Nasmijala sam se, a zatim napravila neku grimasu.
Ariel: A dobro mogao si me barem malo pustiti da uživam u pobjedi.
Tada je zapljusnuo još jedan val i na trenutak mi prešao preko lica. Ponovo sam napravila grimasu pokušavajući da ispljunem so iz usta, a Harry se počeo smijati.
Ariel: A nije smiješno. Piii....
Polako sam otvorila oči iako me so pekla, a Harry je počeo da mi sklanja kosu s lica. Imao je neki neobičan smiješak.
Ariel: Šta je?
Harry: Nikad te prije nisam vidjeo mokru.
Prevrnula sam očima.
Ariel: I to je nešto posebno?
Harry: Pa ti si meni prije pet minuta rekla da želiš da me vidiš mokrog.
Tada sam se nasmijala sam samoj sebi jer djelujem kao neka senilna baba, a sve to samo zato što sam popila malo vina. Nisam znala šta da kažem na to pa sam ga samo uvatila za mokre kovrdže. Izgledao je zaista čarobno jer ga je napola obasjavao mjesec dovodeći do izražaja njegove predivne crte lica dok je druga polovina bila zatamnjena i nekako misteriozna. To i jeste na neki čan prikazivalo njegove dvije strane koje posjeduje...Onu jednu svijetlu kao što je trenutno. To je onaj pažljivi i simpatični Harry sa onim prelijepim osmijehom i svijetlo-zelenim očima. Ali tu je isto tako i onaj misteriozni, zavodljivi ali u isto vrijeme i opasni Harry. Ali bez obzira na to, ništa ne može promijeniti moje osjećaje prema njemu. Jer ga poznajem i uspjela sam da otprilike spoznam sva njegova lica kao i dobre i loše strane. Zagizao je usnicu i spustio malo niže glavu.
Harry: Na stranu tvoju zaboravnost, želio sam da ti kažem da si slatka sa mokrom kosom.
Stisnula sam oči dajući mu do znanja da me postidio, a on se nasmijao i spustio usne na moje. To je bio još jedan veoma slan i mokar poljubac ali isto tako i savršen.Po vratu su mi stalno kapale sada već hladne kapi sa njegove kose ali mi to nije smetalo. Najvažnije mi je bilo da smo tu. Zajedno.Tada je odvojio usne od mojih i krenuo da ustane.
Harry: Hajde, neću da se prehladiš.
Uhvatila sam ga majicu.
Ariel: Neću se prehladiti.
Harry: Ariel...Hajde ustaj.
Ariel: Nije fer.
Nasmijao se.
Harry: Jeste hajde. Ne želim da te još jedan val zapljusne.
Ariel: A kao da je to nešto kad sam već sva mokra.
Ustao je, a zatim mi pružio ruku i pomogao mi da i ja ustanem. Za par trenutaka sam se našla na nogama. Uzela sam kosu i iscijedila je među rukama. Već je sva bila uvijena što mi se obično desi kada je mokra.
Harry: Nisam znao da ti je kosa takva.
Uzeo je par pramenova i počeo ih zagledati.
Ariel: Ma jeste kad je mokra.
Iskoristila sam priliku i pogledala njegovo tijelo i savršene mišiće koji su se oslikavali ispod mokre majice dok mu je kosa bila u opštem neredu mada je i takva bila savršena. Pogledala sam prema njemu i shvatila da je skontao da ga gledam. Kao i svaki put mi se to mora desiti...Oblizao je usne, a ja sam okrenula glavu na drugu stranu. On me je zagrlio oko struka i poljubio u obraz, a zatim šapnuo na uho.
Harry: To je uredu.
Ariel: A znam da se sad umišljaš...
Nasmijao se.
Harry: A znaš šta još?
Pogledala sam prema njemu.
Ariel: Šta?
Harry: Mislim da te je voda otrijeznila.
Nasmijala sam se.
Ariel: Otkud znaš?
Harry: Pa zato što se ponašaš kao prije.
Ariel: Aaaa.
Tada me je odjedanput čvrsto uhvatio i pribio uz sebe, a zatim poljubio najjače što je mogao. Nasmijala sam se.
Ariel: Šta ti je Harry?!
Tada me je još jednom poljubio u usta onako sočno i još me više stegnuo oko truka.
Harry: Ne znam..Došlo mi je.
Nasmijala sam se.
Ariel: I onda meni kažeš da sam pijana.
Harry: Ali meni uzrok tome nije alkohol.
Ariel: Nego?
Harry: Ti.
Nasmijala sam se i poljubila ga.
Harry: Obožavam te.
Zagrlila sam ga.
Ariel: I ja tebe. Ali govorim to potpuno trijezno.
Nasmijao se i zatim me ponovo počeo ljubiti. Stavila sam ruke na njegova prsa osjećajući potpuno njegove mišiće pod prstima čemu je uzrok bila mokra majica. On je za to vrijeme držao ruke iza mog struka polako ih zavlačeći ispod majice. Na trenutak je odvojio usne od mojih.
Harry: Znaš majica ti je jako mokra. Trebala bi je skinuti.
Ariel: Nasmijala sam se.
Ariel: Ne ovdje.
Harry: Onda idemo.
Odvojio se od mene i sageo.
Ariel: Nećeš me valjda ponovo nositi.
Harry: Što da ne? Hajde.
Ariel: Ali...
Harry: Ne želim da mi se djevojka umara ako je bole noge. Hajde.
Nasmijala sam se, obuhvatila ga rukama oko vrata, stavila noge preko njegovog struka i on se polako uspravio.
Harry: Drži se čvrsto.
Ariel: A Harry....Nisam malo dijete.
Harry: Ali zato si moja princeza...Moja Julija.
Nasmijala sam se i poljubila ga u kosu.
Ariel: A ti si moj kovrdžavu, ustvari trenutno mokri, Romeo.
Nasmijao se.
Harry: Sviđa mi se to.
Osjećala sma se prelijepo iako sam se u početku malo plašila visine. Ipak, osjećam se sigurno zato što znam da je tu Harry i da on ne bi dopustio da mi se bilo šta desi.
Harry: Je li ti hladno?
Ariel: Ne.
Ipak, lagala sam. Veče nije bila toliko topla da bi se moglo okolo hodati u mokroj odjeći i sa mokrom kosom. Isto tako sam mogla osjetiti licem da je Harryeva kosa jako hladna, a uzrok tome je vjetar i voda.
Harry: Sigurno?
Ariel: Pa ne bih ti lagala.
Harry: Ali noge su ti se naježile.
Tek tada sam shvatila da mi drži noge i da mi naravno mora osjetiti da sam se naježila.
Ariel: Možda malo.
Harry: Hajde strpi se još malo, brzo ćemo stići u vikendicu.
