''Harry, jesi li me čuo?'' Ponovno je pitala, a njen glas sada je bio jači. Bila je tik ispred tuš kabine čekavši njegov odgovor. ''T-Tuširam se.'' Rekao je ne skretavši pogled sa mojih očiju. Ruku, koja mu je sve do sada bila na mojim ustima, sada je držao na pločicama iza mene tako održavajuči ravnotežu. ''Dobro, ja idem. Vidimo se navečer.'' Rekla je, te se ubrzo čulo zatvaranje vratiju. Pogled sa mojih očiju prebacio je na moje usne koje su lagano podrhtavale. Bio mi je preblizu. Svojim usnama lagano je prilazio mojima dok se moja koža ježila od svakog nejgovog pogleda ili dodira. Nisam to mogla dopustiti. Bila sam preslaba da ponovno osjetim njegove usne. Bilo bi mi mnogo teže nakon toga shvatiti... Da smo oboje krenuli drugim putevima. A, povratka više nema. Osjećaji koje pokušavam utihnuti stvarali bi se još više dok se moja ljubav prema njemu nikada nebi ugasila. Bez ijedne riječi, progurala sam se pored njega te brzim koracima krenula van ostavivši ga ondje. Iako sam žalila jer sam otišla, uvjeravala sam se da je tako najbolje. I za mene i za njega. ''Gospođice, zašto stojite ondje? Prehladiti ćete se.'' Čula sam nečiji glas iza sebe te se okrenula prema nepoznatom starcu koji me nasmiješeno gledao. Podigla sam pogled ka nebu gdje je padala kiša, a onda ponovno pogledala u starca pod kišobranom. ''Hvala...'' Promrmljala sam okrenuvši se te laganim koracima kroz park krenula kući.
~Sljedeči dan~
Dok sam sjedila na istoj stolici kao i prošli put, nogama sam lupkala o pod nestrpljivo čekajuči svoj red. Uz laganu škripu vrata, neka starija žena izašla je iz ordinacije što je značilo da sam ja na redu. Uzela sam torbicu ustavši sa stolice te pogledala u medicinsku sestru koja je samo klimnula glavom govoreči da uđem unutra. Ovoga puta, doktor je već bio ondje sjedeči za svojom stolicom te mi se nasmijao. ''Dobro jutro.'' Rekao je te ponovno skrenuo pogled na svoje računalo kliknuvši na neku datoteku. ''Dobro jutro.'' Rekla sam nešto tiše nego on, a onda sjela na stolicu gledavši stol ispred sebe koji je ovoga puta bio uredniji. ''Doktor u Italiji ti je objasnio već da ćeš dobiti neke simptome s vremenom?'' Pitao je podižuči obrvu na što sam samo klimnula glavom. ''I? Da li si već neke dobila?'' Pitao je sada potpuno pažnju posvetivši meni. Rukama se naslonio na stol te primaknuo svoju stolicu bliže čekajuči moj odgovor. Jedan pramen kose sam stavila iza uha te se nakašljala. ''Umor, gubitak apetita, modrice po tijelu i smanjenje težine.'' Govorila sam dok je on sve zapisivao na neki papir klimajuči glavom. ''U redu.'' Rekao je zatvorivši penkalu te ju odložio na stol. Duboko je uzdahnuo te me pogledao. ''Blue, jesi li počela raditi ono što sam ti rekao?'' Pitao je. Nakratko sam zastala, a onda se sjetila njegovih riječi. Moram napraviti ono što sam planirala u ovih mjesec dana. Bojim se da se Harry ponovno ljuti na mene. A, to nikako nije dobro. Ne namjeravam ponovno odlaziti kod njemu nakon ovoga. Izgleda da mi se želja neće ispuniti. ''Jesam.'' Kratko sam odgovorila pogledavši u pod. Huh, baš me i nije trebao podsjetiti na to. ''Znaš, ovo sam predložio mnogim pacjentima, mogla bi napraviti možda neki popis? Znaš, tako bi ti bilo lakše.'' Objašnjavao je mahajuči rukama po zraku dok sam ja samo klimala glavom. Uhm, dobra ideja. Samo da znam što da napišem ondje. Jer, iskreno, izgubila sam volju za bilo čime. Što god želim, ne ide mi od ruke. Možda je netko bacio neki urok na mene? Oh, Blue. Glupost. ''Nego, htio sam te još nešto pitati prije nego što odeš.'' Započeo je. Dohvatio je neki presavijeni papir te ga otvorio gledajuči u njega, a onda mi ga pružio. Velikim, ukrasnim slovima na početku papira pisalo je 'Association - Heart' dok je sve ostalo, ispod, pisalo nešto manjimn slovima. ''Udruga organizira humanitarnu zabavu. Donacije idu djeci oboljeloj od leukemije koja nemaju novca za operacije. Pa, ako možeš, bilo bi mi drago da dođeš.'' Rekao je sa osmijehom na što sam samo klimnula glavom. Zabava se održavala večeras, a ja ionako nisam