vrijeme uzele aparat samo za različite strane. Pogledale smo jedna u drugu i zatim obe počele vući. Osjećala sam kako mi sve više klizi iz prstiju i bilo je samo pitanje trenutka kada će da mi ga sasvim uzme. Tada sam učinila jedan, možda pomalo nekorektan potez. Slobodnom rukom sam uzela pjeska i bacila joj ga u lice.
Ariel: Žao mi je.
Automatski je stavila ruke preko lica i pustila fotoaparat. Uzela sam ga, ustala i potrčala.
Xxx2: Hej!
Okrenula sam se i vidjela da je Harry drži dok je ona druga, to jest Stella, brisala oči. U trku sam uključila aparat i našla sliku. S obzirom da sam trčala ruke su mi se tresle i nisam mogla ništa uraditi. Zaustavila sam se i primijetila da mi se ruke i bez trčanja tresu. Uzdahnula sam kako bih se smirila i začula korake iza sebe. Vidjela sam da ona koju je Harry držao trči prema meni.
Ariel: H-Harry?
To sam izgovorila sasvim tiho jer mi nije bilo jasno gdje je on. Nisam imala puno vremena za razmišljanje nego sam pogledala prema fotoaparatu i pritisnula dugme 'delete'. Sada je još samo trebalo da to potvrdim ali me je on uhvatila za ruku i slučajno sam pritisnula 'no'.
Ariel: Ma pusti me!
Xxx2: Vraćaj mi to!
Ariel: Neću!
Prebacila sam aparat u drugu ruku i ponovo pritisnula ono 'delete'.
Xxx2: Stani!
Prije nego što je mogla da reaguje, potvrdila sam brisanje i slika se napookon izbrisala. Odmah sam stavila fotoaparat u džep jer sam znala da još uvijek ima šanse da me uslika.
Xxx2: I-Izbrisala si sliku?!
Nisam ništa rekla ali nisam ni morala. Svom snagom je nogom udarila u pijesak i ispustila nekii krik prouzrokovan iznerviranošću. Primijetila sam da prema nama idu Harry i Stella. U tom trenutku je ova druga pogledala prema meni sa nekom ogorčenošču u očima i krenula u mom pravcu.
Xxx2: Ti...
Ariel: Stani.
Stavila sam ruku ispred sebe dajući joj do znanja da stane i počela da idem unazad dok je ona nastavila da ide prema meni.
Xxx2: Vrati mi fotoaparat.
Počela je da mi prijeti prstom i mislila sam da će da skoči na mene ili šta već ali sam u tom trenutku nagazila na nečiju nogu. Okrenula sam se i ugledala Harrya. Obuhvatio me je oko struka s leđa i pribio uz sebe.
Harry: Nju ne smiješ dirati.
Xxx2: Kakva romantika. Gadi mi se.
Harry: E pa zadrži to za sebe.
Stavila sam svoje ruke preko Harryevih koje su još uvijek bile čvrsto omotane oko mog struka. S obzirom da je vidjela da ne može više ništa učiniti uzdahnula je i tada joj je prišla Stella još uvijek trljajući oči.
Stella: Š-šta je bilo?
Ova je samo odmahnula rukom i pogledala negdje na stranu. Iskoristila sam priliku, izvadila fotoaparat i isključila ga. Tada sam dala Harryu znak da se sagne. Okrenula sam glavu na stranu kako bih mu mogla šapnuti na uho.
Ariel: Sad odmah počni da trčiš.
Izgledao je malo zbunjeno, a ja sam pogledala prema Stelli.
Ariel: Hvataj!
Nije uspjela ni da se snađe, a ja sam joj bacila fotoaparat, istrgnula se iz Harryevog zagrljaja i počela da trčim. Ikao mu jpoš uvijek nije bilo jasno šta se dešava, počeo je da trči za mnom.
Harry: Šta se dešava?!
Ariel: Pa Harry još uvijek imaju priliku da nas uslikaju!
Harry: Pa zašto si im onda dala fotoaparat?!
