''Da, da. Prespavala sam kod Harrya i bila do sada kod njega. Jel to dovoljno?'' Pitala sam na što se Vanessa nasmijala. ''Dijete, smiri se, gubiš se.'' Rekla je. Podigla sam jednu obrvu i zbunjeno ju pogledala. ''Koji vrag?'' Pitala sam dok se ona i dalje smijala vjerojatno svojoj gluposti. ''Nego, idem ja. Vidimo se sutra.'' Rekla sam i prije nego što je uspjela reći još neku svoju glupost, izašla van. Zakopčala sam trenirku do kraja i laganim koracima krenula kući. Iako je već skoro bilo ljeto, još i dalje vrijeme je ponekad bilo kao da je jesen. Mrzila sam London i oduvijek sam se htjela odseliti odavdje, negdje gdje je uvijek sunčano. No, nikada se nisam mogla od svih ovdije odvojiti. Previše sam vezana za ovaj grad.
Lagano sam otvorila vrata kuće i pogledala oko sebe ne bih li negdje vidjela svoje. Stepenicama sam krenula prema svojoj sobi, kada me tatin glas zaustavio. ''Blue.'' Pozvao me. Nesigurno sam se okrenula prema njemu i nasmijala se praveči se kao da se ništa dogodilo. ''Gdje si bila?'' Pitao je. Sišla sam jednu stepenicu dolje i rukom prošla kroz kosu. ''Kod Vanesse, zaboravila sam ti se javiti.'' Lagala sam. U posljednje vrijeme to je bio jedini način da se izvučem iz nečega. Samosam se morala brinuti o tome da ne zaboravim što sam slagala. ''Kod Vanesse...'' Promrmljao je i naslonio se na ogradu od stepenica. ''Blue, nemoj mi lagati jer ću te uhvatiti kad tad. A, onda neće biti dobro.'' Rekao je i zaprijetio prstom. Klimnula sam glavom, okrenula se od njega, i nastavila do svoje sobe. Zatvorila sam vrata te se bacila na svoj krevet. Duboko sam udahnula i osjetila miris Harryevog šampona koji mi je izmamio ossmijeh na lice.
~Sljedeči dan~
Uzela sam Harryevu trenirku koja je bila uredno složena u ruke i spremala se zatvoriti vrata auta. ''Blue...'' Čula sam poznati glas iza sebe nakon čega sam prestala disati. ''Molim te, moramo razgovarati o nama.'' Nadodao je tiho. Nasmijala sams e i okrenula prema nejmu. ''Liam, mi više ne postojimo. Sada smo samo ti i ja. Razumiješ? Usput, ne želim razgovarati s tobom.'' Rekla sam. Kliknula sam tipoku za zaključavanje auta kada sam prešla pogledom preko parkiraliišta i primjetila Harrya kako izlazi iz svog auta. ''Blue, samo nakratko.'' Ponovno je rekao Liam. Nakratko sam pogledala u njega, a onda u pod. ''Nemamo o čemu razgovarati.'' Rekla sam te krenula do Harrya koji je sada već izašao iz auta i naslonio se na njega zbunjeno me gledajuči. ''Tvoja trenirka.'' Rekla sam pružajuči mu trenirku. Uzeo ju je u ruke te stavio na zadnje sjedište, a onda ponovno pogled usmjerio na mene. ''Što je bilo? Zašto je Liam ovdje?'' Pitao je. Slegnula sam ramenima i zakolutala očima. ''Pusti ga, ne želim razgovarati o njemu.'' Rekla sam. ''U redu, ali ako...'' Prekinula sam ga. ''Harry, samo šuti. Okej?'' Pitala sam. Lagano je klimnuo glavom te smo zajedno krenuli prema fakultetu. ''Vidimo se na predavanju, Lu.'' Rekao je i otišao prema vratima fakulteta dok sam ja otišla do stola gdje je već bilo moje društvo. ''Što je Liam htio?'' Pitao je Louis čim sam došla do njih. ''Vidjeli ste ga?'' Pitala sa i uzdahnula. ''Ne, ja nisam. Što je rekao?'' Pitala je Vanessa. ''Pa što? Zar ionako nisi bila kod njega jučer?'' Pitala je Marie nakon čega sam se ja sjetila svoje laži. Oh. ''Amm, Marie...'' Pokušala sam nešto smisliti, no već je bilo prekasno. Marie je ustala sa stolice i uzela svoju torbicu. Još jednom me ljuto pogledala, a onda otišla prema fakultetu. ''Idem ja za njom...'' Rekao je Niall ustajuči sa stolice te otrčao do nje. ''Kvragu, što joj nije dobar Niall? Što želi od mene?'' Govorila sam Vanessi i Louisu koji su me zbunjeno gledali. ''Srce, ona ništa ne želi od tebe nego od Harrya.'' Rekao je Louis i namignuo mi. ''Neka ga se okane. Nadam se da ćete joj poručiti tu poruku jer vjerujem da ne želi pričati samnom.'' Rekla