DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 38

  Bilo mi je neopisivo drago što je to izgovorio jer me je najviše od svega zaboljelo to što nisam čula ono njegovo 'Julija' prilikom našeg razgovora preko telefona. Znala sam da više nije ljut. Još sam ga čvršće i zagrlila i pokušavala da se suzdržim od plača ali jednostavno nisam mogla izdržati. Ispustila sam mali jecaj, a on mi je stavio ruke na obraze i zabrinuto me pogledao.
Harry: Jesi li dobro?
Spustila sam pogled, a on mi je nježno obrisao suze i zagrlio me.
Ariel: P-pobjegla sam...
Pomazio me je po kosi i poljubio.
Harry: Hajde uđi unutra.
Nisam željela da se odvojim od njega. Jednostavno sam bila previše uplašena iako nisam sigurna koji je tačno uzrok tome. U svakom slučaju ne želim da se više svađamo. Ne mogu sebi dozvoliti da ponovo imam onaj osjećaj praznine u srcu. On se nasmijaoo i podigao me dok su se moje ruke i dalje nalazile oko njegovog vrata. Ušli smo unutra, a on je zatvorio vrata i zaključao ih oš uvijek me držeći. Naslonila sam glavu na njegovo rame i upijala predivan miris njegove kose i uživala u osjećaju golicanja njegovih kovrdža po mom obrazu. Poljubio me je u vrat i polako ponio u dnevni.
Vidjela sam da je dosta stvari razbacano, a mogla sam i da pretpostavim koji je bio uzrok tome. Sjeo me je na naslonjač od trosjeda i stao između mojih koljena. Pogledao me je svojim prelijepim očima koje su djelovale dosta umorno i neispavano. Svejedno u meni su izazivale neki neobičan osjećaj. Stavio je ruke oko mog struka čuvajući me da ne padnem. Tada je naslonio svoje čelo uz mooje i spustio pogled.
Harry: Oprosti mi molim te.
Stavila sam ruke u njegovu mekanu kosu i nasmiješila se.
Ariel: Uredu je. Nisi ti kriv. Ja sam..
Stavio je prst preko mojih usana, zatvorio oči i odmahnuo glavom.
Harry: Ja sam taj koji je kriv i koji je ispao kreten. Umjesto da budem uz tebe ja sam...
Ariel: Harry nećemo o tome.
Pogledao je prema meni nekako s nevjericom i nježno me poljubio. Tako su mi nedostajale njegove usne i dodir i toliko sam se lijepo osjećala u tom trenutku da sam i zaboravila na to šta će se desiti kada se vratim kući. Na neki način nisam ni željela da razmišljam o tome jer sam ovdje došla upravo da bih uživala s Harryem i pobjegla i od mame i tate i Lea i njegovih roditelja i svih ljudi koji mi zagorčavaju život. Tada je jedna suza skliznula niz moj obraz i spojila se zajedno sa našim suzama. Harry je u tom trenutku otvorio oči i malo odvojio usne od mojih.
Harry: Nemoj plakati molim te.
Pogled mu je bio veoma zabrinut, a glas mu je pomalo drhtao i zaista nisam očekivala da i on može izgledati tako..Slomljeno. Odmahnula sam glavom i pogledala ga ravno u oči.
Ariel: Nije to zbog tebe...
Prije nego što sam bilo šta drugo mogla da kažem, on me je prekinuo i pogled mu je postao mnogo oštriji.
Harry: On..Uradio ti je nešto?
Disanje mu je odmah postalo otežanije i mogla sam da vidim da se u njemu budi bijes. Stavila sam ruku na njegova prsa i pokušala da ga opustim.
Ariel: Nije Harry ne brini...
Harry: Nego šta je onda?
Nisam znala šta da mu kažem. Zapravo, najviše mi je prekipilo kada sam ostala sama sa Leom ali ne mogu to reći Harryu. Spustila sam pogled pokušavajući da kažem nešto što ga neće toliko uznemiriti ali naravno ja ne bih bila ja kada bih mogla nabrzinu smisliti neku laž.Stavio je ruku na moj podbradak i podigao mi glavu tako da me je mogao pogledati u oči.
Harry: Ariel reci mi istinu.