Ariel: pa zato što ne bi bilo fer da im ga uzmemo! Ipak je to njihovo hajde sad trči!
Okrenula sam se par puta iza nas i vidjela ih da trče ali su uskoro odustale. Obrzo sam osjetila Harryeve prste koji su se isprepleli između mojih Nasmijala sam se.
Ariel: Ne možemo ovako trčati!
Harry: Ja ionako ne mogu. Ovako mi je lakše!
Nije mi bilo jasno o čemu priča ali sam odlučila da zasad ne pripitkujem mnogo dok ne budemo na sigurnom. Došli smo do restorana. Okrenuli smo se i vidjeli da njih dvije nema još.
Harry: Čekaj tu idem ja da platim i eto me.
Ariel: Važi samo požuri.
Primijetila sam da čudno hoda. Nije mi bilo jasno šta mu se odjednom desilo pa ne može ni da trči ni da hoda. U svakom slučaju bila sam jako srećna jer sam uspjela da po prvi put u životu nešto obavim kako treba iako to opet vjerovatno ne bih uspjela bez Harrya. Nevozno sam gledala iza sebe očekujući da će se svake sekunde njih dvije pojaviti ali to se nije dešavalo. Malo mi je ćudno da su odustale ali možda su jednostavno shvatile da nema koristi od toga. U tom trenutku je Harry izaao iz restorana i ispružio mi ruku.
Harry: Idemo Julija.
Uhvatila sam ga za ruku i naslonila glavu na njega. On me je poljubio u kosu.
Harry: Nisam znao da si onako spretna.
Podigla sam glavu i naršteno ga pogledala, a on se nasmijao.
Ariel: To me malo zezaš?
Harry: A ne ozbiljan sam. Ipak si najveći dio misije ti obavila.
Nasmijala sam se.
Ariel: Misije?
Harry: Pa da. Da je ovo neko večeras sniao, imao bi dobar materijal za akcijski film.
Nasmijala sam se.
Ariel: A radnja bi bila 'kako izbrisati fotografiju'?
Harry: Mmmm...Može-
Oboje smo se nasmijali.
Harry: Večeras si bila detektiv u akciji.
Ariel: Da samo što sam negdje usput izgubila šešir...Žao mi je.
U tom trenutku me je prigrlio u sebe.
Harry: Kao da je šešir bitan. Najvažnije je da si ti dobro.
Sageo se i poljubio me u obraz. Nasmiješila sam se i stavila ruku iza njegovih leđa. Tada sam primijetila da još uvijek hoda nekako čudno. Noge su mu bile malo previše sastavljene.
Ariel: Um...A zašto tako hodaš?
Pogledala sam prema njemu, a on je napravio malu grimasu.
Harry: Pa...Dobio sam malo jači udarac...Na malo nezgodnom mjestu.
Pokušala sam da se suzdržim ali nisam mogla izdržati, a da se ne nasmijemm.
Pogledao je ljutito prema meni.. Znala sam da to samo glumi ali je bio jako simpatičan.
Ariel: izvini. Znači na taj način se ona otrgnula od tebe?
Harry: Pa moglo bi se reći...Bila je malo spretnija nego što sam mislio.
Ponovo sam se nasmijala, uspela na prste i poljubila ga u obraz.
Ariel: Znači ti si nespretni Romeo.
Harry: Kovrdžavi.
Ariel: Nespretni!
Harry: Kovrdžavi!
Ariel:Nespretni!
Tada se iznenada zaustavio i okrenuo me prema sebi čvrsto držeći ruke oko mog struka.
Harry: Kovrdžavi!
Ariel: Nes...
Prije nego što sam mogla dovršiti rečenicu, spustio je une na moje i poljubio me. Nasmijala sam se i povukla ga za jedan pramen. Prislonio me je uz jedan stub koji je bio pored nas. Par trenutaka smo samo gledali jedno u drugo i on je pažljivo sklanjao pramenove kose sa mog lica.
Harry: Jako si liijepa.
Nasmijala sam se.
Ariel: Zašto ti je odjednom to palo na pamet?