Ubrzao je korak iako je nosio mene što je još više dokazivalo koliko je zapravo snažan. Polako sam spustila glavu i poljubila ga u obraz.
Ariel: Je li tebi hladno?
Harry: Ne. Griju me tvoji poljupci.
Nasmijala sam se i spustila još jedan nježni poljubac na njegov obraz.
Harry: Čvrsto se drži.
Ariel: Držim se ne brini.
Još malo niže sam spustila glavu da sam dodiriva njegov vrat. Spuštala sam male i zavodljive poljupce dok je on proizvodio neke neobične zvukove.
Harry: Ariel...Nastavila sam da ga ljubim, a on je još više ubrazo korake.
Harry: Zašto mi to radiš?
Nasmijala sam se.
Ariel: Šta?
Na jednom mjestu sam ga lahgano gricnula, a on je proizveo neki tihi jecaj.
Harry: Ariel...
Ariel: Hm?
Sad ti nisi fer.
Nasmijala sam se i nastavio da ga ljubim. Napokon smo stigli do vikendice.
Harry: Drži se sad dobro.
Ispustio je jednu moju nogu, a ja sam je omotala oko te strane njegovog struka dok je on počeo da po džepu traži ključ. Izvukao ga je i nabrzinu otključao vrata. Otvorio ih je, ušao unutra i spustio me na zemlju. Iste sekunde me je pribio uz vrata, ujedno ih i za tvorio, a zatim me počeo ljubiti. Poljubac je od samog početka bio strasan i pun požude. Usput je zaključao vrata ne odvajajući usne od mojih. Zatim me je povukao sebi i počeo me voditi prema stepenicama. Nasmijala sam se brzini njegoovih pokreta dok je on bio veoma ozbiljan i nestrpljiv. Tada me je odjednom podigao i dalje održavajući poljubac i krenuo uz stepenice. Stavila sam noge oko njegovog struka, a ruke oko vrata. Bio je pomalo neobičan osjećaj s obzirom da sam ja bila s njegove prednje strane tako da sam išla unazad ali i nisam toliko tome pridodavala pažnju jer sam bila skoncentrisana samo na njegove poljupce. Stigli smo do sobe, a Harry je otvorio vrata i napokon smoo ušli unutra. Pribio me je uza zid još uvijek me držeći u vazduhu. Tada je jednom rukom počeo da mi skida rimljanke dok sam ja uporno stiskala njegove loknice među prstima.
Harry: Volim kad mi diraš kosu.
Nasmijala sam se i nastavila ga ljubiti. Uskoro su mi obe rimljanke bile izute i bačene na pod. Zatim me je napokon spustio na pod, a ja sam prstima obuhvatila njegovu majicu i skinula je. On nije gubio ni sekunde i odmah me je pribio uz sebe. Tada sam primijetila da skida jednu od rastegljivih narukvica sa svoje ruke. Zatim mi je obuhvatio kosu ne prekidajući poljubac i počeo da je veže. Na trenutak sam odvojila usne od njegovih i nasijala se.
Ariel: Šta radiš?
Harry: Biće ti hladno ako ti bude mokra padala preko leđa.
Po ko zna koji put me je iznenadio sa svojom pretjeranom brigom ali nisam puno razmišljala o tome već smo samo nastavili poljubac. Otkopčao mi je farmerke i polako ih svukao prema dole. Izvukla sam se iz njih i prošla rukom kroz njegovu mokru kosu. Zatim me je iznenada srušio na krevet i legao preko mene. Nasmijala sam se i otkopčala njegove farmerke dok je on spretno obuhvatio moju majicu i počeo da mi je prevlači preko glave.
Harry: Hajde idi gore.
Sišao je sa mene, a ja sam se povukla prema vrhu kreveta. On je sasvim skinuo farmerke i došao meni nastavio je da me ljubi. Zatim mi je obuhvatio noge, zagruo deku i stavio ih ispred.
Ariel: Harry?
Harry: Biće ti toplije. Rekao sam ti da ne želim da se prehladiš.
Nasmijala sam se, a on se takođe zavukao ispod deke. Zatim sam polako skinula njegove bokserice kao i on moj veš.
Harry: Je li ti sad hladno?
Ariel: Ne, hajde.
Poljubio me je u čelo, a zatim polako počeo dopuštajući mi da se opustim i prilagodim. U svakom slučaju osjećala sam se prelijepo kao i uvijek kad sam sa njim. I dalje ne mogu da vjerujem da jedan dečko zaista može da se odnosi prema djevojci i pokaže joj koliko mu je stalo do nje. Oduvijek sam mislila da se niko ne može porediti sa Edwardom ali me je Harry uvjerio da itekako može. Jedino se bojim jedne stvari..Da više nikada neću moči da nađem nekoga poput njega.
................. ...................... ................
Ujutru sam se probudila jako umorna i sa užasnom glavoboljom. Nisam opšte mogla da otvorim oči jer su mi kapci bili užasno teški. Tada sam polako počela da dolazim sebi i prisjećam se svega što se sinoć dogodilo. Naravno ako zanemarimo pomalo mutno sjećanje od onog trenutka kada sam popila vino pado pada u more. Krenula sam da se okrenem ali nisam mogla. Polako sam otvorila oči i shvatila da mi se glava nalazi ispod Harryevog vrata dok su njegove ruke čvrsto obamotane oko mog struka kao i njegove noge oko mojih. Bukvalno, bila sam zarobljena s njegovim tijelom ali mi to nije smetalo. Jedino što me je zaista čudilo, bilo je to kako cijelu noć nismo promijenili položaj i kako je uspio da me cijelo vrijeme drži oko struka, a da se ne pomjeri. Osjećala sam mali grč ali me je bilo strah da ću ga probuditi ako se pomjerim. Polako sam pomjerila glavu i pogledala u njegovo prelijepo lice. Izgledao je poput nađela. Kosica mu je sva bila razbarušena vjerovatno zato što je svježe 'oprana' dok su mu usne bile znatno rumenije i nateknutije nego inače. Oči su mu takođe bile podadule i silno sam željela da vidim one predivne zelene kuglice koje su sada bile prekrivene kapcima i gustim, crnim trepavicama. Polako sam pokušaala da pomjerim ruku i izvučem nogu koja je bila zarobljena između njegovih ali se on u tom trenutku namrštio, proizveo neke čudne zvukove i još me više pribio uz sebe. Jedva sam se suzdržala da se ne nasmijem jer ne želim da ga probudim samo ne mogu da vjerujem da ni u snu ne želi da me pusti. Uzdahnula sam osjećajući kako mi noga sve više trne. Pokušala sam da napravim još jedan mali korak ali je data on ponovo ispustio neke zvukove negodovanja ilii čega već.