Krenula sam da mu nešto kažem, ali sve što sam uradilo bilo je to da sam otvorila usta i ispustila izdah. Spustio je glavu i okrenuo je na stranu i već se moglo vidjeti da je itekako ljut...Ali ne na mene. Krenuo je da se odmakne ali sam ga uhvatila za majicu i privukla nazad sebi.
Harry: Ariel...
Ariel: Harry smiri se molim te.
Uporno je izbjegavao moj pogle koliko god sam pokušavala da se sretnem s njim. Primijetila sam da stišće šaku i vjerovatno želi u sebi da se Leo pojavi tu negdje kako bi ga mogao prebiti.
Harryž: Šta je uradio?
Ariel: Nije ništa...Samo me je malo iznervirao i to je to.
Harry: Bili ste sami?
Ariel: N-ne...
Napokon me je pogledao u oči ali baš i nije bio trenutak za toga.
Harry: Bili ste sami?
Ariel: K-kažem ti da nismo.
Harry: Ariel dovoljno te dobro znam.
Progutala sam knedlu i spustila pogled.
Nervozno je prošao rukom kroz kosu i ponovo krenuo da se odmakne ali mu nisam to dozvolila.
Harry: Ariel pusti me...
Ariel: Harry stani.
Odmakao se od mene i otišao nekuda. Sišla sam sa trosjeda i krenula za njim. Izašao je iz sobe noseći jaknu u ruci. Srce mi je stalo.
Ariel: H-Harry?
Prišao mi je i stavio mi ruke na ramena. Zatim se sageo i nježno me poljubio u ćošak od usana.
Harry: Neka te tu, brzo se vraćam.
Krenuo je da prođe pored mene ali sam ga ja uhvatila za ruku.
Ariel: harry stani.
Pogledao je značajno i pomalo ljutito prema meni.
Harry: Ariel.
Odmahnula sam glavom i nisam mu željela ispustiti ruku.
Harry: Ariel ne otežavaj dodatno situaciju.
Ariel: Harry nisam ja ta koja je otežava.
Harry: Uzdahnuo je i krenuo da se izmakne ali sam ga čvrsto uhvatila za ruku. Zatim sam stala ispred njega prepriječivši mu put do vrata.
Harry: Ariel šta radiš?
Ariel: Ne ideš nikuda.
Krenuo je da prođe pored mene ali sam stala ispred njega.
Harry: Pomakni se.
Odmahnula sam glavom i napravila par koraka unazad tko da sam bila prislonjena uz vrata.
Uzdahnuo je i knreuo prema meni. Kada mi je prišao, krenuo je da me pomakne ali sam ja stavila ruke na negove. Znala sam da sam itekako slabila od njega ali sam se isto tako pokušavala snalaziti koliko sam mogla.
Ariel: Harry samo može biti još gore.
Harry: Ja samo hoću da završim s njim jednom zauvijek.
Ariel: I šta onda? Razmišljaš li o posljedicama? Misliš da nisam dovoljno zakomplikovala situaciju?
Par trenutaka je ćutao i mislila sam da je napokon odustao od svoje namjere da ide kod Lea ali sam se očito prevarila jer me je uhvatio rukama oko struka i krenuo da pomakne isto kao i onaj dan kada se pretvarao da je ljut samo što je sada situacija bila mnogo ozbiljnija. I naravno uspio je.
Ariel: harry prestani.
Spustio me je i krenula sam da ponovo stanem ispred njega ali me je on preduhitrio i otključao, a zatim i otvorio vanjska vrata. Bila sam očajna jer ne želim da ide tamo...Ne želim da se tuče...Ne želim da nastavnu još veći problemi...Ne želim da se selim...Sve što želim je da budem s njim...Zaar je to previše?
Harry: Brzo ću se vratitti.
Krenuo je da izađe i morala sam brzoo razmišljati.
Ariel: Harry...Ako odeš, nećeš me naći ovdje.
Tada se zaustavio i namršteno pogledao prema meni.
Harry: Ariel ne glupiraj se.
Ariel: Ja sam sasvim ozbiljna Harry..Pa sad ti vidi. Da li želiš da ideš i tučeš se tamo s nekim Leom ili želiš da poslije nekoliko dana napokon provedeš malo vremena sa svojom djevojkom.
