DNA by:LoRa Styles

1. deo

  Erik: Bili ste dobri danas. Možete ići.
Uzela sam torbu i krenula da izađem iz sale. Tada me je Erik pokazao rukom da dođem. On nam inače predaje časove glume na dramskoj sekciji i on je taj koji organizuje cijelu tu predstavu o 'Romeu i Juliji'. Prišla sam mu.
Ariel: Šta je bilo?
Erik: Ti si mi malo zakazala.
Pravila sam se da ne znam o čemu priča.
Ariel: Kako to mislite?
Erik: Pa lijepo...Nekako si mi odsutna...Najgore si od svih prihvatila svoju ulogu. U čemu je problem?
Ariel: Pa prvo..Problem je u tome što ja uopšte ne želim biti ovdje.
Pogledao me je začuđeno.
Ariel: I sami znate da su mi roditelji smjestili ovu ulogu. Uostalom ja se nikada ne bih ni pojavila na ovoj sekciji da me oni ne tjeraju, a kamoli glumila Juliju.
Erik: Ali tvoji roditelji su glumci. Mislio sam...
Ariel: Znam..Svi misle da želim postati kao oni ali vjerujte mi ne želim...Možda bih i nekako pretrpjela i odglumila da sam možda neka druga uloga ali Julija? Užas.
Erik: Ali zašto? Znaš li ti kakva je to čast? Koliko se samo djevojaka prijavljivalo.
Ariel: Znam...I zato niste trebali dopustiti mojim roditeljima da me tu uguraju. Trebali ste lijepo izabrati neku djevojku koju to zanima i koja se može poistovijetiti sa Julijom.
Erik: Ti ne možeš?
Ariel: Ne. Zato što je ljubav najveća glupost na svijetu i ja se nikada ne bih ubila zbog ljubavi.
Erik: Vidi. Ti možda tako msiliš ali ja sam siguran da si ti jedna romantična duša...Duboko u sebi kriješ...
Ariel: Ovaj..Moram da idem. Žurim kući, izvinite molim vas. Nastavićemo sljedeći čas?
Erik: Kako hoćeš Ariel. Vidimo se onda.
Ariel: Vidimo se.
Brzim koracima sam napustila salu. Zar me baš svi moraju s tim zamarati? Kako ne shvataju da ja nisam za toga i gotovo? Baš me briga. Odglumiću to kako god, biti u kazni do kraja života, tačnije punoljetstva, onda mi ne mogu ništa. Uostalom to ionako radim usput. Nije mi namjera da osvajam Oskara. Izašla sam iz sale na svjež vazduh. Napokon. Tada mi je zazvonio telefon. Bila je to Vicky.
#Ariel: Molim?
#Vicky: Eeee!!! Jesi li završila sa sekcijom.
#Ariel: A jedva.
#Vicky: Nadam se da nisi zaboravila na sutra?
#Ariel: Pa kako bih zaboravila na rođendan najbolje drugarice? Uostalom cijelo jutro si samo o tome preičala tako da je to jednostavno nemoguće.
#Vicky: hahah ma moram ja ipak provjeriti.
#Ariel: I jesi li odlučila gdje ćeš slaviti?
#Vicky: Daa! U klubu. Tamo me niko ne može natjerati da kasnije čistim, a kući će to sigurno uraditi.
#Ariel: Jao jedva čekam ali će problem biti ako me roditelji ne puste.
#Vicky: Ma daj. Zezaš me?
#Ariel: Najozbiljnija sam. Ta znaš kakvi su.
#Vicky: Ubijedi ih nekako. Na primjer na tu foru oko Julije.
#Ariel: Kako misliš?
#Vicky: Pa Romeo i Julija su se upoznali na zabavi je li tako?
#Ariel: Jesu.
#Vicky: Pa etooo. Reci kako će ti to taman dobro doći da kao malo vježbaš za ulogu.
#Ariel: Hahah jooj Vicky. 'Ajde moram da idem. Vidimo se sutra.
#Vicky: Važi. Ljubim te.
#Ariel: I ja tebe. Baj.
Prekinula sam.Tada sam vidjela da Leo ide prema meni. Pa mislila sam da je već otišao.
Leo: Hej.
Ariel: Hej... Mislila sam da si otišao.
Leo: Odlučio sam tebe sačekati da te otpratim kući.
Ariel: Aha...Hvala ti...
Polako smo krenuli. Osjećala sam se nekako čudno. Nije da se ne volim sa njim družiti. Lijep je on dečko i sve to ali...Jednostavno sama pomisao na to da mu se sviđam mi ne dopušta da sa njim budem bliska... Pokušavala sam da izbjegnem njegov pogled ali je on nakrivio glavu i pogledao me svojim nebesko-plavim očima.
Leo: Zamišljena si?
Ariel: Ovaj...Umorna sam. To je sve.
Leo: Da...Nije lako prvo ići u školu pa onda na sekciju...
Ariel: Da, upravo to.
Leo: Nisi se baš spremila za ovu ulogu, zar ne?
