~Sljedeči dan~
Osjetila sam poznate tople usne na mojem čelu što me automatski natjeralo da se nasmijem. ''Jutro ljubavi.'' Šapnuo mi je Liam na uho i lagano me ondje poškakljao. ''Kako to da si došao?'' Pitala sam ga te se uspravila u sjedeči položaj. Slegnuo je ramenima i s ormarića uzeo ružu. ''Ovo je za tebe.'' Rekao je. Odmah sam se dosjetila da mu nisam zahvalila za prošle poklone i da to nije u redu od mene. ''Liam...?'' Pozvala sam ga vrteči ružu po ruci. Podignuo je glavu i pogledao me. ''Dobila sam one poklone od tebe.'' Rekla sam i zagrizla usnu. Zbunjeno me pogledao te se nasmijao. ''Koje, Blue?'' Pitao me. Lagano sam se nakašljala ne znajuči što reći dalje. Kvragu, Liam, kako se ne znaš? ''One, koje sam dobila dok si bio u LA-u.'' Objasnila sam. No, njegov pogled ostao je isti. ''Blue, ja ti nisam ništa...'' Nisam ga saslušala do kraja. Sjetila sam se jedne jedine osobe koja je to još mogla učiniti. Harry. Glupi Harry zbog kojeg se sada ovdje trebam izvlačiti. ''Ma, znam. Samo sam se zezala.'' Rekla sam i odmahnula rukom. ''No dobro, gdje idemo?'' Pitala sam skretajuči sa teme one neugodne situacije. ''Mislio sam da odemo negdje na ručak. Možda, u neki restoran.'' Rekao je na što sam ja klimnula glavom. ''Može, samo se moram spremiti.'' Rekla sam. Ustao je sa kreveta i otišao do vratiju. ''Čekam te dolje.'' Rekao je. Čim je zatvorio vrata ljuto sam nogom bacila deku sa sebe na pod i ustala. Otišla sam do ormara tražiti odječu koju ću danas obuči. Iako mi je dan započeo doista grozno, vjerovala sam da će ostatak proteči dobro. Barem. Obukla sam crne tajice i sivu tuniku. Obula sam crne štikle i uzela pismo torbicu. Izašla sam iz sobe i stepenicama se spustila do Liama koji me čekao pored vratiju. ''Idemo?'' Pitala sam. Klimnuo je glavom i otvorio vrata. Otišla sam do njegovog auta i sjela unutra. Podigla sam rukav majice i pogledala na ručni sat koji je pokazivao 11:40. ''Gladna si?'' Pitao je Liam na što sam ja slegnula ramenima. ''Onako.'' Odgovorila sam. Rukom sam se naslonila na staklo i gledala prema van. U autu je vladala tišina. Nijednome od nas se nije dalo otvarati neku temu ili razgovarati. Ili, njemu ipak da...? ''U subotu je bal pod maskama, zar ne?'' Pitao me ne skretajuči pogled s ceste. Okrenula sams e prema njemu i pogledala ga. ''Da, u subotu.'' Rekla sam. Trebala sam se već pripremati za njega, no ove godine nije bilo isto. Bila sam previše umorna da bih išta radila, a predamnom je bio samo jedan tjedan. O, podhitno se trebam uhvatiti posla. Parkirao je auto na parkiralištu ispred jednog restorana i izašli smo van. Vjetar je lagano zapuhao prema meni i zapetljao mi vrhove kose. Krenuli smo prema ulazu kada sam osjetila Liamovu ruku na svojoj. ''Dobro si?'' Pitao me. Klimnula sam glavom. ''Jesam, ne brini.'' Odgovorila sam te ga povukla za ruku da požurimo. Ušli smo unutra i sjeli za prvi stol pored vratiju. Konobaru nije trebalo dugo da dođe do nas i da uzme naružbe. ''Izvolite.'' Kratko je rekao i pogledao nas oboje. ''Salatu i čašu vode.'' Rekla sam brzo i naslonila se na stolicu. Nisam slušala što je Liam naručio. Konobar je otišao, a Liam se nasmijao prema meni. ''Dijeta? Blue, previše si mršava.'' Rekao je. Oh, ne opet. Uzdahnula sam i