Tada je naslonio ruku na vrata i spustio glavu.
Ariel: Baš lijepo od tebe ako je ono prvo tvoj odabir.
Tužno sam krenula nazad prema dnevnom ali me je u tom trenutku uhvatio za ruku, okrenuo prema sebi i poljubio. Nisam znala šta tačno to treba d a znači. Odvojila sam usne od njegovih i otvorila oči. Susrela sam se s njegovim zelenim biserima koji su ispod sebe imali male ucrtane linije što je značilo da se smješka. Zatim je napravio par koraka unazad, zatvorio i zaključao vrata. Zatim se okrenuo prema meni i nestašno nasmiješio. Ja sam se nasmijala i čvrsto ga zagrlila oko vrata.
Ariel: Hvala ti.
Spustio je glavu do mog uha i nježno me poljjubio, a zatim tiho rekao.
Harry: ništa mi na ovom svijetu nije važnije od tebe Julija...Ali isto tako ti se kunem da će mi platiti.
Na te riječi sam po cijelom tijelu osjetila trnce. Prvo put zbog lijepog osjećaja, a drugi put zbog straha. Ipak, nisam željela da sada to spominjem. Važno je da sam ga uspjela zaustaviti i da sam sada s njim. Tada je primakao lice mom nježno spustio usne na moje. Osjetila sam njegovih dah, a pod rukom koja mi se nalazila na njegovim prsima sam mogla da osjetim da mu se disanje vraća u normalu. Prebacila sam tu ruku do njegovog ramena i nježno ga pomazila. On nije odvajao usne od mojih i cijelo vrijeme je nešto pjevušio što je u meni izazvalo dodatni osjećaj neke uzbuđenosti. I samim pjevušenjem se moglo primijetiti da mi anđeoski glas.
Harry: Mislio sam da ću poludjeti...Bez tebe.
Nastavio je da me ljubi ali je usput i pričao što je bilo dosta smiješno jer mu je svaka riječ bila isprekidana.
Harry: Dobro je što si pobjegla.
Tada sam se nasmijala iako to baš i nije toliko smješno ako se objektivnije pogleda.
Harry: Već sam razmišljao o otmici.
Ponovo sma se nasmijala.
Ariel: Stvarno?
Harry: Mhm...Ali naravno, još uvijek nisam odustao od te ideje. I sad imam savršenu priliku da te ovdje zatvorim i više nikad ne vratim tvojima.
Ariel: Znaš, sviđa mi se ta ideja.
Nasmiješio se i nastavio me ljubiti. Međutim, ponovo sma mogla da primijetim malu promjenu u njegovom raspoloženju mada nisam bila sigurna kako da to protumačim. Polako je počeo spuštati svoje vruće poljupce sve do mog vrata. Pri tome je i dalje pjevušio izazivajući vibracije na mojoj koži. Zatvorila sam oči i uživala u njegovim poljupcima. Tada je došao do uha i ne sklanjajući moju kosu na stranu, nastavio da me ljubi. Pretpostavila sam da će mi nešto šapnuti dok je došao dotle i tako je bilo. Ubrzo sam mogla da čujem njegov hrapavi i zavodljivi glas.
Harry: Je li te ljubio?
U tom trenutku mi je stalo srce i otvorila sam oči. To zaista nisam očekivala. On je nastavio da me ljubi ali sam isto tako znala da nije zaboravio na pitanje.
Harry: Hm?
Tada je podigao glavu do mojih usana i počeo da me ljubi po bradi zaobilazeći usne.
Harryž: Odgovori mi Julija.
Ariel: N-ne zaboga.
Tada me je poljubio u usne i otvorio oči.
Harry: Sigurno?
Ariel: Harry prestani.
Tada me je spustio jedan topli i vlažni poljubac na moj obraz.
Harry: Samo hoću da znam koliki je prekršaj napravio...
Ariel: Kako bi mogao da odlučiš koliku je kaznu zaslužio, zar ne?
Pogledao je prema meni i nježno me pomilovao po kosi.
Harry: Nemoj s tim zamarati svoju prelijepu glavicu.