Harry: Ariel....
To je izgovorio pomalo nejasno i promuklo ali sam mogla da razaznam svoje ime. Pomislila sam da se probudio ali sam po njegovom disanju shvatila da ipak sanja. Nasmiješila sam se sa ogromnom željom da uđem malo u njegove snove i vidim šta se trenutno dešava u tom njegovom svijetu. Pomjerio je glavu tako da mu je sasvim upala kod mog vrata. Sada sam mogla da osjetim kako me njegov dah golica po koži i osjećaj je bio poprilično neobičan.
Harry: Nemoj ići....
Još uvijek nisam mogla vjerovati da sanja. Tiho sam se nasmijala i pažljivo sklonila par kovrdža sa njegovog čela. Duboko je disao što je mene sve više golicalo po vratu. Ipak sam shvatila da je bolje da se ne pomijeram dok se ne probudi. Tako je i bilo. Ležala sam i razmišljala o svemu pomalo...O tome kako će sada biti teško kada se moji vrate i kako će mi definitivno nedostajati ovakvi trenutci. Isto tako sam razmišljala i o tome kako bih trebala danas razgovarati sa Vciky kao i o tome da ni danas nisam otišla u školu i da sam se potpuno zaboravila javiti tetki. Uzdahnula sam iznervirana sopstvenom neodgovornošću. Isto tako, dijelom je za to kriv i ovaj kovrdžavi slatkiš koji mi trenutno puše u vrat. U sebi sam se nasmijala čime sam automatski stvorila vibracije u mojim plužima kao i stomaku gdje se nalaze Harryeve ruke. Tada se on ponovo malo namrštio i bolje me obuhvatio rukama oko struka i privukao sebi. Nisam više znala šta da radim s rukama pa sam jednu stavila na njegov obraz i lagano ga pomazila. Odmah je prestao da se mršti i izraz lica mu je postao nekako mirniji.
Ležali smo u takvom položaju još nekih 15 minuta, a onda je on polako počeo protezati noge. Pretpostavila sam da to znači da se razbuđuje. Pogledala sam prema njemu i u tom trenutku je polako otvorio samo jedno oko. Nasmiješila sam se, a on je otvorio i drugo, a zatim ih stisnuo par puta kako bi došao sebi i kako bi mu se valjda vid izoštrio. Zatim se i njemu pojavio pospani smiješak na licu. Oblizao je usne koje su mu do tada bile suhe, a ja sam ga nježno poljubila.
Harry: Dobro jutro Julija.
Glas mu je bio veoma dubok i promukao. Prošla sam mu rukom kroz kosu.
Ariel: Dobro jutro Romeo.
Tada sam napokon pokušala da se izvučem iz njegovog zagrljaja, a on me zbunjeno pogledao.
Harry: gdje ćeš?
Ariel: Harry boli me svaki dio tijela.
Harry: Zašto?
Ariel: Zato što si me zarobio.
Nasmijala sam se i krenula da se odmaknem ali me je on privukao nazad sebi.
Ariel: Harry!
Harry: Neću te tako lako pustiti.
Poljubio me u vvrat i nasmijao se.
Ariel: Pa evo ne puštaš me cijelu noć.
Harry: Neću te pustiti ni cijelu vječnost ako je potrebno.
Uzdahnula sam i pogledala ga kao ozbiljnom facom.
Ariel: Stvarno nisi fer.
Zjevnuo je i klimnuo glavom.
Hary: Znam.
A zatim se nasmijao.
Arel: Daću ja tebi. Hajde Harry pusti me moram se istuširati.
Harry: Ne moraš.
Ariel: Moram. Ako se ne sjećaš sinoć smo bili u moru.
Harry: Naravno da se sjećam.
Ariel: Pa eto. Moram se tuširati. Hajde.
Par trenutaka je oklijevao, a onda je napokon popustio stisak. Odahnula sam i krenula da ustanem ali sam onda shvatila da sam potpunoo gola.
Ariel: Daj mi deku.
Harry: Zašta će ti?
Ariel: Da se ogrnem.
Harry: Zašto?
Ariel: Pa eto tako.
Nasmijao se.
Harry: Ariel nije valjda da se mene stidiš? Pa vidjeo sam te već golu.
Ariel: Pa? Hajde daj deku.
Krenula sam da povučem deku na svoju stranu ali je on uhvatio i spriječio me.
Ariel: Harry!
Nasmijao se.
Harry: Hajde idi neću gledati.
Ariel: A kao povjerovaću ti.
Harry: A zaista te ne razumijem.
Uzdahnula sam.
Harry: Jesam li ti ikad rekao da si najčudnija djevojka koju poznajem?
Ariel: Hmmm. Da razmislim. Jesi.
Harry: E pa nisam pogriješio
Prevrnula sam očima i ustala. Njemu se odmah na licu pojavio smiješak, a ja sam mu splazila jezik i brzim korakom izašla iz sobe. Ne znam zašto ali na neki način me je sram da stojim tako gola pred njim iako znam da me je već vidjeo. Kako god, mislim da sam zaista čudna ali šta je tu je. Ušla sam u toalet, uključila već ugrijanu vodu i ušla unutra. Ne pamtim kad sam zadnji put obavila ovako jutarnje tuširanje jer uvijek žurim u školu. Podigla sam glavu i dopustila vodi da mi se slijeva niz lice. Polako sam krenula da odvežem kosu ali sam tada shvatila da to nije nimalo jednostavan zadatak s obzirom da je Harry svezao onako nespretno i to dok je još bila mokra i zamršena. Očajnički sam pokušavala da odvežem ali nije išlo. Za to vrijeme me je polijevala voda sasvim zaglušujući moje uši svojim šuštanjem. Čak mi ni nokti nius pomagali da odvežem gumicu. Odjedanput sam osjetila nečije prste naa mojima. Brzo sam se okrenula i vidjela Harrya.
Ariel: Šta radiš tu?
Harry: Tuširam se i pomažem tebi da odvežeš kosu.
Ariel: A Harry...
Harry: U čemu je problem?
Uzdahnula sam.
Ariel: Kako god...Mogao si sačekati dok ja završim.
Harry: Ali mi je ipak ljepše s tobom.
Tada je prstima počeo pokušavati da mi skine gumicu koja se sasvim umrsila u moju kosu.
Ariel: Ajj...
Harry: Čupam li te?
Ariel: Malo.
Harry: Izvini.
Ariel: Ma nema veze.
