Loš momak

Poglavlje 4.

Tiho sam se popela i zatvorila prozor. Brzinski sam se presvukla i legla tiho u krevet. Prevrtala sam čitavo veče u glavi. Ne vjerujem da sam oduševila sve. Okrenula sam se na bok. Uh taj momak...misli da je najpametniji. Vidjećemo. Bilo je pola 3.

...

Budi me alarm. Mrzim prvu smjenu. Ustajem i idem do kupatila. Podočnjaci su mi do poda. Obavljam ličnu higijenu i odlazim do ormara.
Odlučila sam se za bordo duks i tamno-sive hlače. Uparila sam to sa crnim patikama. Izašla sam iz sobe i otišla do trpezarije gdje me je već čekao topli sendvič sa sokom. Mama i tata su davno bili na poslu. Samo to sam kod jutra i voljela. Polako sam pojela sendvič i ispila sok. Ustala sam sa stola i uzela jaknu. Taman kada sam krenula da izadjem zaustavio me glas služavke.
- Gospodjice zaboravili ste torbu.- rekla je pružajući mi ruksak. Uzela sam ga i izletila napolje. Rob me je čekao u autu.
- Ćao Rob. Park. Odatle ću sa Bekom.- rekla sam čim sam zakoračila u auto.
Nismo se dugo vozili i došli smo do parka. Pozdravila sam se sa Robertom i izašla.
- Vidim nisi se naspavala?- upitala je Rebeka trljajući oči.
- Nisam ali i dalje je bilo fenomenalno.- rekla sam. Zjevnule smo u isto vrijeme i nasmijale se. Šetale smo se lagano prema školi.
Kada smo se približile školskom dvorištu ugledala sam Sugu kako sjedi sa svojim društvom na stolu i puši cigaru. Prevrnula sam očima.
- Ne likuješ ga baš, ha?- upitala je Beka.
- Ni malo. Ima takav neki stav koji me odbija.- rekla sam. Nasmijala se.
- Dobar je on momak, kada ga upoznaš.- rekla je. Ma sigurno.
- Prije ga nisam vidjela u školi.-
- Zato što se doselio preko raspusta.-rekla je Beka. Sve mi je jasno. Ušle smo u učionicu i sjele u zadnju klupu. Profesorica je ušla u kabinet.
- Ništa od toga da vas dvije sjedite zajedno u zadnjoj klupi.- rekla je. Rebeka i ja smo se pogledale. Zagrlile smo klupu. Bukvalno.
- Jedna može ostati, druga ne. Rebeka ustani i sjedi sa Jiminom.- rekla je profesorica. Isplazila sam se Rebeki a ona je uzvratila. Nasmijale smo se.
- O, pa ti možeš sjesti sa Lunom.- rekla je profesorica. Naglo sam se okrenula. Kada sam vidjela kome se obratila udarila sam glavom od sto. Suga je laganim hodom prišao do mog stola i čekao da se pomjerim kako bi mogao proći. Nevoljno sam pomjerila stolicu i sjeo je. Sreća pa je samo ovaj čas.
- Razrede,ovo je vaš novi učenik, Min Jungi. Prihvatite ga kao da ste išli sa njim od prvog razreda.- rekla je i sjela. Suga mu je umjetničko znači.
Pošto je prvi čas i ništa nismo radili nabila sam kapu na glavu i legla na sto. Krenuo me je hvatati san kada me je njegov glas trgnuo.
- Neko se nije naspavao.-
- Nemam pojma o čemu govoriš.- nasmijao se. Nisam dizala glavu.
- Trebala bi termine uzimati ranije. Postaćeš hodajući mrtvac.-
- Kao ti jel?- ustala sam. Imao je onu svoju hladnu facu.
- Jesam ti rekao da ćemo se vidjeti.- prevrnula sam očima. Legla sam na ruku i okrenula se prema Rebeki. Ona je opušteno ćaskala sa Jiminom. Kako i neće. Svidja joj je od prvog osnovne.
Napokon, i zvono se oglasilo.
Skočila sam kao poni i izletila iz kabineta. Hvala Bogu.