Harry: Nije odjednom. Ja uvijek o tome razmišljam samo što ti ne govorim stalno. Ako želiš ja ti mogu stalno govoriti.
Ariel: ne moraš.
Harry: Lijepa si. Lijepa si. Lije...
Privukla sam ga sebi i poljubila i na taj način ga spriječila da nastavi pričati. Nasmijao se i obuhvatio me rukama oko struka i još više pribio naša tijela. Stavila sam ruke na njegove meke obraze i blago ih štipkala među prstima dok je on stiskao moju majicu. Otvorila sam oči i shvatila da su njegove već otvorene iako je poljubac još uvijek trjao.Polakos am odvojila usne od njegovih.
Ariel: inače ne zatvaraš oči kad se ljubiš?
Harry: Zatvaram ali trenutno imam potrebu da gledam tebe.
Prevrnula sam očima i nasmijala se. Obično se trudim da djelujem kao da mi to ne znači toliko, a ustvari me cijelu obaspu trnci i srce mi počne nekako neujednačeno da kuca. Jednostavno, osjećaj se posebno kada čuješ takve riječi iz njegovih usta. Nasmiješio se i još me jednom poljubio u gornju usnicu.
Harry: Hajde idemo dok nas nije još neko uslikao.
Nasmijala sam se iako mi to ne bi nimalo bilo smiješno da se zaista i dogodi nešto slično. Uhvatio me je za ruku i polako smo krenuli.
Uskoro smo se našli kod naše jahte. Popeli smo se i ušli u kabinu gdje ej bio Jordan.
Jordan: Heej. Jeste li se lijepo proveli?
Harry i ja smo pogledali jedno prema drugome i nasmijali se.
Harry: Da.
Jordan: Lijepo, lijepo. Onda, krećemo li?
Harry: Ma ne moramo sada. Idi i ti spavaj, odmori se pa ćemo ujutru rano krenuti.
Jordan: Aha. Ništa onda, laku noć.
Ariel: Laku noć.
Harry: Laku noć.
Otišao je u svoju sobu, a i Harry i ja smo krenuli prema našoj. Tada sam osjetila vibraciju mobilnog u džepu. Isključila sam zvuk prije ulaska u restoran kako n bismo privlačili pažnju u slučaju da mi zazvoni prilikom večere. Nisam ni slutila da će se situacija onako odvijati ali važno je da se na kraju sve sredilo. Izvadila sam telefon i vidjela da taj broj nemam memorisan u telefonu ali mi je itekako bio poznat.
: Molim?
: Eee Ariel.
#Ariel: Otkud ti?
#Mama: Kako to misliš?
#Ariel: Pa mislim zašto me zoveš?
Čula sam je kako je uzdahnula.
#Mama: Hannah mi je rekla da ti je kupila neki mobilni i dala mi je broj da te na njega zovem.
#Ariel: Mhm.
Maloprije sam nju zvala i rekla mi je da si u sobi.
#Ariel: Da evo upravo malo ponavljam scenarij.
Harry me je malo zbunjeno pogledao, a ja sam mu nečujjno rekla 'mama' tako da mi ej mogao sa usana pročitati šta sam rekla. Klimnuo je glavom i nasmijao se mojoj prethodnoj laži.
#Mama: Stvarno?
#Ariel: Da.
#Mama: Bože, Bože. Šta će to biti?
#Ariel: Pa znaš mogu se i ja promijeniti.
#Mama: Pa drago mi je što to čujem. A znaš, mislim da je velikim dijelom zaslužna za to činjenica da se više ne viđaš s onim Harryem.
Pogledala sam prema Harry koji je tražio nekakvu odjeću sa malim smiješkom na licu iako njemu nije bilo jasno o čemu se radi.
#Ariel: Da, da. Sigurno.
#Mama: Ehhh...Ko zna gdje bi ti sad bila da si se nastavila s njim viđati...
Pa ako ćemo iskreno, na jahti. Nasmijala sam se ali sam se potrudila da ona to ne primijeti.