Uzdahnula sam shvativši da mu nema koristi bilo šta govoriti. Znala sam da je tvrdoglav i da neće odustati od onoga što je sebi zacrtao u glavi, a posebno kad je u pitanju Leo. Isto tako, mogla bih da kažem da je potpuno drugačiji kada je ljubomoran. Kao i uvijek kažem da ne bi ništa meni učinio ali čim pomisli na Lea ima nekako drugačiju i boju glasa i očiju i drugačije se ponaša. Čak i prije nego što mi je postavio ono pitanje mogla sam da vidim da je čudniji. Ipak, koliko god Leo bio loš i koliko god me nervirao ne želim nikakve više tuče jer mi je muka od toga. Samo želim da uživam s Harryem i pravim se kao da drugi ne postoje. Ali ipak, to nije toliko jednostavno. Ne znam uopšte šta sad da radim. Kako da se vratim kući? Polako sam spustila glavu, a Harry se sageo pokušavajući da uhvati moj pogled.
Harry: Šta je bilo?
Ariel: Bojim se...
Poljubio me je u obraz i ostavio svoj obraz prislonjen uz moj.
Harry: Zašto?
Pritome sam mogla da osjetim njegov dah na mom vrato što je učinilo da se naježim po cijelom tijelu.
Ariel: Z-zato što sam sad zakomplikovala...Ne znam uopšte šta sad da radim...Šta ako se odselimo?
Harry: Nije sve tako crno.
Ariel: Nego kakvo je?
Tada je pogledao prema meni i pomazio me po obrazu.
Harry: Vjeruješ mi zar ne?
Zatvorila sam oči i nasmiješila se ali više onako od muke.
Ariel: Harry ne možeš sad tu ništa učiniti.
Harry: Samo mi odgovori na pitanje. Vjeruješ li mi?
Pogledala sam u njegove savršene oči i između prstiju obuhvatila jednu njegovu loknicu.
Ariel: Pa znaš da vjerujem.
Nasmijao se i poljubio me u vrh nosa.
Harry: Onda nema problema.
Tada je polako počeo spuštati ruku sa mog struka prema dole. Nisam bila sigurna koja mu je namjera ali tada je zavukao ruku u moj džep i izvadio moj mobilni. Pogledala sam ga zbunjeno,a on se nasmiješio.
Harry: Postoji jedna osoba koja nam može pomoći, zar ne?
Odmah sam znala na koga misli.
Ariel: Pa valjda.
Pružio mi je mobilni.
Harry: Onda je nazovi.
Par trenutaka sam oklijevala, onda uzela mobilni.
Ariel: Ali šta ona može učiniti?
Harry: Pa može sigurno nešto, a i ja imam jednu ideju. Hajde nazovi je.
Uzdahnula sam i okrenula njen broj. Harry se polako odmakao od mene i krenuo prema dnevnom. Krenula sam za njim dok je telefon par puta zazvonio. Tada sam začula tetkin pomalo zabrinuti glas.
: Ari dušo gdje si?
: Ee tetka. Ovaj... Evo me kod Harrya.
Mogla sam čuti kako je odahnula, a ja sam ušla u dnevni i čula Harrya u kuhinji.
#Hannah: Uh, već sam se bila zabrinula.
#Ariel: Mama i tata su stigli?
#Hannah: Ne ali su me zvali i rekli da si samo istrčala iz kuće.
#Ariel: Samo?
Uzdahnula sam.
#Ariel: Tetka znaš da nisam tkava. L-Leo...On je..Mama...
Prekinula me.
#Hannah: Uredu je dušo znam da ti nisi kriva i već si mi sve ispričala tako da me ništa ne čudi.
Ušla sam u kuhinju i primijetila da Harry kupi komade stakla. Mogla sam primijetiti da je to bila čaša i odmah mi je kroz glavu prošao onaj trenutak kada smo razovarali preko telefona i kad sam čula neku lomljavu. To je još jedan dokaz da je bio itekako bijesan. Pogledao je prema meni i nasmiješio se pokušavajući da mi odvrati pažnju sa toga.
#Ariel: Ali ne znam šta sad da radim.
Tada mi je Harry dao znak da mu dam telefon. Zbunjeno sam ga pogledala.
#Ariel: Ovaj tetka...Harry želi da priča s tobom.
#Hannah: Daj mi ga.
Dodala sam mu telefon, a on mi je namignuo i javio se.
: Dobro veče Hannah, kako ste?
