Love Is A Game

45.DIO

/LIAM'S P.O.V/

Izašao sam njene sobe gdje me na hodniku zaustavila njena teta.

 'I?'-Upitala me znatiželjno. 'Sve sam joj rekao, ali kao da nije ni čula jednu moju riječ. Čak sam ju povukao k sebi i pogledao sam ju u oči kao što to nikada nikoga prije nisam.
Bio sam i više nego iskren, ali očito uzalud. Rekla je da se ne želi vraćati.'-Rekao sam drhtavim glasom dok mi je niz obraz pala suza. Obrisao sam ju brzo kako to njena teta ne bi vidjela. 

'Ti ju jako voliš zar ne?'-Upitala me. 'Kakvo je to pitanje? Naravno da ju volim. Ispravak ...ja nju i više nego volim. Ali očito mi samo 'volim te' nije dovoljno.'-Rekao sam.
'E pa baš zato ne smiješ odustati. Vjeruj mi Liame ...ono što god je rekla tamo unutra, nije mislila. Ona tebe voli više nego što si ti možeš zamisliti. Samo ju je život naučio neke stvari. A ti ju baš takvu moraš prigrliti. Znam da izgleda čvrsto, samostalno i neovisno, ali kao i svi mi ..potrebno joj je malo pažnje, ljubavi, brige­ ..i onda vidiš koliko je zapravo krhka i nježna.' 'Nisam više siguran da li to želim.'-Rekao sam i izašao sam iz kuće u suzama. Hodao sam po plaži dlanovima brišući svoje suzne oči dok sam pokušavao smiriti ubrzane otkucaje srca. Toliko je jako kucalo da me je boljelo. Imao sam osjećaj kao da će svaki tren puknuti i ostati u komadićima. Sjeo sam na mol i gledao sam prema nekom neodređenom smjeru.
Suze su se i dalje spuštale po mojem licu i osjećao sam se kao najveći slabić u ovom trenutku. Uskoro sam osjetio ruku na svojem ramenu i brzo sam se okrenuo nadajući se da je ona. Ali na moje razočarenje bio je to Alex.

 'Hej.'-Rekao sam kratko dok je on sjeo do mene. 'Čemu suze buraz?'-Upitao me. 'Nebitno.'-Rekao sam kratko. 'Payno ...oboje znamo da je bitno čim ti plačeš.' 'Dobro u redu. Možda jest bitno.'-Rekao sam. 'Clarissa?'-Upitao je. 'Da. Došla je ovdje.'-Rekao sam i stisnuo sam šake. 'Pa Payno to su odlične vijesti čemu onda suze?!' 'Jer ...pričali smo i ...ja sam rekao neke stvari, ona je rekla neke stvari ...Skraćeno ...ne želi se više vraćati. Jer sam ja zasrao sve. Rekao sam neke stvari koje nisam trebao reći i sada mi je žao. Jebeno mi je žao ,a nikako da joj to dokažem. Ponekad zaboravim koliko je tvrdoglava.'
'Hh baš se pitam na koga me podsjeća.'-Rekao je sarkastično. 'Na mene da ...'-Rekao sam tiše. 'Slušaj Payno ...ta tvrdoglavost će vas jednog dana koštati duplo. A onda neće biti vremena za povratak. Zato nemoj dozvoliti da te ONA ili njene riječi zaustave. Ne odustaj od nje. Očito je previše posebna da od nje odustaneš.' 'Ni neću odustati jer koliko ja to želim, ne mogu. Volim ju. Ali ...ali se bojim da, ako još jednom pogriješim da će me zamrziti. A ja ne želim živjeti sa tim mislima. Ne želim jednostavno.'-Rekao sam tiše i spustio sam pogled na svoja koljena.

'Neće te zamrziti vjeruj mi. Jer dok god njeno srce voli tvoje, neće te mrziti. Neće moći.' 'U krivu si. Itekako će me moći mrziti. Vidio sam ju danas Alex ...oči joj nikada nisu izgledale tako. Ona kao da me htjela uništiti pogledom, ali se suzdržavala.' 'Vidio si krivo Liame... To je bio pogled slabosti i jačine u jednom. Svaka žena ga ima kada misli da može nešto nemoguće.' 'Ne znam Alex...Ne znam što da mislim više. Ponekad mislim da je moj trud i više nego uzaludan. Jer što joj se ja više približavam, ona se udaljava. Kao da me nikada nije ni htjela pored sebe i kako joj je ovo samo bio izgovor. Ne znam...možda griješim.'-Uskoro osjetim kako me je Alex lupio u rame najjače što je mogao. 