Na kraju je ipak nekako uspio da skine gumicu, a zatim me je zagrlio oko struka i počeo ljubiti po ramenima. Ja sam naslonila glavu na njegovu i uživala u njegovim poljupcima dok nam se niz tijela slijevala vruća voda. Zapravo mi i nije bilo toliko krivo što je došao. Okrenula sam se prema njemu i vidjela ponovo onog Harrya sa mokrom kosom koji je bio mnogo drugačiiji od onog kovrdžavog Harrya ali jednako savršen. Tada je u ruku usuo šampon i počeo ga trljati po mojim ramenima, a zatim i kosi.
Ariel: Znaš, mogla sam to i sama.
Harry: Ali ja želim da ti pomognem.
Nasmijala sam se.
Ariel: Okej.
Stavila sam ruke oko njegovog vrata i nježno ga poljubila.
Harry: Nedostajaćeš mi sljedećih dana.
Ariel: Znam...I ti meni.
Naslonio je čelo na moje i nježno uvijao moju kosu među prstima.
Harry: Ali naću neki način da se viđamo, ne brini.
Ariel: Sigurno?
Harry: Obećavam ti. Vjeruj mi.
Klimnula sam glavom, zagrlila ga i poljubila.
Ariel: Vjerujem ti.
Ubrzo smo završili sa tuširanjem, izašli, obrisali se i obamotali peškirima. Nazvala sam tetku da joj kažem da sam dobro, a ona je već i sama pretpostavila gdje sam zaglavila. Harry je shvatio da nema nita u frižideru, a s obzirom da sam ja umirala od gladi, uskoro smo se spremili i polako krenuli. Obukla sam ono što mi je on kupio jer se preko noći osušilo. On je isto tako obukao svoju staru odjeću. Izašli smo iz kuće. Zaključao je, uhvatio me za ruku, a zatim smo krenuli prema autu. Bio je zaista neobičan osjećaj biti vani i držati se s njim za ruku ali kad nema nikoga u blizini, što da ne? Otvorio mi je vrata od auta koje je bilo parkirano nedaleko od vikendice. Zatim je prešao na drugu stranu i polako smo krenuli. Cijelo vrijeme sam držala prozor otvorenim i uživala u vjetru koji me je milovao po licu.
Harry: Ariel kosa ti je mokra.
Pogledala sam ga značajno.
Ariel: Harry već sam ti rekla da nisam malo dijete.
Harry: Znam da nisi ali samo se brinem za tebe.
Nasmiješila sam se, a zatim nagela prema njemu i poljubila ga u obraz.
Ariel: Hvala ti.
Nasmijao se.
Harry: Ne dekoncentriši me, vozim.
Ariel: Šta ti radm?
Još jednom sam ga poljubila u ćošak usana. Malo se promeškoljio u mjestu, a zatim nasmijao.
Harry: Da ti nisi i jutros pila malo vina?
Ariel: Nee...Neću više nikad. Samo sam vesela i to je to.
Na trenutak je pogledao prema meni.
Harry: Zašto?
Ariel: Zato što sam s tobom.
Nasmiješio se i nastavio da vozi.
.............. ................ ............
Popodne sam otišla do knjižare da se vidim sa Jennifer, Vicky i Emily. S obzirom da su one sinoć bile u mnogo lošijem stanju od mene, osjećale su mnogo veću glavobolju. Emilyinoj majki nije bilo drago što se onako pripita vratila kući pa joj je rekla da danas mora mirovati dok Jennifer i Vicky ne mogu da podnesu glavoboljnu. Cijelo vrijeme sam pokušavala da započnem s Vicky priču o Robertu ali nisam mogla. Jednostavno znam da će se odmah naljutiti i početi govoriti kako ga ja ne volim i samo želim da ih rastavim što ustvari i jeste istina. One su ipak na kraju otišle da kupe nešto protiv glavobolje, a ja sam ostala sama u knjižari. Opet, mislim da od tog nije bilo prevelike koristi s obzirom da niko nije ulazio u nju. Sjela sam za stolicu i počela se vrtiti. Nisam mogla da izbacim Harrya iz glave i mislim da se nikada nisam osjećala ovako. Toliko sam željela da osjetim njegov miris, dodir, usne...Ma sve. Tada sam začula zvuk mobilnog. Izvadila sam ga iz džepa i ugledala ime koje mi uvijek izmami osmijeh na lice. Harry. Ušla sam u poruku.
'Nedostaješ mi Julija Kovrdžavi Romeoxx'
Nasmiješila sam se i odgovovorila mu da i on meni nedostaje. Uzdahnula sam i počela hodati po knjižari tražeći neku zanimaciju. Samo sam željela da vidim Harrya. Je li to previše? S obzirom da oni večeras imaju koncert, sada su na nekakvim probama i nemoguće je da se vidimo. Vidjela sam da su knjige u opštem neredu pa sam počela da ih slažem. Odmah mi je za oko upala 'Romeo i Julija' pa sam se sjetila onog dana kada je Harry bio sa Niallom iza police i tražio tu knjigu samo da bi mene zainteresovao. Nasmijala sam se i nastavila sa slaganjem. Tada su se začula vrata od knjižare. Pretpostavila sam da su Vicky i Jennifer s obzirom da skoro niko nije ušao u knjižaru već sat vremena.
Ariel: Jeste li kupile išta?
Nisu ništa govorile.
Ariel: Heej.
Okrenula sam se.
Ariel: Cu...re.
Zaustavila sam se kada sam iza sebe vidjela Roberta. Imao je neki neobičan ali dosta zastrašujući izraz lica. Pogledala sam ga zbunjeno.
Ariel: O-otkud ti ovdje? Vicky je izašla.
Odmahnuo je glavom, napravio par koraka naprijed i nageo se.
Robert: Ja sam došao da razgovaram s tobom.
S obzirom da mi se približio i malo previše, krenula sam da ga zaobiđem ali mi je on prepriječio put tako da sam bila zarobljena između njega i police.
Ariel: Šta hoćeš?
Robert: Hoću da razgovaram s tobom.
Ariel: Pa znaš možeš to učiniti i ako se odmakneš od mene.
Nasmiješio se nekako čudno i ljigavo.
Robert: Ali ovako mi je nekako ljepše.
Krenula sam da se zaderem na njega i ošamarim ga i odgurnem ali sam shvatla da nema prevelike koristi od toga pa sam samo stisnula zube i duboko uzdahnula.
Ariel: Robert, lijepo bih te zamolila da se odmakneš i onda možemo razgovarati.
Uzdahnuo je i napravio par koraka unazad.
Robert: Zadovoljna?
Ariel: Pričaj.
Robert: Ovako...Mislio sam da si ti cura za zezanciju ali sam se očito prevario.
Malo sam se namrštila i podigla obrvu.
Ariel: Kako misliš?
Robert: Pa lijepo..Onaj dan sam se malo igrao sa tobom ali si ti to očito preozbiljno shvatila.
