~***~
''Blue, biti ćeš pristojna, u redu?'' Pitala me mama zaustavljajuči auto ispred velike bijele zgrade.. ''Nisam sigurna.'' Odgovorila sam. Čula sam kako je uzdahnula i nešto promrmljala sebi u bradu. Otvorila sam vrata i izašla van. Za mamom, krenula sam prema velikim vratima na kojima je na pločici pisalo 'Psihologica - Gđa. Evans' Mama je stisnula zvono pored vratiju i brzo povukla ruku natrag čekajuči da nam netko otvori. Ubrzo, čulo se škripanje vratiju. Vidjela sam ženu četrdesetih godina kako se smije prema nama i rukom pokazuje da uđemo unutra. ''Dobar dan. Curell, zar ne?'' Pitala je ta žena pružajuči mojoj mami ruku. ''Da.'' Kratko je odgovorila mama i rukovala se sa njom. ''Ovo je moja kći, Blue.'' Nadodala je gledajuči u mene. Pogled one žene ovaj put bio je uprt na mene te mi se lagano osmijehnula.''Gospođa Evans, tvoja psihologica.'' Rekla je ljubazno te mi pružila ruku. ''Blue.'' Rekla sam. Grozila m ise pomisao da ću za nekoliko trenutaka sjediti u istoj prostoriji sa ovom zastrašujučom ženom. ''Gospođo Curell, molila bih vas da sačekate vani dok ne završim sa vašom kćeri, u redu?'' Pitla je gospođa Evans na što je moja mama klimnula glavom i izašla van. ''Sjedni.'' Rekla je. Sjela sam na stolicu dok mi je u nos ulazio miris jorgovana u vazi sa stola. Grozno. ''Reci mi, Blue, kakve probleme imaš?'' Pitala je te se rukama naslonila na stol da mi bude bliže. ''Ja nemam problema.'' Odgovorila sam. Uopče nisam znala zašto sam pristala otići ovdje. Grr. ''Sigurno postoji nešto... Nešto što ti zadaje probleme.'' Rekla je mahajuči rukama objašnjavajuči. ''Ne, ne postoji.'' Odgovorila sam i lagano se nasmijala. ''Čula sam od tvoje mame da se sa tobom nešto događa.'' Rekla je. Rukom sam prekrila usta praveči se začuđena. ''Jao, vi ste njoj povjerovali?'' Pitala sam. Prije nego što je išta uspjela reći, nastavila sam. ''Ona je bolesna i voli izmišljati.'' Nadodala sam. Gospođa Evans je skinula naočale i podigla jednu obrvu. ''Ozbiljno?'' Pitala je. Brzo sam klimnula glavom u znak potvrde. ''Oprostite, ona zna pretjerati.'' Rekla sam ustajuči sa stolice. Još jednom sam ju pogledala prije nego što sam otvorila vrata. ''Nemojte joj reći da sam vam pričala o njenoj bolesti, pogodilo bi ju to.'' Objasnila sam i izašla van. Nasmijala sam se svojoj laži zaista svoju mamu zamišljajuči bolesnu. No, valjda se neće ljutiti. ''Gotova si, Blue?'' Pitala me na što sam ja klimnula glavom. ''Da, rekla je da sam u redu.'' Odgovorila sam i nasmijala se. ''Da ju odem pitati ako tre...'' Prekinula sam ju. Nebi bilo dobro da sada ode ondje, zar ne? ''Ne mama, gospođa Evans razgovara na telefon. Zauzeta je.'' Objasnila sam i lagano pogurnula mamu da krenemo prema autu. Ušla sam unutra i zavezala se. ''Kada ti je sljedeči termin?'' Pitala je. Nakratko sam zašutila smišljajuči što ću reći. Trebala sam nešto brzo smisliti. ''Sljedeči tjedan.'' Odgovorila sam na što me mama sumnjivo pogledala. ''Sigurna si, Blue?'' Pitala me. Zakolutala sam očima i uzdahnula. ''Da mama, da. Rekla je da je zauzeta ovaj cijeli tjedan i da dođem tek sljedeči.'' Objasnila sam. Iskreno, nisam imala pojma što ću reći sljedeči tjedan mami kada bih 'trebala' ići kod gđe. Evans. No, vjerojatno će zaboraviti. ''Once upon a time a few mistakes ago, I was in your sights you got me alone...'' Dok je mobitel neprestano zvonio negdje u mojoj torbici, pokušavala sam ga pronači. ''Blue, javi se više.'' Rekla je mama na što sam samo zakolutala očima. Prstom sam prešla preko zaslona i ne gledajuči tko zove, javila