~Sljedeči dan~
Iako sam već bila na ulazu na fakultet, vratila sam se nekoliko koraka i prišla Vanessi koja je ovaj put sjedila sama za jednim od stolova. Sjela sam do nje i rukama se naslonila na stol. ''Oh, Blue...'' Promrmljala je spremajuči mobitel u torbicu. ''Van, imam jedan prijedlog za tebe.'' Rekla sam. Klimnula je glavom i podigla jednu obrvu. ''U ponedjeljak, prije predavanja, reci svima da dođu u kantinu, okej?'' Pitala sam. Zbunjeno me pogledala i nasmijala se. ''A, što planiraš?'' Pitala me. Znala sam da, ako joj kaže, što planiram, nikada neće pristati. ''Molim te, Van.'' Rekla sam i zagrizla usnu čekajuči njen potvrdni odgovor. ''Dobro, dobro.'' Rekla je i nakratko zažmirila. ''Idem, moram nešto obaviti sada.'' Rekla sam ustajuči sa stolice. Ne čekajuči dali će nešto reći, brzim hodom krenula sam na fakultet. Izvadila sam mobitel iz torbice i utipkala već poznati, Liamov broj. Nakon što je nekoliko puta odzvonilo, javio se. ''Blue...'' Tiho je rekao i nasmijao se. ''Što radiš?'' Pitala sam ga. Naslonila sam se na svoj ormarić i zagrizla usnu. ''Sada sam se probudio.'' Odgovorio je. ''Gdje si? Idemo negdje van?'' Pitao me. Nasmijala sam se, bilo je kao da mi čita misli. ''Mislila sam da sutra odemo negdje...'' Rerkla sam i čula njegov osmijeh. ''Sami, ti i ja....'' Nadodala sam. ''Imam ideju, sutra ću te ujutro pokupiti.'' Rekao je. Klimnula sam glavom, no ubrzo se sjetila da me ne vidi. ''U redu, čekat ću te.'' Rekla sam i poklopila. Okrenula sam se i otvorila ormarić iz kojeg je izletila koverta. Sagnula sam se da uzmem tu kovertu i brzo ju potrgala na jednom dijelu da uzmem papir. ''Draga, još samo malo i sve će se doznati. Strpi se.'' Pročitala sam sitno napisana slova i brzo zgužvala papir te ga strpala u torbicu. Okrenula sam se oko sebe pogledom tražeći ono kovrčavo stvorenje da ga pitam za objašnjenje. Njegovo zezanje prešlo je sve granice normalnosti. No, nigdje ga nije bilo. Kvragu. Rukom sam dohvatila najbližu knjigu iz ormarića i pročitala naslov 'Tehnička mehanika'. Pokušala sam se prisjetiti gdje se ta učionica nalazi, nisam bila gotovo mjesec dana na tom predavanju. Sječam se da je predavao profesor Miller i da nije bio kao i ostali profesori. Bio je najstroži, no navikla sam već. Čula sam zvono i kao i ostali, otišla na svoje predavanje. Otvorila sam vrata i pogledom prešla preko svih studenata. Odmah sam prepoznala Harrya kako sjedi u prvoj klupi i ponovno piše nešto na papir. Brzim koracima došla sam do njega te mi je poletila prema njegovom licu. ''Curell!'' Čula sam stariji glas profesora Millera. Ups. ''Kako se usuđuješ? Na mojem predavanju!'' Dreknuo je. Rukom sam prošla kroz kosu ne znajući što kažem. ''U redu je, ja sam kriv.'' Rekao je Harry na što sam ja podigla jednu obrvu. On mene brani...? ''Oboje, van sa mog predavanja, u ravnateljev ured.'' Rekao je rukom pokazivajuči prema vratima. ''Budala...'' Tiho sam promrmljala. Puhnula sam i krenula prema vratima kada me profesorov glas zaustavio. ''Curell, jesi li ti meni nešto rekla?'' Pitao me. Htjela sam mu reći još mnogo stvari, no Harryeva ruka me gurnula u hodnik. ''Koji je tebi?'' Pitala sam ga. Zbunjeno me pogledao držeći lijevu ruku na svom crvenom obrazu. ''Ti to mene pitaš? Ti si mene udarila.'' Rekao je. ''Što ti