rukom prošla kroz kosu. ''Ne smijem se udebljati. Neću stati u haljinu koju sam kupila za bal.'' Rekla sam i na kraju se nasmijala. Uvijek sam pazila na sebe, a pogotovo kada ide ljeto pa moram obući badić. ''Ovo je za vas...'' Rekao je konobar stavljajuči ispred mene naruđbu. Tek sad sam vidjela da je Liam naručio neko meso i umak. Uzela sam vilicu i kopala po onoj salati. Uopče nisam imala teka koliko god se trudila. Uvijek kada se kasno probudim, ne mogu ručati. Jednostavno, neide mi. Iz mog razmišljanja 'probudilo' me zvono Liamovog mobitela. ''Mama.'' Šapnuo mi je ustajuči sa stolice da ode na neko mirnije mjesto popričati sa njom. Okrenula sam glavu gledajuči ga kako stoji ispred vratiju i maše rukama objašnjavajuči nešto. Izgledao je poprilično iznervirano. Nakon nekoliko trenutaka, ušao je unutra i sjeo na stolicu. ''Što je bilo?'' Pitala sam ga. Odmahnuo je rukom i nasmijao se. ''Tipična moja mama. Želi da dođem nešto... Ma, bezveze.'' Rekao je. ''Nego, htio sam te pitati, jeli Niall uspio zbariti Marie?'' Pitao je. Podigla sam obrvu i zbunjeno ga pogledala. Niall. Marie. Barenje. Wtf? ''A?'' Pitala sam. Ponekad, zbilja sam se znala zapitati o čemu on priča. ''Niall mi je pričao kako nešto osjeća prema njoj.'' Rekao je. Moj pogled postao je još zbunjeniji. Pitala sam. Činjenica da je Niall zaljubljen u Marie bila mi je totalno besmislena. Pa, oni su prijatelji...? A, uostalom, on niti ne pokazuje da osjeća nešto prema njoj. ''Mislio sam da je već nešto pokušao.'' Nadodao je i na kraju se nasmijao. ''I ako pokuša, ona je zaljubljena u drugog.'' Rekla sam i zakolutala očima. Ovaj put, on je mene pogledao zbunejno. ''A, tko je taj lik?'' Pitao je. ''Rekla sam ti već, sjećaš se? Onaj s onom čudnom frizurom. Harry.'' Objasnila sam. Sam spomen na Harrya tjerao me da se naježim. Kvragu, što mi se događa? ''Kako ti znaš kako se on zove?'' Pitao me. Oh.. ''Pobogu, ide samnom na fakultet. A, isto je četvrta godina kao i ja tako da idemo na neka predavanja zajedno.'' Odgovorila sam. Klimnuo je glavom i zagrizao usnu. ''Trebam li biti ljubomoran na njega?'' Pitao je. Podigla sam jednu obrvu i nasmijala se. ''Na njega? Nee.'' Odgovorila sam.
~***~
''I? Što ćemo onda s DJ-om?'' Pitao je Louis dok smo sjedili za stolom u Starbucksu i pričali o balu pod maskama. ''A, možda da ponovno uzmemo onog lika koji je bio i prošle godine?'' Pitala je Vanessa na što sam ja odmah odmahnula glavom prisjetivši se kako je bio grozan. ''Ne, nikako ne njega.'' Rekla sam. Rukom sam prošla kroz kosu i naslonila se na naslon stolice čekajuči neki drugi prijedlog. ''Jake. Pa, on je DJ.'' Rekla je Marie i nasmijala se. Podigla sam jednu obrvu i zbunjeno ju pogledala. ''Tko je to?'' Pitala sam. Zakolutala je očima i pogledala me. ''Onaj Liamov prijatelj koji...'' Prije nego što je dovršila rečenicu, prekinula sam ju. ''Ne.'' Kratko sam rekla. Nikako nisam htjela vidjeti tog lika na balu pod maskama. ''Daj, Blue, odluči se više ako ne želiš da bal prođe bez muzike.'' Rekao je Niall i rukom prošao kroz kosu. Svi su već bili izživcirani mojim odbijanjem. ''U redu, samo ne želim da ispadne grozno, okej?'' Pitala sam na što su svi klimnuli glavom. ''Van, onaj tip koji je bio prošle godine na tvom