#Mama: Sigurno bi žalila što nisi poslušala mene i tatu...Ali dobro je. Sve u svemu na kraju je dobro završilo. A opet...
#Ariel: Mama moram da idem da večeram pa se čujemo. Kad vi stižete?
#Mama: Prekosutra ujutru. Hajde čujeo se.
#Ariel: Baj.
Prekinula sam i odložila mobilni na noćni ormarić. Harry me je značajno pgledao.
Ariel: Šta je?
Harry: Lažljivice.
Nasmijala sam se i legla na krevet.
Ariel: Njaa...
Tada se nageo prema meni i poljubio me.
Harry: njaa...
Nasmijala sma se jer je to izgovorio istim naglaskom kao ja.
Ariel: Ne kopiraj me.
Harry: Njaa.
Ariel: Dobro, jesi li ti primijetio da smo cijeli dan proveli prepirući se oko nečega.
Nasmiajo se.
Harry: pa otprilike da.
Ariel: Podsjećamo na onaj neki stari bračni par.
Ponovo se nasmijao i legao pored mene.
Harry: A znam.
Okrenuli smo glavu jedno prema drugome i prasnuli u smijeh.
Ariel: A daj pa moramo prestati.
Harry: Okej, pokušaćemo.
Tada smo boje ćutali par trenutaka i gledali u plafon. Mislim da nikada nisam bila tako opuštena u nečiijem društvu...Barem muškom. Mislila sam da razgovori sa njima uvijek morajud a budu nekako ono 'ja sam muško, ti si žensko' ali sa Harryem nije tako. Imam osjećaj da bih sa njim mogla razgovarati baš o svemu.Iz msili me je trgnuo njegov promukli glas.
Harry: Znaš...Da tebe nije bilo večeras, ko zna šta bi bilo s našom vezom.
Pogledala sam prema njemu.
Ariel: Harry i ti si mnogo toga učinio.
Harry: Ma da. Samo sam dobio udarac u međunožje.
Nasmiajal sam se.
Ariel: pa i to je nešto.
Harry: I ja sam kriv zato što sam te natjerao da tamo idemo. I danas sam ti rekao da ću te zaštiti od svega...
Prekinula sam ga.
Ariel: Harry...
Okrenula sam se na stranu i stavila ruku na njegova prsa. Pogledao je prema meni nekako nesigurno.
Ariel: Nemoj tako razmišljati...Samo si želio da se osjećam kao i sve druge djevojke i da me izvedeš na večeru.I to je sasvim uredu. Ne treba te gristi savjest. A opet, meni je i ovako lijepo. Dovoljno mi je da sam s tobom i ne treba mi ni hrana ni piće ni sunce ni ništa. Samo vazduh i ti. II lijepo mi je. I nemoj misliti da ti niša nisi učinio jer si ti razlog zbog kog sam se onoliko borila. Nisam željela da te izgubim. I znam da ni ti ni nisi želio mene i znam da nikada ne bi dopustio da mi se nešto dogodi Harry. Rekla sam ti danas. Vjerujem ti..U potpunosti...Samo je nekad jednostavno red na mene da učinim nešto za nas...
Blago se nasmiješio iako je još uviijek imao pomalo nesiguran pogled. Zatim se okrenuo na stranu i privukao me sebi.
Harry: Zaista tako misliš?
Stavila sam ruku na njegov obraz i nježno ga pomazila.
Ariel: Pa naravno.
Primakao je glavu mojoj i poljubio me. Veče je bila poprilično svježukasta ali mi nimalo nije bilo hladno jer me je grijao njegov zagrljaj. Noge su nam se ispreplele i on je stavio ruku u moju kosu. Pogledao me je u oči polako odvajajući usne od mojih.
Harry: Ne znam šta bih učinio da te izgubim.
Ariel: Nećeš me izgubiti, ne brini.
Harry: Obećavaš?
Ariel: Obećavam.
................. .................... ..................