Nasmijala sam se načinu na koji je razgovarao s njom i primijetila da još nije pokupio sve. Krenula sma da se sagnem i obavim to umjesto njega ali me je on uhvatio za ruku i dao mi glavom znak da ne diram.
Ariel: Ali mogu...
Malo je odmako telefon od uha i šapnuo.
Harry: Posijeći ćeš se, ne diraj.
Prevrnula sam očima i naslonila se na sudoper.
#Harry: Tu sam, tu sam.
Tada mu je tetka nešto počela govoriti, a on je pažljivo slušao i klimao glavom kao da ga može vidjeti. Nasmijala sam se jer mi je bio jako simpatičan i tada je on pogledao prema meni i isplazio mi jezik. I ja sam učinila isto, a zatim se nasmijala. Ne mogu vjerovati da smo tako neozbiljni za vrijeme jednog jako ozbiljnog razgovora.
#Harry: Da znam...Pa možda bi bilo najbolje da vi...Pardon ti, da znam, znam...
Nasmijao se i počeo sklanjati kosu na stranu. Izgledao je tako slatko i privlačno u isto vrijeme. Obožavala sam ga posmatrati u trenutcima kada je skoncentrisan na nešto drugo i kada ne primjećuje moj pogled jer je pravio neke mahinalne pokrete. Zagrizla sam dojnju usnicu i smješkala se dok se on pomalo mrštio i igrao lančićem oko svog vrata šetajući po kuhhinji.
#Harry: Pa da. I zato sam mislio da je najbolje da ti dođeš ovamo.
Tada sam ga pogledala iznenađeno. Tetka da dođe ovamo? Počeo joj je diktirati adresu.
#Harry: E to...Onda samo požuri...Važi, baj.
Prekinuo je i dodao mi mobilni, a ja sam mu uputila zbunjeni pogled.
Ariel: Tetka dolazi ovamo?
Klimnuo je glavom.
Harry: Mhm.
Zatim se sageo i pokupio zadnja dva-tri komadića stakla sa kuhinjskih pločica.
Ariel: Ali zašto?
Harry: Pa da bi mogla reći da je bila s tobom negdje drugo.
Tada mi je to polako počelo poprimati smisao.
Ariel: Okej, znači vaš je plan da tetka provede noć sa nama i kaže mojima da je bila sa mnom?
Harry: Da. Samo što će reći da si je ti nazvala i rekla joj gdje si i onda ste otišle u neki hotel kako bi prespavale i kako bi ti razbistrila misli. Oni su na svu sreću još uvijek kod Morgnovih.
Polako sam se naslonila uza zid i razmislila o svemu tome. Ideja u suštini nije loša ali opet to nije rješenje za sve. Opet ostaje jedan veliki problem...To su po običaju moji roditelji. Šta da im kažem? Kako da izbjegnem još veću kaznu? Kako da izbjegnem selidbu? Pomalo sam se namrštila, a Harry me je pogledao i prišao mi.
Harry: Šta je sad?
Ariel: Ali Harry to je rješenje samo za jedno njihovo pitanje, to jest gdje sam bila? Ali šta dalje? Šta je sa ostalim njihovim pitanjima? Šta je sa ostalim posljedicama? Ne želim da se selimo...Ne želim da te izgubim..Ne želim da nas rastave...
Spustila sam glavu i počela da plačem, a Harry me je čvrsto zagrlio i poljubio u kosu.
Harry: To se neće desiti.
Uhvatila sam između prstiju njegovu majicu i naslonila glavu na njegova prsa.
Ariel: A šta ako mora?
Harry: E pa ja neću to dopustiti.
Polako me je ispustio iz zagrljaja i pogledao me ravno u oči.
Harry: Kunem ti se da nas niko i ništa neće rastaviti.
Ariel: Ali bespomoćna sam sve dok sam maloljetna.
Harry: Ali to im ne daje za pravo da rade s tobom šta žele. Tebi je 17 godina, a ne 1o. Sve i da ti je 1o oni opet ne bi imali pravo da ti naređuju koliko ti naređuju. Ako je potrebno ja ću ići s tobom da razgovaram s njima.
Pogledala sam ga šokirano.
Ariel: Nee.
Harry: Ako je potrebno, uradiću to. Ionako će se to kad-tad dogoditi.