pokušavaš onim pismima? Što ću ja to doznati, ha?'' Pitala sam ga. Njegov pogled postao je još zbunjeniji. ''Što ja pokušavam sa čime? Kakva pisma?'' Pitao me. Zakolutala sam očima i zagrizla usnu. U torbici sam napipala onaj papir i pružila mu ga. ''Draga, još samo malo i sve će se doznati. Strpi se.'' Pročitao je naglas. Nekoliko puta je okrenuo papir, a onda mi ga vratio. ''To nije moj rukopis, zar ne vidiš da je to pisala neka djevojka?'' Pitao me. Podigla sam jednu obrvu i ponovno pročitala slovo po slovo. ''Znaš, djevojke obično ne stisnu jako penkalu.'' Objasnio je te mi namignuo. Bez ijedne riječi, krenula sam prema tatinom uredu. Nekoliko puta sam pokucala na vrata, a onda ušla. ''Djeco, od kud vi tu?'' Pitao je moj tata odmicajuči pogled sa svog računala. ''Poslao nas je profesor Miller.'' Ležerno sam odgovorila sjedajuči na onu mekanu stolicu. ''Zar i tebe?'' Pitao je tata i lagano se nasmijao prema Harryu koji je samo potvrdno klimnuo glavom. ''Dobro da ste ovdje, trebam popričati sa vama...'' Rekao je tata te se naslonio na stol oboje nas gledajuči. ''Blue, što si mi rekla onaj dan kada sam te pitao, želiš li psa?'' Pitao me. Rukom sam prošla kroz kosu i zagrizla usnu. Sjetila sam se Nale. Nisam ju vidjela... Dugo? ''Amm...'' Promrmljala sam. ''No, gdje je Nala?'' Pitala sam i nabacila osmijeh na što je tata uzdahnuo. ''Kod novih vlasnika.'' Odgovorio je. Podigla sam jednu obrvu i zbunjeno ga pogledala. ''Molim? Moj pas je...'' Prekinuo me. Činjenica da mog psa ima netko drugi me dovodila do živčanog sloma. ''Nije tvoj pas, Blue.Nisi se brinula o njemu.'' Rekao je. Uzdahnula sam i glavu naslonila u mekanu fotelju. Istina, nisam se brinula o njemu, no svejedno, to je moj pas. ''Što ti je to crveno na icu?'' Pitao je tata skretajuči sa teme. Stavila sam ruku na usta te se nasmijala. ''Oh, ma nešto nevažno...'' Rekao je i odmahnuo rukom. Još uvijek mi nije bilo jasno zašto me brani kada će ionako profesor Miller sve reći mom tati. ''Harry, ideš li na ostala predavanja ili kući?'' Pitao je tata gledajuči u Harrya. ''Ostati ću na predavanjima. Moram odgovarati matematiku.'' Odgovorio je. Kada sam čula riječ - matematika - odmah sam se sjetila Zayna! ''Tata, ja idem doma.'' Rekla sam i krenula ustati sa stolice kada me zaustavio. ''Blue, ti ostaješ na predavanjima.'' Rekao je pogled vračajuči na svoje računalo. ''Molim te, tata.'' Rekla sam i zagrizla usnu moleći se u sebi da mi popusti. Zbilja sam bila preumorna za sljedeča predavanja. ''No dobro, odi.'' Rekao je. Klimnula sam glavom i izašla iz ureda dok je Harry još ostao ondje. ''Blue!'' Čula sam poznati glas kako viče moje šaptajem. Okrenula sam pogled ka vratima i ugledala Marie. ''Zar ti nisi na predavanju?'' Pitala sam ju. Mahala je rukama pokušavajuči doći do zraka. ''Zakasnila sam.'' Rekla je i rukom se naslonila na jedan od ormarića pored nas. ''Ti si opet vani?'' Pitala me na što sam ja klimnula glavom. ''Što si sada napravila?'' Pitala me i nakratko se nasmijala čekajuči čuti moju izvalu. No, ovaj put, planirala sam izvesti drugačije. ''Ošamarila sam onog tvog, molim te, reci mu da mi se ne približava.'' Rekla sam. Lagano sam ju lupila po ramenu i prošla pored nje. ''Vidimo se, Marie.'' Viknula sam i izašla sa fakulteta ostavljajuči Marie zbunjenu.