Ujutru me je probudio neobičan zvuk koji su proizvodili galebovi. Bio mi je neobičan vjerovatno zato štoo ne živim an moru i nemam prilike da ih slušam svaki dan. Lijeno sam protrljala oči, otvorila ih i shvatila da Harrya nema u krevetu. Posljednje čega se sjećam je da smo nešto pričali i zatim sam zaspala. Ne sjećam se ni da sam m poželjela laku noć ni ničega. Bila sam pokrivena, a sinoć smo samo onako legli u kreve bez deke. Osjećala sam se kao neka senilna baba. Protegla sam se i uspravila u sjedeći položaj. Pogledala sam oko sebe i ugledala na kraju kreveta neku odjeću. Pospano sam prešla do tamo preko deke i vidjela neki papirić. Na njemu je pisalo vrlo čitkim rukopisom:
'Obuci ovo. Za mene. ;)) Kovrdžavi Romeo xx'.
Malo sam se namrštila i nasmijala istovremena. Jedino što sam u tom trenutku mola da primijetim da je odjeća bijela, a tek nakon što sam je uzela u ruke shvatila sam da je to njegova bijela majica. Okej, zar mu je stvarno toliki životni san da obučem njegovu odjeću. Polako sam ustala i skinula sa sebe majicu koju sinoć nisam uspjela ni da presvučem i navukla njegovu bijelu. S obzirom da je on mnogo viši i razvijeniji od mene, majica mi je bila poprilično duga i širooka. Šorc koji sam nosila ispod nje se jadva vidjeo. Nasmijala sam se samoj sebi i uzela četku koju mi je Harry kupio kako bih se počešljala i svezala uredan konjski rep. Obula sam japanke koje us se nalazile pored kreveta i napokon izašla na palubu. Shvatila sam da smo već uveliko zaplovili jer se obala vidjela u daljini. Puhao je lagani povjetarac koji mi je dodatno širio majicu i prolazio ispod nje. Samoj sebi sam bila smiješna ali nisam mogla da odbijem Harryevu molbu. Krenula sam na drugu stranu palube i napokon ga ugledala pored ograde. Gledao je negdje u daljinu i nije me uopšte primijetio. Prišla sam mu i stavila ruke na njegova leđa. Brzo se okrenuo i moglo se po njemu vidjeti da sam ga trgnula iz nekih dubokih misli. Njegov iznenađeni izraz lica se ubrzo preobličio u smiješak koji je ucrtao rupice na njegovim obrazim.
Harry: Dobro jutro Julija.
Ariel: Dobro jutro Romeo.
Sageo se i poljubio me u ćošak usana, a zatim me snimaio pogledom.
Ariel: ne mogu vjerovati da si želio da ovo obučem. Pa vidi me.
Nasmijao se.
Harry: Šta ti hvali?
Ariel: A daj Harry ne zezaj. Pa vidiš koliko mi je široko...I dugo...
Nasmijao se i zagrlio me.
Harry: Vjeruj mi savršena si.
Čvrsto sam obamotala ruke oko njega i udahnula njegov predivni miris koji se miješao sa slanim mirisom mora i svježeg jutra. Jednostavno nije moglo biti ljepše. Polako smo se odvojili jedno od drugog.
Ariel: Znaš, ja se ne sjećam ničega od sinoć.
Nasmijao se i počeo se igrati sa mojim repom.
Harry: Zato što si zaspala u sred našeg razgovora. I onda sam morao da te pokrijem i zagrlim kako bi ti bilo toplo.
Ariel: ne mogu vjerovbati da sam tako rano zaspala.
Harry: Pa veče je bilapoprilično uzbudljiva pa si se umorila.
Tužno sam prošla pored njega i naslonila se na ogradu.
Ariel: Žao mi je Harry...
Harry: Zašto?
Glas mu je bio pomalo zabrinut.
Ariel: Pa zato što sam tek tako zaspala, a to nam je zadnja veče koju smo mogli provesti zajedno.
Stao je pored mene, zagrlio me jednom rukom i nježno poljubio u obraz.