Zgroženo sam se nasmijala.
Ariel: Ti to zoveš igrom?
Robert: Pa znaš, cure i dečki mogu da koketiraju i ako su u vezi i to je normalno.
Ariel: Kao prvo, u pravim vezama ne mogu i to nije normalno, a kao drugo, ja pod koketiranjem ne podrazumijevam ljubljenje po vratu. I plus, prije toga si bio sa nekom drugom djevojkom. Tebi je to normalno?
Ponovo je napravio korak dva unaprijed prema meni.
Robert: Vidi Ari, možemo se dogovoriti.
Stavila sam ruku ispred sebe kako bih mu dala do znanja da stane.
Ariel: Ne tepaj mi molim te. I ne, ne možemo se dogovoriti. Za tvoju informaciju sve ću reći Vicky.
Robert: Pa zašto to onda nisi do sad učinila?
Ariel: Nisam mogla da uhvatim pravu priliku.
Robert: I šta, reći ćeš joj da si se ljubila sa njenim dečkom?
Ariel: Izvini ali ja se nisam ljubila s tobom već si me ti na silu ljubio po vratu i to nije isto.
Robert: Ali svejedno...
Krenuo je prema meni i tihno šapnuo.
Ariel: Ti si njena najbolja prijateljica...
Odgurnula sam ga od sebe.
Ariel: Rekla sam ti da mi ne prilaziš! I baš zato što sam joj najbolja prijateljica, moram da joj kažem šta si uradio. A sad izađi odavde!
Robert: Istjeraj me ako možeš.
Stala sam ispred njega i počela da ga guram ali me je on čvrsto uhvatio za podlaktice i privukao sebi.
Robert: Nemoj se igrati sa mnom mala.
Ariel: Odvratan si!
Robert: Biću i još odvratniji ako treba.
Ariel: Sumnjam da možeš biti.
Robert: E pa mogu dušo itekako samo ako nešto kažeš Vicky.
Ariel: E pa ne možeš me zaustaviti nikako! A sad me pusti!
Pokušala sam da se otrgnem ali nisam mogla.
Robert: Mogu!
Ariel: A kako to molim te?
Robert: Možda tako što ću i ja onda da otkrijem tvoju tajnu.
Nasmijala sam se u svoj toj ljutnji i njegovim glupostima.
Ariel: A otkud ti molim te znaš moju tajnu?
Robert: Znam jednu...I to jako veliku...
U tom trenutku sam ostala malo zbunjena jer ne znam otkud bi on znao moju tajnu. Nisam željela da primijeti da sam pomalo postala sumnjičava pa sam se trudila da zadržim što samouvjereniji izraz lica.
Ariel: Pa hajde onda reci je.
Tada mi se približio i počeo da mi šapće na uho.
Robert: Možda da si u vezi sa onim Harryem...?
Tada mi je srce zastalo. Otkud njemu sad to? Progutala sam knedlu u grlu i odmakla glavu od njegove.
Ariel: O-otkud ti to?
Robert: Pa znaš nisam ja toliko glup...Kao prvo zašto bi me on udario onaj dan i onako reagovao?
Ariel: Pa možda zato što mi je prijatelj? Vidjeo je da me na silu ljubiš i naravno da će reagovati..
Robert: Hmm...I inače se ti tako s prijaateljima nalaziš iza škole na nekim tajnim mjestima?
Ariel: Pa otkud z-znaš da se sastajemo?
Robert: A daj Ariel nisam glup. Molim te poštedi me takvih pitanja. Naravno da se nalazite potajno kada ste oboje u isto vrijeme iza škole sami. Uostalom, kroz priču sa Vicky sam uspio da zaključim dosta stvari iako mi nikad ništa nije konkretno rekla. U svakom slučaju, shvatio sam da si s njim.
Tada me je još više privukao sebi.
Robert: Ali istoo tako imate i neki dobar razlog zbog koga ne želite da se sazna za to, zar ne?
Tijelo mi je počelo drhtati ma koliko sam pokušavala da se kontrolišem.
Robert: I nimalo ne bi bilo dobro kada bih razglasio to okolo ili dao informaciju nekim novinarima...Zar ne Ari?
Aariel: T-ti....Odvratan si!
Nasmijao se onako cinično i pribio lice uz moje.
Robert: Rekao sam ti...Mogu biti i odvratniji...
Spustila sam glavu shvativši da se nalazim u zamci.
Robert: A sad...Slobodno možeš da ideš i kažeš sve Vicky. Jesi li još uvijek tako sigurna da to želiš uraditi?
Okrenula sam glavu na drugu stranu i zagrizla usnu razmišljajući šta da učinim. Ipak, mislim da u ovoj situaciji nemam previše izbora.
Ariel: Zašto?
Robert: Šta zašto?
Pogledala sam prema njemu ljutito.
Ariel: Zašto si sa njom? Zašto je iskorištavaš? Zašto je ne ostaviš dovraga?!
Nasmijao se.
Robert: Hmm...Da vidimo zašto...Pa znaš meni treba neka djevojka koju mogu da zovnem kada to poželim. Dok naravno ne mogu da ne gledam druge...Da ih ne šarmiram i to. Razumiješ? Ali uvijek mi treba ona koja će mi dotrčati kad mi je to najpotrebnije...Treba mi neka koja će doći u moj stan i zadovoljiti moje potrebe kad to želim dok ona misli da se sve to dešava iz ljubavi. Ali ja jednostavno nisam tip koji može da voli iako ona u to slijepo vjeruje. Ona je i jako naivna osoba i jedna je od rijetkih koja je ovoliko izdržala da me ne skonta ali što se više igram sa njom – to bolje. Hm...Šta još? Pa eto to je uglavnom to. Volim to što je toliko zaluđena sa mnom da ne vidi da joj iza leđa stalno dodirujem druge cure i mazim se s njima. A opet, ne mogu reći ni da ona nije zgodna. Šta više. I onda mi nije mrsko da se pojavljujem s njom u javnosti kako bi druge cure bile ljubomorne, a onda ludile za mnom. Zadovoljna odgovorom?
Iskreno, to su bile najodvratnije riječi koje sam ikada u životu čula. Ne mogu da vjerujem da jedan muškarac...Ustvari on i nije muškarac dok ovako razmišlja...Može da bude toliko pokvaren i odvratan. Ne mogu da vjerujem da se neko toliko može igrati sa djevojkom koja je toliko zaljubljena u njega. Ne mogu vjerovati da takvi ljudi postoje. Ne mogu vjerovati da upravo to slušam, a ne mogu nikome da kažem to, a što je najgore u pitanju je moja najbolja drugarica. Bila sam zgrožena i da sam mogla, u tom trenutku bih ga vjerovatno i ubila. Par trenutaka sam gledala tako zgroženo u njega dok je on nakrivio glavu očekujući neki odgovor od mene. Umjesto toga sam ga pljunula iz sve snage po sred lica.