se. ''Pa gdje si ti, pobogu?'' Čula sam Vanessin glas sa druge strane slušalice. ''Bila sam u gradu s mamom.'' Odgovorila sam. Današnji odlazak psihologu odlučila sam zadržati kao tajnu. ''Već te zovem dva sata kod kuće i javlja mi se ona likuša.'' Rekla je Vanessa na što sam se ja nasmijala. ''Misliš, Julia?'' Pitala sam. Ali, bilo ej očito da na ovo pitanje neću dobiti odgovor. ''Dođeš kod mene?'' Pitala je. Nakratko sam pogledala mamu koja se pravila da ne prisluškuje razgovor, a onda pogled vratila u prozor. ''U redu, dolazim.'' Rekla sam i poklopila. Spremila sam mobitel natrag u torbicu i zakopčala ju. ''Mama, odvezeš me do Van?'' Pitala sam. Lagano je klimnula glavom te se nasmiješila.
Za nekoliko trenutaka, mogla sam vidjeti Vanessinu kuću. Mama je stala pored dvorišta i pogledala me. ''Vrati se do navečer.'' Rekla je. Klimnula sam glavom i uzdahnula. ''Hoću, hoću.'' Izašla sam iz auta i krenula do ulaznih vratiju kuće. Pozvonila sam na vrata kada sam sa druge strane čula silaženje niz stepenice. Vanessa je otvorila vrata i povukla me u kuću. ''Hej, a pozdraviti?'' Pitala sam. Zakolutala je očima i stepenicama krenula do svoje sobe koja je bila na katu. ''Što si me trebala?'' Ponovno sam pitala ulazeči u sobu te sjedajuči na krevet. ''Moraš mi reći istinu.'' Rekla je. Podigla sam jednu obrvu i nasmijala se. O čemu ona? ''Zašto si ono pročitala u kantini? Prečudno mi je ovo sve i koliko te poznajem, znam da je nešto prije toga on morao učiniti da bi mu ti tako vratila. Zato, ispričaj mi sve od početka.'' Rekla je. Uzdahnula sam i pogledala u stranu. Znala sam da se ne mogu izvuči iz ovog razgovora, a ako joj kažem sve... Oh. ''Baš moram?'' Pitala sam nesigurno barem pokušavajuči izvuči se iz ovog razgovora. Isti tren odmahnula je glavom i sjela na drugi kraj kreveta čekajuči da počnem. ''Prvi put kada je Harry došao na fakultet, Marie me je nagovarala da ih spojim. Rekla sam da ću razmisliti. Nakon što su me izbacili sa predavanja slučajno sam čula kako netko razgovara u wc-u tako da sam išla prisluškivati i upala sam unutra. Harry me povukao za ruku i krenuo prema izlazu iz fakulteta kada sam ga ja ugrizla za palac tako da me pustio. Rekla sam mu da nikome ne kaže da smo razgovarali, ali on mi je postavio uvijet.'' Zastala sam. Udahnula sam i oblizala svoje već suhe usne. ''Rekao je da ga moram poljubiti, ali nisam. Kasnije je nekako došao do mog broja i slao mi onu pjesmu, ali meni je to išlo na živce tako da sam mu rekla da sam promiejnila broj i dala mu Mariein. On je pozvao Marie na spoj misleči da je to moj broj. Naljutio se na mene i kada je sljedeči dan došao na fakultet otišao je u wc i poljubio me.'' Završila sam. Rukom sam prošla kroz kosu gledajuči u Vanessinu iznenađujuču facu. ''Ispričala si mi neku priču, ili?'' Pitala je. Zakolutala sam očima i odmahnula glavom. ''Harry je zaljubljen u tebe.'' Rekla je. Ponovno sam se sjetila što mi je jučer rekao na fakultetu i došlo mi je zlo. ''Znam.'' Odgovorila sam. ''Hm. Zar se tvoj mozak mogao toga dosjetiti, ha?'' Pitala je Vanessa na što sam se samo sarkastično nasmijala. ''Ne, sam mi je rekao.'' Objasnila sam i prekrižila ruke ispod grudi. ''A, jel ti se on sviđa?'' Pitala je te se nasmijala. Otvorila sam usta da nešto kažem, no riječi nisu izlazile. Činjenica da se meni Harry sviđa bila je besmislena. ''Daj, ne, fuj.'' Odgovorila sam i napravila zgroženu facu. ''Sigurna si?'' Pitala je. Zakolutala sam očima i nakratko zažmirila. ''Sto posto.'' Odgovorila sam. ''Nego, a da promijenimo temu?'' Pitala sam.
