Loš momak

Poglavlje 22.

Budim se. Osjetim nečije ruke kako me drže. Okrećem se lagano. Ipak nisam sanjala. Ležala sam u njegovom naručju. Spavao je. Lagano sam ustala iz njegovog zagrljaja i otišla do njegovog ormara. Bilo mi je hladno pa sam uzela maskirni duks iz njegovog ormara i obukla ga. Otišla sam u kuhinju.

Jungijeva perspektiva
Budi me miris. Miris hrane. Ustajem i odlazim u kuhinju. Prizor koji sam vidio izmamio je osmijeh na moje lice. Stajala je ispred rerne i pazila da joj pica ne zagori. Zagrlio sam je sa ledja.
Nasmijala se.
- Šta to tako divno miriše?- upitao sam.

Lunina perspektiva
Stajala sam ispred rerne i čekala da se pica ispeče. Osjetila sam kada su me nečije ruke obgrlile. Nasmijala sam se.
- Šta to tako divno miriše?- upitao je svojim promuklim glasom.
- Pica. Nadam se da je voliš.- rekla sam.
- I ne baš.- rekao je. Razočarano sam pogledala u rernu.
- Ali ako je tvoja onda ću je rado zavoljeti.- poljubio me je.
- Prepao si me na momenat.- rekla sam.
- Nikada više. Obećavam.- rekao je. Izvadila sam picu. Pojeli smo je čitavu. Gledao je u mene i smijao se.
Pogledala sam ga upitno.
- Umazana si sva.- ustala sam od stola a i on sa mnom.
- Gdje?- upitala sam. Palcem je obrisao kečap sa ugla moje usne. Polizao je palac. I dalje se smijao. Istim palcem je prešao preko mog nosa i jagodica.
- Jesi brašno stavljala u tjesto ili na lice?- nasmijao se.
- Ne bi znala reći.- povukao me je za ruku i sjeli smo na trosjed. Upalio je tv.
Gledali smo horor. Nisam voljela horore. Pribila sam se uz njega a on me je jače zagrlio. Povremeno je stavljao svoju ruku na moje oči kada je preosjetio da dolaze strašnije scene.
- Nemoj da zaspiš prije mene.- rekla sam kada je ugasio tv.
- Neću ne brini.- rekao je. Otišao je do sobe i uzeo deku. Legao je a ja sam legla na njega. Pokrio nas je i obgrlio me rukama oko struka.
- Ako se probudiš u toku noći i bude te strah probudi me.- rekao je. Zario je svoje lice u moju kosu. Osjetila sam kako diše.
- Spavaj.- šapnuo je. Nasmijala sam se i zatvorila oči. Drugi put danas spavam u njegovom naručju. Nešto što sam oduvijek u životu htjela.

U momentu kada je njegov stisak popustio probudila sam se.
- Ajde, trebamo u školu.- rekao je. Dao mi je neki svoj duks koji mu je bio mali. Meni je bio velik. Stavili smo torbe na ledja. Dao mi je svoje knjige jer je moj ruksak sadržao samo one od juče.
- A ako te uhvate da nemaš knjigu?- upitala sam ga kada smo izašli iz njegovog stana.
- Ne brini za mene, izvuću se.- rekao je i sjeo na motor. Sjela sam sa njim. Brzo smo došli kod škole. Ušli smo u nju držeći se za ruke. Sve su oči bile uprte u nas.