'Koji si ti idiot Payno e to je čudo. Prestani razbijati glavu ovim prokletim sranjem. Samo se spakiraj i vrati se kući za njom. I koliko te god ona puta udaljavala od sebe, ne odustaj. Treba te da srušiš taj zid koji je podigla oko sebe. I to silom, jer drugačije ne može.' Pogledao sam ga još jednom i podigao sam se sa mola. 'Kuda ideš?'-Upitao me. 

'Za njom.'-Rekao sam i otišao.

/CLARISSA'S P.O.V/

Stavila sam i zadnju stvar u torbu i izašla sam iz sobe. Spustila sam se dolje k teti koja me je već čekala raširenih ruku. Spustila sam kovčeg na pod i potrčala sam ju zagrliti.
I to snažno. Da me se sjeća. 

'Čuvaj mi se srce moje malo.'-Šapnula mi je tiho na uho.
'Hoću teta, ne brini.'-Rekla sam i još snažnije sam ju zagrlila. 'Pozdravi mi Louisa i reci mu kako bi bilo lijepo od njega da me jednom i posjeti.' 'Hoću, a za posjet ću se ja pobrinuti.'-Nasmijal­a sam se. 'Ajde sad ..moraš ići. Za sat vremena ti polijeće avion.'-Rekla je i odmaknula me od sebe. Podigla sam kovčeg sa poda i krenula sam prema vratima. 'Vidimo se teta. Volim te.'-Rekla sam i nasmijala sam se. 'I ja tebe.'-Rekla je i mahnula mi je. 

Izašla sam iz kuće gdje me već čekao spreman taksi. Kovčeg sam stavila u prtljažnik i ušla sam u taxi. Naslonila sam glavu na prozor i otvorila sam galeriju sa slikama. Na ekranu mi je upravo stajala Liamova slika. Nisam ju imala namjeru maknuti makar sam to htjela više od ičega. No, nešto mi to nije dozvoljavalo. Misli su me vratile na onaj scenarij u sobi. 

'Svaki dan prije ovog jebenog bježanja mislio sam na to kako te vratiti. Kako da opet budemo jedno. A kada sam saznao da si u bolnici? Noge su mi bile brže od uma i samo sam čim prije htio doći k tebi. Objasniti ti ti sve. Ali ti si me odgurivala od sebe kao da sam ubio čovjeka. I jesam. Ubio sam čovjeka u sebi odmah čim sam te izgubio. I ne mogu ga oživjeti. Ne bez tebe. Znam da mi je izlika i više nego izlizana, ali je jebeno istinita. Strah i ponos su me sprečavali da kažem što stvarno mislim. No, znao sam zašto je tako. Jer sam se bojao Lissa ..da se ne ponovi sve ispočetka. Drugi put tvojeg gubitka ne bi preživio jer si dio mene. Od onog dana pa do sad ..dio mene si.'-Njegove riječi su mi se vrtjele po glavi. 

Jedna za drugom tjerajući me na suze. Zašto ovo toliko boli?! Zašto se ne mogu vratiti normalno kući i uživati?! ZAŠTO?! Jebeno zašto mi se već 1000 puta pojavilo u glavi i ne da mi mira. Obrisala sam suze svojim dlanovima i pokušavala sam se sabrati. Ekran mi je već bio pun suza, a oči nisam mogla otvoriti. Jer ako bi ih otvorila novi val suza bi se samo spustio niz moje obraze.

 'Gospođice jeste li dobro?'-Čula sam kako me vozač upita nešto što mrzim čuti. 'Da, da dobro sam.'-Rekla sam drhtavim glasom. 'Dobro jer smo stigli na aerodrom.'-Rekao je i zaustavio je auto. 'Hvala.'-Rekla sam dok sam mu u ruke gurala novac, pa sam izašla iz auta kako bi uzela kovčeg. Izvukla sam ga iz prtljažnika i pozdravila sam vozača dok sam se kretala prema ulaznim vratima.