~Sljedeči dan~
Čim sam ušla na fakultet osjetila sam nečiju ruku kako me povukla unatrag. ''Marie?'' Zbunjeno sam rekla. Okrenula sam se prema njoj i pogledala ju. ''Imamo u dvorani prvi sat.'' Rekla je prstom pokazivajuči u dvoranu na što sam se ja nasmijala. ''Ne Marie, zar si zaboravila da ja ne idem na tjelesni?'' Pitala sam. Uzdahnula je i rukom prošla kroz kosu. ''Ravnatelj je rekao da danas svi koji su četvrta godina idu u dvoranu. Dolazi medicinska sestra i imamo sistematski pregled.'' Objasnila je. ''Ali ja ne bih ondje.'' Rekla sam. Prije nego što sam se uspjela snači, Marie me je ponovno povukla za ruku i krenula prema dvorani. Uzdahnula sam i pomirila se sa sudbinom da idem na sistematski pregled. Marie je gurnula velika vrata dvorane i zajedno smo krenule prema jednoj svlačionici. ''Jutro.'' Tiho sam promrmljala ulazeči u svlačionicu gdje je bila Vanessa i još nekoliko djevojaka sa četvrte godine uključujuči i Beth. Ugrh. ''Jutro, B.'' Rekla je Vanessa te mi se lagano nasmiješila. Stavila sam svoju traper jaknu i torbicu na klupu i rukom prošla kroz kosu. ''Koliko je sati?'' Pitala sam Marie koja je nešto radila na svom mobitelu. ''Sat je počeo prije jedne minute, bolje je da odemo u dvoranu.'' Odgovorila je. Klimnula sam glavom te smo otišle u dvoranu. Odmah sam primjetila Harrya koji je sjedio na stolici kraj medicinske sestre koja mu je mjerila tlak te se zajedno sa njime smijala. Zakolutala sam očima i skrenula pažnju sa njih. ''Dajte, a da se vratimo? Možemo negdje na kavu možda?'' Pitala sam Vanessu i Marie koje su stajale pored mene i kao i ja dosađivale se. ''Ajde ne.'' Odgovorila je Vanessa i rukom prošla kroz kosu. ''Ajde ne.'' Pokušala sam ju oponašati. Spontano sam pogledala u stranu gdje su Harry i ona još pričali. ''O, Bože.'' Tiho sam rekla i krenula prema njima. Nakašljala sam se te zadobila njihovu pažnju. ''Znaš, ima ovdje još puno studenata koje bi trebala pregledati.'' Rekla sam na što me ona zbunjeno pogledala. ''Upravo pregledavam jednoga.'' Odgovorila je mlađuhna medicinska sestra te pogledala Harrya i nasmijala se. ''Ubraja li se u pregledavanje i barenje?'' Pitala sam. Ponovno se okrenula prema meni i uzdahnula. ''U redu, gotovi ste?'' Pitala me. Bez razmišljanja uzela sam čašu vode sa stola i polila po njoj.
A/N
Znam da ste ponovno dugo čekali, no nije me bilo nekoliko dana doma.
Nadam se da vams e sviđa i da ćete me ponovno iznenaditi sa komentarima<3
Btw. Postavila sam uvod svoje nove priče, pa ako netko želi neka pročita i napiše svoje mišljenje:)