Ugh! Opet ista priča. Imam osjećaj kao da su svi hipnotisani i samo ponavljaju jedno te isto.
Ariel: Pa i ne baš...
Leo: Ako želiš, možemo zajedno vježbati. Nije problem.
Ariel: Ne treba, hvala.
Ubrzala sam korake pokušavajući da mu dam do znanja da ne želim to. Zar ne shvata da mi se ne sviđa? Dosta mi je što moram na sekciji da glumim s njim još sada treba da mi daje i privatne časove?
Leo: Kako želiš. Samo hoću da znaš da sam tu za tebe ako ti nešto bude trebalo.
Ariel: Hvala ti.
S obzirom da je moja kuća daleko, ovaj razgovor bi se mogao i previše odužiti. Zato sam odlučila prekinuti to.
Ariel: Ovaj..Idem ja ipak taxiem. Previše sam umorna da bih išla pješke sve do kuće.
Leo: Aha, razumijem te. Vidimo se onda sutra.
Ariel: Da...
Leo: Ustvari, sad sam se sjetio.
Zastala sam i okrenula se.
Leo: Večeras dolazimo kod vas.
Odmah mi se želudac prevrnuo.
Leo: Znam da su sinoć mama i tata pričali da tvoja mama večeras sprema večeru.
Ariel: Aaa super. Vidimo se onda večeras.
Leo: Jedva čekam.
Samo sam nešto promrmljala i zaustavila prvi taxi. Sjela sam unutra i rekla taxisti adresu. Zašto mi to rade? Šta više pokušavaju? Kad se već druže moji i njegovi, zašto onda oni lijepo ne odu u neki restoran na večeru i to je to. Ja zaista ne bih imala ništa protiv toga da ostanem u kući i zabavljam se na svoj način. Ali ne naravno.Oni uvijek sve smišljeno rade. Zar stvarno misle da ću se zaljubiti u Lea jedući piletinu s njim i njegovim roditeljima dva put' u sedmici? Ma da. Napokon smo stigli. Platila sam taxisti i umorno izašla iz auta. Krenula sam prema kući, a onda sam začula kako me jedan promukli glas doziva preko cijele ulice. Odmah sam znala ko je. Okrenula sam se. Prema meni je trčala mala raščupana djevojčica. Na sebi je imala flouroscentno-žutu majicu i zelene pantale (divna kombinacija) i na jednoj nozi plavu čizmicu, a na drugoj žutu baletanku. Inače to vam je Elly, mala blesava djevojčica iz ulice koja se nedavno doselila u naselje. To je ujedno i najneobičnije dijete koje sam do sada vidjela. Nema nikakve psihičke ni zdravstvene probleme, samo je malo previše hiperaktivna i gleda svijet na drugačiji način. Dotrčala mi je sva zadihana i trebalo joj je par trenutaka da dođe do zraka.
Elly: Ari...Ar...
Ariel: Eeej Elly.
Bila je sva musava od nečega,a u ruci je još uvijek držala to što jede.
Elly: Hoćeš da se igramo kasnije čudovišta?
Ariel: Ovaj...Umorna sam ne mogu danas.
To me uvijek pita ali se svaki put izvučem. Strah me je i pomisliti kako ta igra izgleda sa njom. Krenula sam prema kući, a ona za mnom.
Elly: Kako je bilo u školi?
Ariel: Dosadno kao i uvijek.
Elly: A zašto onda ideš u školu?
Ariel: Zato što moram.
Elly: A što moraš?
Ariel: Zato što je takav zakon.
Elly: A zašto je takav zakon?
Odlučila sam prekinuti ovaj razgovor jer bi očito išao u nedogled.
Ariel: Trebala bi ići kući. Nije baš toplo vani.
Elly: Meni nije nikad hladno.
Ariel: Vidimo se sutra Elly, moram stvarno ići.
Napravila je neku čudnu grimasu, a onda je potrčala prema kući.
Elly: Vidimo se Arriiiiieeeel!!!!
Super. Ako neko i nije znao moje ime sad ga je sigurno saznao. Tada je zapela za pertlu koja je bila odvezana na čizmici pala koliko je duga i široka. Zatim je odmah ustala i nastavila dalje samo što je na ulici ostalo ono što je jela. To nije ništa čudno za nju. Mislim da je u svojih 5 godina života, pala više puta nego što ću ja za cijeli život. Ušla sam umorno u kuću i krenula na sprat. Tada sam začula mamu iz dnevnog.
Mama: Ariel?
Ariel: Ja sam.
Mama: Kako je bilo na sekciji?
Skoro nikada ne pita za školu nego samo za glupu sekciju.
Ariel: Dosadno kao i uvijek.
Čula sam je da neto gunđa ali sam se samo popela i ušla u sobu. Bacila sam torbu i zavalila se na krevet. Tada je ušla mama.
Ariel: Da mi je samo znati da li si ikada čula za kucanje?
Pravila se da me nije čula.
Mama: Večeras dolaze Leo i...
Ariel: Znam rekao mi je.
Mama: Pričali ste?