Zatvorio je oči i po njemu sam mogla da skontam da u sebi suzdržava bijes. Polako je ispustio jednu moju ruku i počeo da briše lice, a ja sam iskoristila priliku i otrgnula se od njega.
Ariel: Gadiš mi se!
Par trenutaka je tako stajao, a onda je pogledao prema meni sa nekim izvještačenim polusmiješkom kojim je vjerovatno pokušavao da prikrije svoju ogorčenost.
Robert: Platićeš mi za ovo...Kunem ti se...
Ariel: Ma lako ću ja za mene. Trebao bi se ti brinuti zato što ćeš ti jednog dana platiti za sve što radiš! A sad izađi!
Pokazala sam mu prstom prema vratima, a on je stao pored mene i nakrivio glavu.
Robert: Ne sad...
Nisam znala na šta misli, a tada sam vidjela Vicky i Emily kako ulaze u knjižaru.
Emily: Uhh jedva, bila je ogromna gužva u apoteci.
Tada je Vicky pogledala prema nama i oči su joj odmah zasijale.
Vicky: Rob?
Nasmijala se, prišla nam, a zatim se zagrlila s njim. Poljubio je, a po njoj se moglo vidjeti kako sva cvjeta.
Vicky: Pa otkud ti ovdje?!
Robert: Pa rekla si mi da ćeš biti sa drugaricama popodne ovdje pa sam odlučio da malo svratim.
Vicky: Awww pa baš lijepo od tebe.
Robert: Nedostajala si mi pa zato.
Vicky: Stvarno?
On je zagrlio oko struka i pribio uz sebe.
Robert: Mhmm...
Ona je od sreće zatvorila oči i zagrlizla dojnju usnu pokušavajući da kontroliše svoj osmijeh. Tada je pogledala prema meni.
Vicky: Družio si se s Ari dok nas nije bilo?
I on je pogledao prema meni značajnim pogledom.
Robert: Daa...Bilo nam je zaista zabavno, zar ne Ariel?
Ja sam nabacila neki kiseli osmijeh i okrenula glavu na drugu stranu.
Vicky: Aaa pa to je baš lijepo. Znala sam da biste se vas dvoje super slagali. Jaooo tako sam srećna!
Bacila mu se u zagrljaj i čvrsto ga obuhvatila rukama oko vrata.I on je nju zagrlio ali je kraičkom oka pogledao prema meni. Uzdahnula sam osjećajući da će mi srce raspuknuti jer sam prinuđena da gledam ovo. A najteže mi pada kada vidim kako je Vicky srećna. Kako sad da šutim i ništa joj ne kažem? Kako? To je jednostavno nemoguće...Ali moram. Zašto sve u mom životu mora biti toliko komplikovano?
Ariel: Ovaj....Idem ja sad.
Sve troje su pogledali prema meni.
Emily: Zašto? Pa tek smo se mi vratile.
Ariel: A znam ali sam jako umorna. Vidimo se sutra.
Vicky: Ajoj pa baš mi je žao, mislila sam da ćemo se družiti.
Nasmiješila sam se već napola izlazeći iz knjižare.
Ariel: Drugi put. Vidimo se cure.
Mahnula sam im.
Emily: Baj Ari.
Izašla sam i krenula niz ulicu. Stavila sam ruke u džepove i pogledala prema nebu koje je billo sive boje. Samo mi još treba da počne padati i da mi još više uljepša ovaj 'predivni' dan. Uzdahnula sam i ispustila jednu suzu. Samo želim da imam normalan život kao i svi ostali moji vršnjaci i da živim bezbrižno i normalno, a ne da se uvijek moram kriti od nekoga i čuvati neke i previše bitne tajne. Mislim da će zauvijek ostati tako i da nikada neću moći da živim normalno kao i ostali. Jednostavno, izgleda da mi je suđeno da mi život bude nešto poput filma...Ali uvijek ono isto pitanje. Da li će biti srećan kraj?
............. ................. .............
Sjedila sam na kauču i zajedno sa tetkom gledala neki film. Iskreno, bio je jako dosadan ali je vani padala kiša tako da je veče bila dovoljno dosadna. Harry je na koncertu i sad ne mogu ni da ga nazovem. Ma divno. Kao da mi dan nije dovoljno upropašten s onim što se desilo danas sa Robertom. I što je još gore, mama i tata se najvjerovatnije vraćaju sutra i t će mi dodatno začiniti život. Za razliku od mene, tetka je bila veoma raspoložena (s obzirom da joj nisam rekla za ono što se desilo danas, i nema razloga da bude neraspoložena) i trenutno vrlo zadubljena u film. Bila je naslonjena na lakat i grickala nokte mada ja nisam primijetila da se dešava bilo šta uzbudljivo. U tom trenutku je zazvonio fiksni telefon. Ona i nije previše reagovala na to pa sam ustala i javila se.
#Ariel: Molim?
#Mama: Heej Ari dušo.
Odmah sam pretpostavila da se nalazi u nečijem društvu dok mi tepa.
#Ariel: Hej mama.
#Mama: Šta radiš? Gdje je Hannah?
#Ariel: Evo trenutno ništa, gledamo neki film.
#Mama: Super. Ovaj, nazvala sam te da ti javim da se ipak ne vraćamo sutra već za još dva ili tri dana.
E tada sam već bila mnogo zainteresovanija za razgovor.
#Ariel: Zašto?
#Mama: Ma ovaj jedan bračni par sa snimanja..Mislim oni su takođe glumci pa su nas zovnuli da provedemo par dana s njima u nekoj njihovoj vili pošto smo se baš lijepo sprijateljili. Pa eto, ne možemo da odbijemo pa ćemo se onda vratiti.
U tom trenutku sam poželjela da počnem skakati od sreće ali sam se ipak suzdržala i nakašljala pokušavajući da prikrijem mali krik koji sam ispustila u svom tom žargonu.
#Ariel: Umm...Pa dobro...
#Mama: Stvarno mi je žao što se nećemo moći vidjeti ali šta je tu je.
#Ariel: Mah, ima vremena i za toga.
#Mama: Je li se meni čini ili je tebi opet drago što se mi ne vraćamo?
#Ariel: Jao mama naravno da nije.
Mogla sam čuti kako je uzdahnula.
#Mama: Ništa onda, čujemo se. Zvaćemo vas.
#Ariel: Važi.
#Mama: Inače, kako je Leo? Kako na sekciji?
#Ariel: Pa sekcija je tek sutra.