Ariel: Ali još nije vrijeme za to jer može da bude samo gore. Strpi se...
Uzdahnuo je i klimnuo glavom.
Harry: Znam...
Nastavio je da mi briše suze koje su se neprestano slijevale niz moje lice.
Harry: Nemoj plakati. Ti si hrabra djevojka.
Ariel: Ma kako nisam...
Harry: Jesi. Postala si borbenija.
Ja sam mu uputila zbunjeni pogled, a on se nasmijao.
Harry: Pa da. Suprostavila si se roditeljima i onome kretenu i svima njima.
Ariel: Tačnije, pobjegla sam.
Ponovo se nasmijao i još me više privukao sebi.
Harry: Ali treba i za to imati hrabrosti.
Ariel: A znaš i svađala sam se s njima.
Ariel: Eto vidiš.
Stavila sam ruke oko njegovog vrata i nasmiješila se.
Ariel: A ti si me naučio da se borim.
Nasmijao se i nježno me poljubio.
Harry: Drago mi je što to čujem.
Polako sam se uspela na prste i poljubila ga, a on me je uhvatio ko struka, podigao i tako odnio do dnevnog. Ja sam se cijelo vrijeme smijala. Na kraju me je spustio, poljubio u čelo i obrisao suzu koja se još uvijek nalazila pored mog oka.
Harry: Prelijepa si kad se smiješ.
Tada sam se nekako stidljivo nasmiješila, a on me je nježno uštinuo za obraz.
Harry: I zato nemoj nikada plakati.
Ariel: Ja se samo bojim da ću te izgubiti i to je sve.
Pogledao me je sa veoma ozbiljnim izrazom lica.
Harry: Ali to se neće desiti. Obećavam ti.
Zagrlila sam ga i uživala u njegovim toplim riječima. Tada je počeo da pjevuši neku pjesmu i osjećala sam se zaista prelijepo.
Ariel: Imaš predivan glas.
Harry: Sviđa ti se?
Ariel: Mhm.
Harry: Onda ću ti uvijek pjevati.
Nasmijala sam se i poljubila ga u obraz.
Ariel: Sviđa mi se ta ideja.
Poljubio me je i nastavio pjevati, a ja se nisam željela odvojiti od njega. Na kraju smo sjeli na trosjed. Tačnije, ja sam bila u njegovom krilu. On me je čvrsto obuhvatio svojim snažnim rukama dok sam se ja igrala sa njegovom kosom. Sjedili smo tako nekih 15 minuta. Nismo mnogo pričali. Harry je uglavnom pjevao i svaka dva stiha bi me po jednom poljubio, a ja sam uživala u njegovim poljupcima i njegovom glasu.
Tada se napokon oglasilo zvono na vratima. Polako sam ustala sa Harrya i krenuli smo prema vratima. Bilo mi je malo neobično jer dočekujemo tetku u Harryevomm stanu i još ćemo obe noćiti tu ali barem će situacija sa mamom i tatom možda biti malo bolja jer znaju da sam s tetkom, a i Harry i ja ćemo moći provesti više vremena zajedno. Harry je otključao vrata i otvorio ih. Ispred nas se našla nasmijana tetka koja je vjerovatno na taj način prikrivala i pomalo zabrinut izraz lica jer je sve ovo veoma riskantno. S obzirom da je Harry prvi stajao, prvo je njega zagrlila i potapšala po leđima.
Hannah: Heej.
Harry: Hej, brza si.
Hannah: Pa morala sam to obaviti prije nego što se oni vrate.
Zatim je zagrlila mene i uputila mi značajan pogled.
Hannah: Postaješ problematično dijete.
Sve troje smo se nasmijali i zatim me je tetka ponovo zagrlila i poljubila u obraz.
Hannah: Ali zato sam ja tu da te izvučem.
Krenuli smo prema dnevnom.
Hannah: Sada sam ih zvala i rekla im da ćemo noć provesti u hotelu. Tražili su mi adresu ali im je nisam rekla...Mislim nisam im ni mogla reći jer nismo u hotelu.
Ariel: Da. Ali svejedno znaš da ovo nije nikakvo rješenje?