~***~
''Imate li neku plavu, kratku?'' Pitala sam stilistkinju koja se već bacila na traženje haljine. ''Tamnu plavu ili svjetlo plavu?'' Pitala me ne skrečući pogled sa vješalica. ''Tamnu.'' Kratko sam odgovorila te zagrizla usnu. Odmaknula se od vješalice držeći haljinu kakvu sam tražila. ''Ova?'' Pitala me. Klimnula sam glavom okrečući se oko sebe gledajuči gdje je svlačionica. ''Ovuda.'' Rekla je stilistkinja te mi rukom pokazala prema svlačionici. ''Dobar dan.'' Čula sam poznati, ženski glas iza sebe. ''Blue?'' Pozvala me. Okrenula sam se i vidjela visoku plavušu kako stoji nasuprot mene i gleda me. ''Beth?'' Ponovila sam istim tonom kao i ona. ''Od kud tebe ovdje?'' Pitala je te napravila korak unaprijed. ''Čudno je.'' Nadodala je te se nasmijala pokazivajuči svoje kristalno bijele zube. ''Znaš, ja za razliku od tebe...'' Prekinula me. To sam mrzila, oduvijek. ''No, no, nećemo se valjda ovdje svađati, zar ne?'' Pitala me i rukama pokazala oko sebe. ''Kiss your Kardashion ass.'' Rekla sam i odmjerila ju od glave do pete. Izgledala je kao lutka. Plastična lutka bez mozga. ''Curell, da sam na tvojem mjestu, ne bih tako govorila.'' Rekla je te ovaj put ona mene odmjerila. ''Pitaj dali me briga.'' Rekla sam te se nasmijala. Uživala sam se svađati sa nekime, to mi je bilo u krvi. ''Gospođice?'' Pozvala nas je stilistkinja koja je stajala sa strane i promatrala nas. ''Kupiti ću haljinu.'' Rekla sam pružajuči joj haljinu, zbilja nisam imala volje probavati ju sada. '''Vidimo se, Blue.'' Rekla je Beth te mi mahnula izlazeči iz trgovine. ''400$.'' Rekla je stilistkinja stavbljajuči haljinu u vrečicu. Izvadila ssam novac i pružila joj ga. Bez pozdrava izjurila sam iz trgovine van i našla se na prometnoj ulici. Krenula sam u jednom pravcu i stavila ruke u đepove svoje nove, kožne jaknice. ''Once upon time a few mistakes ago, I was in your sights you got me alone…'' Izvukla sam mobitel iz torbice i prtstom prešla preko zaslona na kojem je pisalo 'Marie'. ''Hej, Mar.'' Javila sam se. Stisnula sam tipku za otključavanje auta i ušla unutra. ''Blue, možeš mi reći što se ono dogodilo?'' Pitala me. Nakratko sam zastala prisječajuči se što se dogodilo. ''Aha... Reci svom Harryu da se drži podalje od mene.'' Rekla sam. Mogla sam zamisliti njenu zbunjenu facu koja ne zna što reći. ''Što ti je učinio?'' Pitala sme na što sam se nasmijala. ''On meni? Oo, puno toga.'' Rekla sam. Ponovno premalo informacija da ona nešto sazna. ''Možeš mi reći barem jednu stvar koju ti je učinio?'' Pitala me nesigurno. Zagrizla sam usnu i rukom prošla kroz kosu. ''Dođi u ponedjeljak u kantinu, prije predavanja.'' Rkla sam te prije nego što je išta uspjela reći, prekinula.
~Sljedeči dan~
''Gospođice Blue, osam sati je.'' Čula sam kako me Juliin glas lagano budi iz sna. Okrenula sam se na drugu stranu i otvorila oči susretajuči se sa ogromnom količinom svjetlosti. ''U redu je, izađi.'' Rekla sam. Nakon nekoliko trenutaka, čula sam kako su se vrata zatvorila. Nogom sam bacila deku sa sebe i ustala sa kreveta. Bila sam umorna, i najradije bih se ponovno bacila na krevet i zaspala. Zaobišla sam nekoliko vrečica sa haljinama od jučer te otvorila ormar. Izvadila sam crne traperice i bijelu majicu na kratke rukave. Bilo je dosta vruće vani. Skinula sam široku majicu koju sam nosila za spavanje i brzo obukla novu odječu. Čulo se kucanje na vratima. ''Blue, budna si?'' Pitala je mama ulazeči u moju sobu. Pogledala je u mene i nasmijala se. ''Oh, tu si...'' Promrmljala je zbog čeka sam ju zbunjeno pogledala. ''Da?'' Pitala sam. ''Idemo sa obitelj Styles na vikendicu, budi spremna za pola sata.'' Rekla je.
WHAT?!
Znam da nije bilo dugo nastavka, da. No, zbilja nisam stizala napisati bilo što. Imala sam previše obaveza i ostaloga... Pogledala sam komentare sa prošlog nastavka, i nadam se da će ih biti i na ovome iako znam da nije nešto.
Najduži komentar dobiva dedicate na 14 nastavku :)