imala što za raditi osim svađanja sa Liamom oko neke totalno nebitne stvari. Tako da bi mi odlazak ondje dobro došao. ''Svakako ću doći.'' Rekla sam sada već ustajuči sa stolice kao i on. Rukovali smo se, a onda sam izašla iz ordinacije spremivši papir u torbicu da ga ne izgubim. ''Blue, ondje smo!'' Čula sam glas sa drugog kraja hodnika te pogledala u Marie i Vanessu koje su mi mahale govoreči da dođem do njih. Dok je Marie držala sitniš, Vanessa je nešto klikala po aparatu za kavu. ''Što vas dvije radite tu?'' Pitala sam zbunjeno nasmiješivši se. Inače, dogovorile smo se da me čekaju u autu, a onda da kasnije odemo negdje. ''V je željela popiti toplu čokoladu.'' Objasnila je Marie zakolutavši očima dok je Vanessa i dalje nešto klikala. Trenutak kasnije uzela je malu, smeđu čašicu i pružila mi ju. ''Drži, to je tvoje.'' Rekla je te se ponovno okrenula prema aparatu. Okej, ne sječam se da sam rekla da želim popiti toplu čokoladu. No, dobro. Ionako ne bih smjela piti previše kave. ''Idete večeras samnom na humanitarnu zabavu?'' Pitala sam na što su obje pogledale u mene podižuči obrve. ''Prikupljaju se donacije koje kasnije idu djeci oboljeloj od leukemije.'' Objasnila sam. ''A, zbilja? Zvuči zanimljivo.'' Rekla je Vanessa te ponovno svoju pažnju posvetila aparatu dok je Marie bila naslonjena na njega. ''Moram pitati svoje jer sam im obečala da ću večeras ići sa njima na večeru kod tete. A, i mislim da mi neće dati. Žao mi je.'' Rekla je Marie na što sam klimnula glavom, a onda pogledala u Vanessu čekajuči što će reći. Pa, baš nisam htjela ondje sama doći. Jedina osoba koju sam poznavala ondje bila je upravo moj doktor sa kojim nisam imala niti jednu temu za razgovor. Oh, da. Osim leukemije. Ali, kao što sam već rekla, ne planiram o tome razgovarati. ''Sorry, Blue. Lou me pozvao van budući da ga sljedeći tjedan neće biti u Londonu.'' Objasnila je sada držeći dvije šalice te jednu pružila ka Marie te smo napokon krenule. ''Dajte cure, niste fer. Sada ću morati ondje cijelo vrijeme biti sa doktorom.'' Promrmljala sam sama sebi u bradu nakon čega sam sa njihove strane čula jedno 'ooo'.
~***~
''Blue, kuda si rekla da ono ideš?'' Pitao je Liam koji je bio nedaleko od mene, naslonjen na štok vratiju u sobi. Još jednom sam se pogledala u ogledalo, a onda se nakratko okrenula prema njemu. ''Humanitarna zabava.'' Rekla sam puhnuvši te dodala još jedan sloj maskare na svoje trepavice. Zatvorila sam bočicu ostavivši ju pored lavaboa, a onda izašla iz wca prilazeči krevetu u sobi. ''Zašto me to toliko puta ispituješ?'' Pitala sam sada obuvajuči svoje visoke crne štikle. Ustala sam sa kreveta te odšetala do ogledala da provjerim svoj izgled. Nosila sam bijelu majicu na šišmiš rukave, a dolje sam imala crne traperice. Nanjela sam još malo laka na kosu koja mi je ovoga puta bila u repu te se okrenula prema Liamu uzimajuči torbicu. ''Zašto sada šutiš?'' Pitala sam zbunjeno. Progurala sam se pored njega te laganim koracima krenula prema izlazu. ''Samo ne želim da moja zaručnica ide negdje sa nekim muškarcem.'' Rekao je na što sam automatski zakolutala očima. ''Dokle Liam? Dokle ćemo se svađati zbog nepotrebnih stvari, ha? On mi je doktor i ne idem sa njime. Ondje ćemo se sresti i možda nakratko porazgovarati o nečemu. Vratiti ću se do 23h, i k vragu više prestani biti ljubomoran!'' Sve sam rekla u jednome dahu te na kraju izdahnula. Osječala sam kako mi se lagano zavrtjelo te sam se rukom pridržala za zid da ne padnem. ''Ljubavi, jesi li dobro?'' Pitao je dotrčavši do mene te svoju ruku stavio na moja leđa. Nekoliko puta sam udahnula i izdahnula dok se nisam smirila. ''Vidiš li do čega vode naše svađe? Mislim da bi bolje bilo da se ne svađamo, zar ne?'' Pitala sam, još jednom ga pogledala, a onda izašla iz kuće naglo zalupivši vratima.
A/N
Nećete me ubiti zbog onog početka, jel da? Ipak ste vi dobri. Hahah. Oke, nadam se da vam se sviđa. Uhm, što mislite o doktoru, Liamovoj i Blueinoj svađi i ostalome? Hah. Usput, čitajte 'Kidnapped' od PaynoIsMine.
Kom, vote?:)