#Mama: Ah da. Pa ništa onda, pozdravi ga od nas kad ga vidiš. A otićićemo da ga vidimo kad se mi vratimo.
Odmah mi se raspoloženje pokvarilo. Ne smijem ni da zamislim kako bi sve to izledalo i kako bi moglo završiti ako Harry sazna za to.
#Ariel: Moram ići mama, čućemo se.
Uzdahnula je.
#Mama: Kako hoćeš ali nećeš mi se izvući od toga.
#Ariel: Baj mama.
#Mama: Baj.
Spustila sam slušalicu i vratila se nazad do kauča. Tetka još uvijek nije skidala pogled s tv-a.
Hannah: Ko je to bio?
Ariel: Mama.
Hannah: Šta kaže?
Ariel: Ostaće još dva tri dana tamo.
Tada je pogledala prema meni sa ogromnim osmijehom iako su joj oči bile suzne, pretpostavljam zbog filma.
Hannah: Pa to je divno.
Ariel: Znaaam.
Nasmijala sam se i legla na kauč. Zatim sam uzela mobilni i napisala Harryu poruku u kojoj sam mu saopštila tu predivnu vijest. Znam da je sada na koncertu ali pretpostavljam da će pročitati kada završe. U svakom slučaju iako mi je dan bio grozan, osjećala sam se presrećno jer to znači da imamo još malo vremena koje ćemo moći provesti slobodno i zajedno. Tada sam začula neke jecaje. Pogledala sam prema tetki koja je uzela maramicu i počela da istresa nos ne skidajući pogled sa filma. Nasmijala sam se, zamahala glavom i počela razmišljati o Harryu i tome kako ti samo jedan telefonski poziv može uljepšati naizgled upropašten dan.
.......... ............ .............
___Dan kasnije___
U školi je po običaju bilo dosadno i jedva sam čekala da dođem kući iako je Harry rekao da ne može doći po mene jer je zauzet. Bila sam jako tužna zbog toga jer mi užasno nedostaje i sad još ova dva ili tri dana koja možemo biti zajedno, on ima obaveze. Bila sam užasno neraspoložena i zato što imam ogromnu želju da sve ispričam Vicky ali ne smijem. U jednom trenutku danas mi je malo hvalilo da to učinim ali sam se ipak suzdržala. Stalno razmišljam o tome da li postoji neko rješenje ali bojim se da ne.
Sjedila sam na klupi ispred sale i čekala da počne dramska. Nije mi uopšte do toga i ovih par zadnjih dana uopšte nisam ni čitala scenario tako da sam propala načisto. Stavila sam slušalice i pustila muziku na mobilnom. Oduvijek sam se najljepše osjećala prilikom slušanja muzike iako možda sad i nije tako jer su mi najljepši trenutci oni provedeni s Harryem. U tom trenutku sam slušala 'DNA' od Little mixa koju mi je Emily jutros prebacila i koju prije toga nisam čula. Ne znam zašto ali me toliko podsjeća na Harrya i na sve trenutke provedene s njim. Imam osjećaj kao da je ta pjesma napisana za njega i svaki put se naježim dok je slušam.
Tada sam mogla vidjeti Erika koji je išao iz suprotnog pravca noseći ključeve u ruci. Odmah su se svi počeli skupljati sa svih strana. On je prišao vratima i orključao ih. Zatim ih je otvorio i rukom nam dao znak da uđemo. Bezvoljno sam se ustala, izvadila slušalice, isključila muziku i ušla unutra. Spustila sam torbu i sjela na pod. Pogledala sam par puta oko sebe nadajući se da Leo neće doći ali sam se očito prevarila. Došao je i odmah pogledao u mom pravcu. Skrenula sam pogled na drugu stranu i duboko uzdahnula. Zatim je ušao Erik i polako nam se pridružio sjedajući na pod.
Erik: Heeej.
Svi: Heej.
Eri: Jeste li mi svi tu?
Pogledom je počeo prlaziti preko nas i na kraju se zaustavio na meni.
Erik: Ariel ti nam nisi bila prošli čas.
Ariel: Znam, bila sam bolesna.
Klimnuo je glavom.
Erik: Aham, razumijem. Svi ostali? Tu ste, uredu.
Tada je uzeo neke svoje papire i počeo da ih prelistava.
Erik: E mislim da bismo danas trebali odraditi jednu malu scenu između Romea i Julije. To jest između Lea i Ariel. Hajde ustajte.
Par trenutaka sam oklijevala, a onda sam ustala shvatajući da nemam drugog izbora. Sam papir i stala ispre Lea. Još uvijek je imao blagi trag crveila na obraz. Primijetio je da gledam u to pa sam okrenula glavu.
Erik: E ovako. Ti Julija krećeš od onoga 'Ja znam...'
Pogledala sam prema papiru kako bih se podsjetila.
Erik: Možeš sada odložiti papir da pokušamo i bez toga. Ako negdje zapneš, nadopuniće te Nicky.
Tada sam pogledala prema njoj, a ona mi je uputila onaj svoj zmijski pogled i smiješak.Uzdahnula sam i još jednom bacila pogled na papir, a zatim ga spustila pored sebe. Sada sam osjećala još veći pritisak da ne pogriješim jer ne želim da Nicky uživa umojim greškama i nadopunjava me. Erik joj je dodao papir i pokazao odakle ja počinjem. Nakašljala sam se i polako krenula dok je u Sali vladala potpuna tišina. Pogledala sam prema Leu koji je imao nekako providan pogled.
Ariel: 'Ja znam, da svjetlost nije svjetlost dana, već meteor je neki, što ga sunce isparuje da tebi noćas bude zubljonoša...'
U tom trenutku mi se stvorila blokada u glavi. Pokušala sam da se sjetim sljedeće riječi ali nije išlo.
Nicky: 'I da ti sija na putu u Mantovu – pa zato ostani...'
Prekinula sam je.
Ariel 'Još ne treba da odeš...'
Tada je Leo počeo praveći korak prema meni. Ja sam se malo udaljila, a Erik se nakašljao.
Erik: Ariel nemoj bježati od njega. Već se rebate pripremati za totalne izvedbe, a ne samo pričanje teksta. Tada ćete skoro uvijek morati da budete u međusobnom kontaktu na neki način.
U tom trenutku mi se prevrnuo želdac. Nasmiješila sam se i pogledala prema Leu.
Leo: 'Dobro dakle, nek tu me zgrabe, nek me pogube. Kad ti to hoćeš, ja sam zadovoljan – i ono sivo nisu oči jutra, već blijedi odsijev Cintijina čela i ono nije ševa, štono grlom po nebeskom svodu udara vidoko gore iznad naših glava. Ja ostajem pa makar danak cijeli – O dođi smrti! Julija to želi. Ej, dakle dušo jel dan – il nije?'