Na licu joj se pojavio osmijeh.
Ariel: Ako nisi znala prinuđena sam kad zajedno idemo na sekciju.
Mama: Zaista ne razumijem zašto ti se ne...
Ariel: Mama! Možeš li sad izaći molim te?
Mama: Dobro, dobro. Biće ručak za 2o-ak minuta.
Samo sam prevrnula očima. Izašla je. Došlo mi je da pobjegnem kroz prozor pa gdje bilo. Zaista mi je ponekad jako teško. Samo bih željela imati svoj život i to je to...
... ... ...
Leov tata (Lt): Ariel, Leo mi je rekao da se vrlo dobro snalaziš u ovoj ulozi.
Pogledala sam zbunjeno prema Leu, a on mi se samo na smiješio.
Ariel: Pa i...
Tada me je mama prekinula.
Mama: Da, da. Jako dobro joj ide.
Pogledala sam je, a ona me je prostrijelila pogledom. Znala je da ću nešto protestovati i zato me je prekinula. Ali valjda imam pravo na svoje mišljenje. Za stolom je sjedila i Leova sestra Jessy. Ona je jako mirna i tiha djevojka. Ponekad se pitam da li je zaista kćerka od ovo dvoje dosadnjakovića.
Leova mama (Lm): Aaa pa baš lijepo. Leo je jako uzbuđen zbog ove uloge.
Mama: Da i Ariel je. A njih svoje su kao stvoreni da glume zajedno.
Tata: Da i ja to uvijek kažem.
Lm: Mislim da biste se trebali malo više družiti. Mislim ne samo na sekciji i ovim večerama nego i van toga.
Mama: Eee da. To bi bilo baš divno. Mogli biste nekada izaći.
Leo: Ja nemam ništa protiv toga.
Tada su svi pogledali prema meni. Pravila sam se da ih ne primijećujem i da uopšte ne znam o čemu pričaju.
Mama: Ariel?
Ariel: Hm?
Mama: Jesi li čula o čemu smo pričali?
Ariel: Ovaj...Ne, izvinjavam se ali ne osjećam se baš najbolje.
Ustala sam sa stolice.
Tata: Gdje ćeš?
Ariel: idem leći, muka mi je.
Da mogu, mislim da bi me mama i tata ubili pogledom ali na svu sreću ne mogu. Mama mi je dala znak da sjednem.
Ariel: Prijatno.
Nasmiješila sam im se i što je brže moguće otišla u svoju sobu. Muka mi je od svega ovoga. Pa nismo zaboga u srednjem vijeku kad su roditelji ugovarali brakove. Tada je za mnom došla i mama i ljutito ušla u sobu. Vjerovatno bi i zalupila vratima da tu nije porodica Morgan.
Mama: Ariel Jones!!!
Ariel: Znam mama vrlo dobro kako se zovem. Ne moraš me posjećati.
Mama: Jesmo li se dogovorile da nema onakvog ponašanja?
Ariel. Jesmo li se dogovorile da nema glupih razgovora o meni i Leu? Gade mi se te priče! Kako ne razumiješ?!
Mama: Nemoj se derati. Šta će ljudi pomisliti o nama?
Ariel: Ma šta će pomisliti kad su isti ludaci ko i ti i tata.
Mama: Ariel! Ne razgovara se tako sa roditeljima!
Ariel: Shvati već jednom. Meni je 17 godina. Nije mi više 5. A i sve da imam 2 godine, vi nemate pravo da mi određujete s kim ću da budem, a s kim ne.
Mama: To je sve zbog onoga Edwarda zar ne?
Ariel: Edward s ovim nema ništa mama. Nije on u pitanju nego ti i tata. Pustite me već jednom na miru.
Mama: Nastavićemo razgovor o ovome.
Ariel: Kako hoćeš sad me samo pusti na miru.
Izašla je iz sobe, a ja sam zaključala vrata. Samo sam željela da budem sama. S obzirom da je moja soba na spratu, ispod prozora se nalazi kao mali krov i tu uvijek sjedim kada želim da se opustim. Tako je bilo i ovaj put. Odatle imam pogled na sve. I na zvijezde, mjesec i Big Ben koji svijetli negdje u daljini. Razmišljala sam o svom životu... Ja sam zapravo jedan obični propalitet. Ništa nisam postigla, a vjerovatno nikad ni neću...Rođena sam da cijeli život zavisim od drugih i da oni rade sa mnom šta god hoće. Ali otkud im pravo na to? Nemaju ga...Jedna suza je krenula da ma sklizne niz lice ali sam je brzo obrisala i duboko uzdahnula. Nisam plakala otkako sam prekinula sa Edwardom. Obećala sam sebi da ću biti hrabra i da neću dopustiti da me neko ponovo povrijedi i rasplače. Uzela sam telefon i uključila 'Born this way' od Lady Gage. To je pjesma koja me uvijek oraspoloži. Osim početka kada kaže 'My mama told me when I was young, we are all born superstars' jer me to podsjeća na moju mamu, a ona se malo previše uživila u tu ulogu....