Harry: Heej uredu je. Meni je bilo dovoljno to što si tu uz mene i što mogu da te dodirnem, pomazim, poljubim i gledam. Sasvim dovoljno vjeruj mi. I to nam nije posljednja veče. Biće ih još mnogo.
Ariel: A znam ali...Sad će se mama i tata vratiti i sve će biti drugačije.
Harry: ništa neće biti drugačije. Možda ćemo se rjeđe viđati ali to ne mjenja ništa.. Moji osjećaji prema tebi će ostati isti ako neće čak i porasti.
Pogledala sam prema nnjemu polako stiskajući oči jer se sunce nalazilo tačno iza njega. Podsjećao je na anđela...Na neki način on i jeste moj anđeo čuvar. Nasmiješila sam se i spustila pogled. Poljubio me je u čelo i čvrsto zagrlio.
Harry: Samo nemoj biti tužna molim te.
Klimnula sam glavom i naslonila je na njegova prsa osjećajuči njegovo disanje. Sageo je glavu i poljubio me u vrat.
Ariel: Nedostajaćeš mi puno Harry.
Harry: Učiniću sve da se viđamo što češće, kunem ti se.
Spustio je još par nježnih poljubaca na moj vrat.
Harry: Uostalom i večeras možemo biti zajedno.
Ariel: Znam ali oni dolaze ujutru.
Harry: Pa? Ja te mogu odvesti na aerodrom ujutru i tamo se nađi sa tetkom.
Spustio je jedan poljubac na moje usne i značajno me pogledao.
HaryŽ: Obećaj mi da nećeš biti tužna.
Uzdahnula sam i klimnula glavom.
Ariel: Obećavam.
Nasmiješio se i skinuo gumicu s mooje kose koja se u tom trenutku razletila na sve strane zbog vjetra.
Ariel: Harry!
Nasmijao se, a ja sam pokušavala da ukrotim vlastitu kosu.
Ariel:A stvarno si bezobrazan.
Harry: imaš jako lijepu kosu. Nema potrebe da je vežeš.
Ariel:Ma da. Sad baš lijepo izgleda. Prišao mi je i pažljivo mi pomogao da sklonim kosu s lica.
Harry: Rekao sam ti da si ti meni uvijek savršena.
Obrazi su mi se blago zacrvenili. Sklonila sam kosu iza uha i stidljivo se nasmiješila.
Harry: Pogledaj me u oči.
Polako sam podigla pogled i susrela se sa njegovim savršenim zelenim očima koje su djelovale jako pospano mada nisu djelovale kao da se nedavno ustao.
Ariel: Nisi baš mnogo spavao noćas?
Djelovao je pomalo iznenađđeno mojim pitanjem pa se nervozno namrštio i skrenuo pogled.
Harry: Jesam. Zašto?
Pogledala sam ga sumnjičavo. Bilo je očito da mi laže.
Ariel: Pa ne znam. Tako mi djeluješ.
Nasmiješio se i pokušao da mi skrene pažnju tako što se počeo igrati sa onom ogrlicom koju mi je kupio.
Harry: Čini ti se.
Ipak, znala sam da laže. Znala sam da nije spavao iako nisam baš sigurna koji je razlog. Nešto ga brine? Možda too što se moji vraćaju? Ili postoji još nešto?
Uzdahnula sam pokušavajući da skrenem vlastite misli i spustila pogled na lančić čiji se privjesak još uvijek nalazio u Harryevim rukama.
Harry: Nikad ga ne skidaš?
Odmahnula sam glavom, a na njegovom licu se pojavio neobičan smiješak.
Ariel: Obećala sam ti da neću.
Harry: Ne skidaš ga samo zbog obećanja?
Nasmijala sam se.
Ariel: ne nego i zato što me podsjeća na tebe.
Zadovoljno je klimnuo glavom i nježno me poljubio. Poljubac je bio pomalo neobičan jer su mu usne po običaju bile natečene ujutru kao i moje. U svakom slučaju ne mogu reći da mi nije bilo lijepo. Ipak je to on. Harry. Ustvari, moj kovrdžavi Romeo.