Part 7

2.5K 93 11
                                    

''Pripazi sa kime imaš posla. Ponekad te oni što su ti najbliži povrijede.'' Pročitala sam. Raširila sma oči i progutala slinu. Tko mi je ovo dao? Okrenula sam kovertu nebi li vidjela od kuda je poslano. No, ništa nije pisalo. Pogledala sam oko sebe i zgužvala papir, te ga stavila u đep od traperica. ''Blue!'' Čula sam Marein glas iz kuhinje. Nakašljala sam se i krenula ondje. ''Što je ono bilo?'' Pitao me Niall vadeči pozivnice na stol. ''Koje?'' Pitala sam iako sam znala da priča o onoj koverti. ''Što je bilo u koverti?'' Pitao me i zakolutao očima. Lažno sam se nasmijala. Brzo sam morala nešto smisliti. ''Za tatu nešto.'' Rekla sam i slegnula ramenima. Moram saznati tko je ono napisao. I, još važnije, što mu je to trebalo značiti?

~Sljedeči dan~

''Pripazi sa kime imaš posla. Ponekad te oni što su ti najbliži povrijede.'' Čula sam nečiji glas u daljini. Odzvanjao je u mojim ušima, ali ga nisam mogla prepoznati. ''Tko si ti?'' Viknula sam na nepoznatu osobu. Svugdje je bila magla. Ništa nisam vidjela. ''Strpi se, još malo.'' Rekao je ponovno onaj glas i nasmijao se toliko glasno. Rukama sam pokrila uši, no i dalje sam čula taj grozan smijeh.

''Gospođice Blue?'' Čula sam poznati glas. Okrenula sam se na drugu stranu i nastavila spavati. ''Došao je paket za vas, morate potpisati.'' Nadodala je. Klimnula sam glavom i dalje pokušavajuči zaspati. ''Molim vas, požurite.'' Rekla je ponovno. Iznervirano sam rukom bacila deku sa sebe i pogledala u nju. ''Sad ću!'' Viknula sam. Primila je kvaku i izašla van. Ustala sam sa kreveta. Sa stolice sam uzela kućni ogrtač i nabrzinu ga obukla. Otvorila sam vrata sobe i stepenicama krenula na donji kat. Naša spremačica i poštar su stajali na vratima i čekali me. ''Gospođica Blue  Curell?'' Pitao je poštar. Klimnula sam glavom. ''Ovdje potpišite.'' Rekao je davajuči mi papir i penkalu. Uzela sam u ruke i papir stavila na stolić pored da se mogu potpisati. ''Doviđenja.'' Rekao je. Okrenula sam se prema spremačici i iz njenih ruku uzela svoj paket. ''Danas očekuj razgovor sa mojim tatom.'' Rekla sam i nasmijala joj se. Još jednom sam ju pogledala, aonda stepenicama krenula prema mojoj sobi da vidim što je u ovoj kutiji. Otvorila sam vrata sobe i ušla. Sjela sam na krevet. Pažljivo sam skidala ukrasni papir da ga ne potrgam. Ubrzo sam mogla vidjeti malu, crvenu kutijicu na kojoj je nešto bilo napisano zlatnim slovima. ''Za najljepšu djevojku na svijetu.'' Pročitala sam. Zagrizla sam usnu i otvorila ju. ''Ajme!'' Viknula sam. Stavila sam ruke na usta gledajuči u dijamantnu ogrlicu koja je bila u kutijici. Primila sam ju u ruke i prislonila na svoj vrat. ''Predivna je.'' Rekla sam tiho. Vratila sam ogrlicu nantrag u kutiju i uzela mobitel sa ormariča. Trebala sam se zahvaliti Liamu. Utipkala sam njegov broj i mobitel stavila na uho. ''Osoba je trenutno nedostupna. Molimo ostavite poru...'' Stisnula sam crvernu tipku i mobitel bacila na krevet. ''Kvragu Liam.'' Rekla sam rukom prolazeči kroz kosu. Zatvorila sam kutijicu i stavila ju na ormarić. Ustala sam sa kreveta. Otišla sam do ormara i izvadila tamno plavu trenirku koju sam obukla. Pogled mi je pao na traperice koje su bile pored kreveta. Rukom sam prošla kroz kosu i otišla do njih. Ruku sam uvukla u đep i napipala zgužvani papir. Ponovno sam pročitala svaku riječ. Svaku riječ koja je pisala na papiru. No, nisam mogla prepoznati rukopis. Ovo je mogao bilo tko poslati. Netko se možda zeza samnom? Nasmijala sam se na svoju ideju i dlanom se lupila po čelu. ''Naravno da je tako.'' Rekla sam. Ali, sada imam još jedan problem. Naša spremačica. Zgužvani papir sam bacila u koš za smeče i otvorila vrata iz sobe. Lagano sam ih zatvorila i stepenicama krenula do hodnika. Subota je i, tata je doma. To mi olakšava situacijuPrimila sam kvaku tatinog kučnog ureda i polako ih otvorila. Tata je sjedio na svojoj udobnoj uredskoj stolici i čitao neke papire. ''Uđi dušo.'' Rekao je i kratko se nasmijao skidajuči svoje naočale. Bilo je očito da nešto trebam. Sjela sam na stolicu i udahnula. ''Tata, ona naša spremačica...'' Objašnjavala sam pokazivajuči rukama. Prekinuo me . ''Julia?'' Pitao me. Nesigurno sam klimnula glavom jer nisam imala pojma kako se zove. ''Želim da joj daš otkaz.'' Rekla sam i zagrizla usnu. Nasmijao se i naslonio na stol. ''A, razlog je...?'' Pitao me. Naslonila sam se na naslon stolice i zakolutala očima. ''Njen iritantni glas me budi svako jutro, njene prljave ruke diraju moje stv...'' Ponovno me prekinuo. ''Blue, to bi radila svaka spremačica. Julia dobro obavlja posao i mama i ja smo zadovoljni sa njom.''Rekao je. Stisnula sam šake i lupila se po koljenima. ''Ali, tata!'' Viknula sam. Skrenuo je pogled sa mene i ponovno pogledao u svoje papire. ''Završili smo ovaj razgovor Blue.'' Rekao je ne pogledavši u mene. Iznervirano sam ustala sa stolice i otvorila vrata. Zalupila sam ih i krenula hodnikom. Mrzim svoj život! 

Blue » h.s.Where stories live. Discover now