Hannah: Znam. Zato sam došla ovdje kako bismo o svemu tome malo porpčali. A došla sam i kako tvoji ne bi posumnjali da si otišla kod Harrya.
Klimnula sam glavom i sjela preko puta tetke koja je ila na fotelji.
Harry: Hoćeš li nešto popiti?
Hannah: ne hvala samo ti sjedi.
Harry je sjeo pred mene i stavio rukupreko mojih ramena. Tetka se nasmiješila i zadovoljno nas pogledala.
Hannah: Jaoo kako ste mi slatki.
Harry me jepoljubio u kosu, a ja sam se malo rastužila.
Ariel: kad bi barem i mama tako mislila.
Tada je nastala mala tišina. Tetka me je tužno pogledala, a Harry me je privukao sebi kako bismo bili bliže.
Hannah: I to će se jednog dana desiti.
Ariel: Čisto sumnjam.
Hannah: Vidjećeš da hoće.
Ariel: Pa eto i da hoće...Šta do tad?
Hannah: Do tad je važno da budeš hrabra, odlučna i da im se suprostaviš kao što si to danas učinila.
Ariel: Ali nije to tako jednostavno.
Hannah: Znam ali je važno da nisi sama. Imaš mene, Harrya, Vicky, Emily i Jennifer. Ne treba ti veća podrška.
Nasmiješila sam se i pomislila da i nisam toliko usamljena koliko mislim da jesam. Svi oni koje volim su uz mene iako bih voljela da to mogu reći i za svoje roditelje jer ja njih volim bez obzira na sve.
Hannah: I zato sutra kada dođemo kući sve im reci.
Ariel: Kako misliš?
Hannah: Pa lijepo. Sve izbaci iz sebe i reci im sve ono što te muči i reci im da ti je dosta svega!
Tetka se toliko uživjela da je počela da mlati rukama i udara šakom od sto kao neki advokat koji se buni na sudu. Tada smo se i Harry i ja nasmijali, a ona se nakašljala i malo primirila.
Hannah: Samo nemoj baš pretjerati...Kao ja sad...
Klimnula sam glavom.
Ariel: Shvatila sam tetka.
Ostatak večeri je prošao u lijepoj atmosveri osim kada su mama i tata par puta zvali tetku tražeći joj adresu hotela koji naravno ne postoji. Tetka im je objašnjavala kako trebam malo da budem sama i razmislim o svem ali to njima nije puno značilo. Kako tetka kaže, po glasu im se moglo primijetiti da su itekako bijesni. Iako pred tetkom i Harryem želim da izgledam samouvjereno, itekako me je strah. Znam da to neće tako jednostavno završiti kao što oni misle. Mama i tata neće tek tako preći preko onoga što sma danas učinila i zato sam spremna na sve. Čak se ne bih čudila ni ako se odluče za selidbu jer mislim da su sada spremni na sve. Svaki put kada bih pomislila na to, počele bi mi se skupljati suze u očima ali sam se suzdržavala kako Harry i Hannah ne bi nešto primijetili. Ne želim da im pokazujem svoju zabrinutost i rušim njihov optimizam. S obzirom da smo svi bili jako umorni, ranije smo odlučili otići na spavanje. Harry je odveo tetku u njenu sobu dok sam ja otišla do toaleta i obavila higijenu. Kada sam ušla u sobu, Harry je već bio tamo. Ležao je nepokriven na krevetu samo u boksericama.
Ariel: Da vam nije hladno gospodine?
Harry: Nasmijao se i pokazao mi rukom da legnem pored njega. Uzela sam deku koja se nalazila na kraju kreveta i krenula da je prostrem ali me je Harry uhvatio za ruku i povukao na krevet.
Ariel: Harry.
Nageo se iznad mene i spustio usne na moje.
Harry: Nećeš u tome spavati, zar ne?
Ariel: Pa nemam ništa drugo.
Zagrizao je dojnju usnicu i nasmiješio se.
Harry: Vrlo dobro znaš da imaš.
Prevrnula sam očima.
Ariel: Zašto ti je to toliko bitno?
Nasmijao se, ustao i povukao me za ruku.
Ariel: Harry...
Otvorio je jednu od ladica na ormaru i izvadio svoju košulju.
Harry: Hajde.
Uzdahnula sam i uzela košulju.
Ariel: Dosado.