sam te ustala sa stolice. ''Vidimo se.'' Kratko sam rekla, a onda se udaljila od njih ostavljajuči ih same. Stepenicama sam se popela na fakultet i hodnikom otišla do svog ormariča. Uzela sam prvu knjigu odozdo, što mi je već bila navika, i pročitala naslov 'Matematika'. Prisjetila sam se profesorice Green i njene avanture sa nekim studentom na što sam se nasmijala. Okrenula sam se oko sebe, a onda ušla u učionicu matematike. Pogledom sam prešla preko svih studenata i zapela na jednom. Zayn. Otišla sam do zadnjeg reda i sjela pored njega. ''Znači, nisi se šalio kada si rekao da ćeš ići na matematiku od sada?'' Pitala sam te se nasmijala. ''Nop. Ti znaš da sam ja ozbiljan... Uvijek.'' Govorio je objašnjavajuči rukama dok je zadobivao pažnju nekih studentica iz prvih klupa koje su ga gledale. ''Rekao si da si ozbiljan i kada si rekao da ćeš biti u vezi sa onom sa prve godine. I? Što je na kraju bilo?'' Pitala sam. Nasmijao se i uzdahnuo. ''To je bilo prije 2 godine. A, uostalom, poznaješ me.'' Rekao je. Prije nego što sam išta uspjela komentirati, prekinuo me glas kreštave profesorice. ''Dobar dan.'' Rekla je sjedajuči za svoju stolicu. Izvadila je neke svoje papire i počela upisivati nešto u njih. ''Još samo četiri tjedna fakulteta, gdje ćeš onda?'' Šapnuo mi je Zayn na što sam ja slegnula ramenima. ''Ne znam, ali definitivno nisam planirala raditi negdje. Grozno.'' Odgovorila sam i nasmijala se. ''Malik, Curell. Problemi?'' Pitala je profesorica nakon čega sam pogledala u nju. ''Nema problema.'' Sarkastično sam odgovorila. Skinula je svoje naočale, stavila ih na stol i rukom se podbočila na taj isti stol. ''Slušaj me Curell, ovo ti je zadnja opomena. Obečajem ti da ću se potruditi da padneš godinu.'' Zaprijetila. Stavila sam ruku na usta i pravila se iznenađena. ''Sigurna sam da bi na to ravnatelj pristao. A, znate što još? Sigurno bi vam povečao plaču, aha.'' Rekla sam nakon čega su se svi nasmijali.
Činjenica da ja padam godinu - bila je nemoguća.
''Hajde van.'' Rekla je vračajuči se na stolicu. ''Oboje.'' Nadodala je. Zakolutala sam očima zatim uzela torbicu i ustala sa stolice. ''Doviđena profesorice Green.'' Rekla sam i prije nego što sam izašla, mahnula joj. Zayn je istrčao zamnom i zatvorio vrata. ''Ja još ne vjerujem sa kime se družim.'' Rekao je na što smo se oboje nasmijali. ''A, jel?'' Pitala sam te je on odmah klimnuo glavom. Izvadio je kutiju cigareta iz jakne te mi pružio jednu. ''Ne.'' Brzo sam odgovorila te odmahnula glavom. ''Nego, idem ja. Vidimo se.'' Rekla sam i nasmijala se te otišla u svoj auto.
~***~
Stajala sam ispred vratiju i grickala usnu od dosade. Zvuk ključanice 'probudio' me iz razmišljanja te sam ubrzo vidjela Harrya. ''Lu...'' Rekao je i nasmijao se te otvorio vrata da uđem unutra. ''Donjela sam kolač. Naš baš nije uspio, pa sam rekla onoj kozi doma da ga napravi.'' Rekla sam. Stavila sam kolače na šank te skinula foliju sa njih. ''Koza je pretpostavljam Julia, zar ne?'' Pitao je na što sam ja odmah klimnula glavom. ''Pogodio si.'' Promrmljala sam. ''Nadam se da voliš čokoladu...'' Govorila sam dok nisam osjetila Harryeve ruke oko mene. Okrenuo me prema njemu na što sam a ja zbunjeno pogledala. Svoje ruke stavio je na moju stražnjicu te me podigao na šank. ''Ha...'' Prije nego što sam ja uspjela dovršiti rečenicu, prekinuo me. ''Što? Valjda ti ne smeta što ću te ja hraniti.'' Rekao je te se nasmijao. Uzeo je sjajnu žličicu iz ladice i ubrzo njome zagrabio kolača. ''Otvori usta, Lu.'' Rekao je. ''Moram li?'' Pitala sam te se lagano nasmijala gledajuči u njega. Nakon što nisam dobila odgovor, napravila sam isto što i on. Dohvatila sam žličicu iz ladice i uzela kolača. ''Onda ti ne smeta ako i ja tebe?'' Pitala sam.
A/N
Ipak nastavak... Kasno je, da, ali zbilja nemam vremena objaviti ranije. Sorry.
Btw komajte, votajte<33