rođendanu...'' Objašnjavala sam mahajuči rukama i pokušavajuči se sjetiti nejgovog imena. ''Greg?'' Rekla je. ''Da, on. Imaš li njegov broj?'' Pitala sam i zagrizla usnu čekajuči njen odgovor. ''Imam. Ako želiš, ja ću razgovarati s njim.'' Rekla je i nasmijala se. Klimnula sam glavom. ''Može.'' Kratko sam rekla i ispila malo kave koja se već gotovo ohladila. ''A, što je sam punčem? Znaš da ga imamo svake godine?'' Pitala je Marie i sve nas pogledala. ''Ona slastičarnica gdje svake godine naručujemo.'' Rekla sam bez razmišljanja. Ondje je bio najbolji punč. ''Ahm, ta se slastičarnica zatvorila.'' Rekla je Vanessa i slegnula ramenima na što sam ja uzdahnula. ''Kvragu, što se događa ove godine?'' Pitala sam zbilja misleči to. Ove godine ništa mi ne ide od ruke. ''To čemo lako riješiti, što ćemo s konobarima?'' Pitao je Louis. Rukom sam prošla kroz kosu i zagrizla usnu. ''To se uvijek nađe.'' Ubacio se Niall u razgovor i odmahnuo rukom. ''A, kruna za pobjednika?'' Pitala je Marie na što sam se ja nasmijala. ''Kod mene je.'' Rekla sam. Zavladala je kratka tišina dok smo se pokušali prisjetiti još nekih detalja. ''Znam.'' Rekla je Vanessa i odmah zadobila našu pažnju. ''Što je sa balonima?'' Pitala je. Nakratko sam se isključila iz razgovora i pogledala na sat koji je bio ispred mene na zidu i pokazivao 18:30. Ustala sam sa stolice i uzela torbicu. ''Idem, počet će neki novi film. Sutra ćemo dovršiti ovo.'' Rekla sam i prije nego što je itko uspio nešto reći, odmakla se od njih i izašla iz Starbucksa.
~Sljedeči dan~
Parkirala sam auto na parkiralištu i izašla van. Brzim koracima približavala sam se fakultetu. Utipkala sam Vanessin broj i čekala da mi se javi. ''Van, jesi li napravila ono?'' Odmah sam prešla na stvar. Nije bilo vremena za nepotrebne razgovore. Imala sam samo još 15ak minuta do početka prvog predavanja. ''Da, da, da. Samo mi nije jasno zašto?'' Pitala je. Zakolutala sam očima i rukom prošla kroz kosu. Previše pitanja. ''Vidjet ćeš, pojavi se ondje.'' Rekla sam i poklopila. Stepenicama sam se popela do ulaza na fakultet i otišla do kantine. Čim sam otvorila vrata, mogla sam vidjeti gomilu studenata što mi je izmamilo osmijeh na lice. Došla sam na sredinu i iz torbice izvadila zgužvani papir. ''Hej!'' Viknula sam. Za nekoliko trenutaka, zadobila sam pažnju. Još se ponegdje čulo neko smijenje ili šaptanje. ''Htjela sam vam nešto pročitati...'' Govorila sam odmotavajuči papir. ''Nadam se da spisatelju neće smetati.'' Nadodala sam sarkastično i nasmijala se. Oblizala sam usne i krenula čitati. ''Right now, I want you here with me, cuz right now, everything is new to me, you know I can't fight the feeling and every night I feel it, right now, I want you here with me.'' Pročitala sam i pogledala ostale. ''Sigurno se pitate tko je spisatelj ovoga?'' Pitala sam i pogledala u Harrya koji je bio podalje od svih, naslonjen na zid sa nadom da neću reći njegovo ime. ''Harry. Harry Styles, naš novi student.'' Rekla sam na što su se svi počeli smijati prstom pokazivajuči prema njemu. Uvijek pobijedi... ''Blue!!!''
Napokon novi nastavak. Dugo ste čekali, ali zbilja nisam imala vremena pisati.
Nadam se da vam se sviđa. Komentirajte, votajte.
U sljedečem nastavku više Barry trenutaka;3