Krenula sam skinem majicu ali sam tada primijetila da se naslonio na ormar i gleda u mene.
Ariel: harry okreni se.
Nasmijao se.
Harry: A daj Julija već sam te vidjeio golu.
Ariel: Pa? Hajde okreni se.
Uzdahnuo je i okrenuo se.
Harry: Stvarno si čudna.
Nasmiješila sam se i skinula majicu. Krenula sam da uradim isto i sa farmerkama ali sam tada primijetila da se pomalo pomijerila i krišom me gleda.
Ariel: Styles ne varaj.
Nasmijao se i sasvim okrenuo.
Ariel: Harry!
Harry: Pa šta to ima veze kad sam te već vidjo golu?
Ariel: Pa neugodno mi je.
Prišao mi je i nježno me ppoljubio.
Harry: Pa ne treba ti biti.
Tada mi jeuzeo košulju iz ruke i stavio je dajući mi znak daprovučem ruke kroz rukave. Znala sam da se ne treba s njim prepravljati pa sam tako i učinila. Zatim me je pribio ua zid i počeo ljubiti pritom zakopčavajući dugme po dugme na košulji. Cijelo vrijeme nije odvajao usne od mojih, a ja sam jednu ruku stavila oko njegovog vrata i motala nekolika pramena njegove kose oko prsta. Drugu ruku sam stavila na njegova gola prsa i na taj način osjećala njegove čvrste mišiće pod prstima. Kada mi je zakopčao košulju, otkopčao mi je dugme na farmerkama i polako ih spustio. Ja sam podigla nogu po nogu kako bih mu pomogla da mi ih sasvim skine. Tada me je snimio pogledom kako bi vidjeo kako mi stoji njegova košulja. Usne su mu se razvukle u slatki smiješak, a na obrazu ucrtale rupice. Izgledao je zaista slatko iako mu se vjerovatno to ne i svidjelo kada bih mu to i rekla. Uhvatio me je za ruku i dovao do kreveta.
Harry: Hajde lezi.
Zbunjeno sam ga pogledala.
Ariel: Ti nećeš lijegati?
Harry: naravno da hoću ali ti prvo.
Učinila sam kako kaže iako nisam znala koja je svrha toga. Kada sam legla i naslonila glavu na meki jastuk koji se osjetio na Harryev predivni miris, Harry je uzeo deku i pokrio me. Nasmijala sam se ali u isto vrijeme i divila njegovim načinima da mi pokaže koliko mu je stalo do mene. Obično drugi momci djevojkama kupuju poklone i misle da je to dovoljno da učine kako bi se one osjećale posebno ali Harry zna da to nije tako. On zna da nije sve u poklonima i sličnim glupostima već u nekim sitnicama koje su naizgled potpuno bezvrijedne. To je jedna od stvari koje sam najviše voljela kod njega. Legao je pored mene i zagrlio me primičući me još više sebi.
Harry: E sad si samo moja.
Nasmijala sam se i pomazila ga po obrazu.
Ariel: Ja sam uvijek samo tvoja.
Zadovoljno se nasmiješio i spustio svoje tople usne na moje.
Harry: Laku noć Julija.
Ariel: Laku noć Romeo.
Harry: Kovrdžavi...
Samo sam ćutala i pravila se da hoću da spavam ali me je on počeo golicati ispod deke.
Ariel: Harry!
Tada sam stavila ruku preko usta shvativši da je tetka u sobi pored. Zaista ne želim da pomisli nešto što ne bi trebala. Harry je pretpostavio o čemu razmišljam pa se nasmijao i prestao me golicati.
Ariel: Bezobrazan si.
Harry: Mogu ja i nastaviti....
Ariel: Dobro, dobro nemoj molim te.
Harry: Onda reci ono što trebaš.
Prevrnula sam očima i pogledala ga ljutito.
Ariel: Kovrdžavi.
Harry: E tako.
Nasmiješio se, zatvorio oči i još čvršće me zagrlio. Osjećala sam se lijepo i sigurno i nisam željela da razmišljam o tome šta bi se moglo dogoditi sutra. Znam da neće biti nimalo lako i da ćemo se možda i odseliti ali ono što sigurno znam jeste da im neću dopustiti da me odvoje od Harrya...