Erik: Odlično Leo.
Uzdahnula sam i započela svoj dio.
Ariel: 'O jeste dan je - odlazi što prije. To je ševino grlo promuklo, što hrapavo i neskladno se glasi...'
Ponovo sam zastala, a Nicky je to jedva dočekala.
Nicky: 'I laž je, da sladak je ševin glas, kad nama javlja gorki rastanak.'
Ariel: 'O ševi vele još da s gubavicom zamijenila je oči. Da su bar zamijenila i svoja grla tako, kad ševa svojim glasom danak budi....' Um....
Nicky: 'I tebe tako tjera s moji grudi. Ali idi sad – sve jasniji je zrak'
Leo: Da – al u duši sve je gušći'
Tada su nam ostali dali aplauz, a ja sam odahnula jer je kraj toj sceni. Pogledala sam prema Leu koji je gledao prema meni i smješkao iako nisam znala šta mu to znači. Još uvijek nemam pojma šta mu je Harry onaj dan šapnuo na uho i to me na neki način užasno kopka.
Erik: Ovako, Leo ti si to vidim zaista dobro naučio i trudio se, a ti Ariel...
Uzdahnuo je.
Erik: Pa onako. Mnogo se zbunjuješ, a to ne valja. Moraš još dobro utvrditi tekst i izgovarati to samouvjerenije kao što je to radila Nicky.
Pogledala sam kraičkom oka prema njoj, a ona je sva cvjetala od pakosti dok su joj odmah prišle par njenih prijateljica i počele joj se diviti.
Erik: Lakše ti je da sada to savladaš nego kasnije kad budete morali raaditi i na pokretima.
Klimnula sam glavom.
Ariel: Okej...
Erik: Možete sada sjesti.
Uzela sam svoj papir i sjela pored torbe. Osjećala sam se užasno i imam osjećaj da ovi časovi dramske sekcije se sve više i više pretvaraju u totalnu noćnu moru.
......... ......... ........
Trebalo mi je da stignem kući više od 2o minuta, a to mi se nikada prije nije desilo. Jednostavno nisam imala snage da hodam brže. Išla sam sasvim polako i pokušavala da izbacim iz glave cijeli onaj događaj sa sekcije. Mogu reći da nikada prije nisam osjećala onakvu tremu. Šta će mi se tek onda dogoditi na predstavi? Užas. Ušla sam u kuću i odmah me je zamirisao predivan miris pizze. Izula sam se i ostavila torbu pored stepenica. Zatim sam uletjela u dnevni i brže-bolje krenula prema kuhinji.
Ariel: Jaooo užasnoo sam gladna. Baš lijepo što si napr...
Tada sam se zaustavila kada sam ugledala lijpog kovrdžavog dečka kako sjedi za stolom i ugriza komad pizze dok tetka stoji nedaleko od njega i pravi sok. Nasmiješio se i mahnuo mi.
Harry: Heej Julija.
Tetka se nasmijala i donijela mu sok-
Hannah: Izvoli.
Harry: Hvala Hannah.
Hannah: Nema na čemu dušo.
Ja sam se napokon pokrenula i sjela pored njega.
Ariel: Otkud ti?
Harry: Ne smijem doći da posjetim djevojku?
Prevrnula sam očima.
Ariel: Naravno da možeš.
Tetka je počela da stavlja tanjir ispred mene.
Hannah: Nedavno je došao i zaista me obradovao. Pravio mi je društvo tako da nisam bila usamljena.
Ariel: Pa zar nisi rekao da imaš nekih obaveza?
Harry: Pa te obaveze imaju veze s tobom.
Pogledala sam ga zbunjeno dok se on vragolasto nasmijao i zagrizao još jedno parče pizze.
Ariel: Kako to misliš?
Harry: Pa lijepo. Vidjećeš.
Ariel: Harry!
Harry: Pa to je iznenađenje.
Ariel: A nisi fer.
Tetka mi je stavila jedno parče pizze.
Hannah: Hajde lijepo jedi pa ćeš onda vidjeti iznenađenje.
Ariel: Ti znaš šta je to?
Značajno se nasmijala, obrisala ruke i krenula prema dnevnom.
Hannah: Idem ja u sobu da nešto raspremim. Kad pojedete, uzmite još imate tu pizu na stolu.
Ariel: Vidim tetka.
Nasmijala se i otišla. Tada se Harry iznenada nageo i poljubio me u ćošak usana.
Ariel: I baš mi nećeš reći šta je iznenađenje?
Harry: Pa onda to nije iznenađenje.
Uzdahnula sam.
Ariel: Okej znam...Ali ja sam nestrpljiva.
Harry: Samo ću ti reći da će nam biti lijepo.
Pogledala sma prema njemu i malo se nasmiješila.
Harry: Neraspoložena si?
Ariel: Ma ne. Mislim sad mi je bolje.
Harry: Zato što si sa mnom, zar ne?
Ariel: Ne umišljaj se odmah.
Nasmijao se i privukao moju stolicu svojoj tako da sam se zajedno sa svojom stolicom našla između njegovih koljena. Stavio je uke ooko mog struka i još me više privukao sebi. Nasmijala sam se.
Ariel: Harry šta radiš?
Još me je čvršće zagrlio i poljubio u obraz.
Harry: Nedostajala si mi.
Ariel: Harry nismo se vidjeli od juče ujutru.
Harry: I to je previše.
Tada je okrenuo moju glavu prem svojoj i spustio usne na moje. Nasmiješila sam se i stavila ruku iza njegovog vrata. Ne znam zašto ali čini mi se da mu je kosa danas bila nekako rasčupanija nego inače ali je izgledao zaista slatko. S obzirom na to, njegove lokne su me golicale po cijelom licu. Nasmijala sam se i prošla rukom kroz njih zalizujući ih prema nazad. Iako sam se maloprije protivila njegovoj izjavi i on je meni užžasno nedostajao. Znam da to nije mnogo vremena ali mi se previše uvukao pod kožu i ne mogu izdržati nimalo bez njega, njegovih dodira, mirisa i poljubaca ma svega. Usne su mu kao i obično bile tople i nježne i veoma neobičnog ukusa. U svakom slučaju, bio prelijep osjećaj dodirivati ih vlastitim usnama u kombinaciji s a njegovim jezikom. Polako sam spustila ruku na njegova leđa, a on je odvojio usne od mojih i pogledao me prodorno svojim trenutno svijetlo-zelenim očima.
Harry: Jesam li ti ikada rekao da si savršena?
Ariel: Harry nisam.
Harry: E pa za mene jesi.
Još jednom je spustio usne na moje, a zatim me uhvatio za ruku.
Harry: Hajde idemo.