Love Is A Game

39.DIO

/LOUIS'S P.O.V/

Stajao sam kao skamenjen dok su mi u glavi odzvanjale Clarissine riječi.
'U ovom trenutku ja nemam brata.' Cijela ta rečenica me je boljela i nisam mogao vjerovati da mi je ovako nešto rekla. Ne nakon svega. Ona je moja mala sestrica i nikad mi ovakvo nešto nebi mogla reći. Zar ne? To je sigurno bio samo bijes koji je govorio umjesto nje. Otišao sam do njene sobe i pokucao sam na vrata. Moram ovo ispraviti.

 'Clarissa ...'-Rekao sam kucajući po vratima. 'Odlazi!'-Vikala je s druge strane vrata. Pokušao sam samo ući u sobu,ali je zaključala vrata. 'Clarissa molim te otključaj vrata, moramo razgovarati.'-Rekao sam i naslonio sam se leđima na vrata. 'Nemamo o čemu razgovarati.'-Rekla je ljutito. 'Da Clarissa imamo. Molim te otvori!' 'Ne želim!!'-Izvikala se isfrustrirano. 'Dobro u redu, ne moraš! Reći ću ti ovako ...' 'Uzalud ti kada te ne želim slušati!' 'Briga me! Samo ću to reći,a na tebi je da li ćeš me saslušati ili se nastaviti ponašati ovako djetinjasto i dopustiti da nam ovo uništi čvrst bratsko-sestrinski odnos kojeg nemaju svi.' Ušutjela je. Nisam bio siguran da li je ušutjela da me sasluša ili je stavila slušalice u uši. Svejedno, nije me bilo briga. 

'Sis..'-Počeo sam. 'Žao mi je. Nemaš pojma koliko mi je žao ...ali kada sam vidio to pismo,nisam znao što bi. Bio sam šokiran i zbunjen. Ali kada sam vidio kakva si bila kada si mi bespomoćno plakala u krilu bez prestanka, nisam mogao dozvoliti da se to ponovo dogodi. Da se slamaš i da ne znam kako bi ti pomogao. Jednostavno to nisam htio. Sestra si mi ..ono što boli tebe, boli i mene. A ja nisam htio da te boli. Nisam. Razumij me da sam to učinio za tvoje dobro, a ne zbog nečeg drugog. I ne očekujem da mi oprostiš tako brzo jer slažem se, to nije bilo u redu od mene, ali ponavljam ti ...to je bilo za tvoje dobro.
I želim da znaš da bez obzira na sve, da sam još uvijek tu kada ćeš me zatrebati.'-Rekao sam i čekao sam par minuta. Možda se vrata otvore. Ali ne ...ona nije izlazila iz sobe. Krenuo sam prema dolje kada me je Clarissa snažno obgrlila s leđa. Osjetio sam kako mi njene hladne suze teku po leđima,a stisak postaje sve jači i jači. 

'Budalo blesava nikada više mi nemoj ovako nešto napraviti. Kunem ti se,ubit ću te.'-Rekla je kroz suze,a ja sam dobio osmijeh na licu. Rekao bih da smo se sada pomirili. Maknuo sam njene ruke sa sebe i zagrlio sam ju kako treba. Njena glava je bila na mojim prsima,ruke oko mog struka,a njene suze su mi sada namočile i prednji dio majice.

 
'Stvarno mi je žao Clarissa.'-Prošaptao­ sam joj na uho. 'Oprošteno ti je Lou..'-Rekla je tiho, na što sam ju još više zagrlio. 'Volim te sis..'-Rekao sam. 'I ja tebe braco.'-Rekla je i potom je uvukla suze u sebe. 'Žao mi je što sam tako reagirala i što sam rekla ono što nisam mislila. Stvarno oprosti ..' 'Nema veze sis. Oprošteno ti je. I ja bi tako reagirao da je Elenour bila u pitanju baš kao Liam sad. Nisam to smio napraviti i obećajem ti da se to neće više nikada ponoviti.' 'Oh Lou..'-Rekla je tiše i zagrlila me snažno. Vjerojatno najjače što je mogla.
Odmaknuo sam ju od sebe i ona je obrisala suze.

'Dođi ...idemo negdje jesti. Vjerojatno si već gladna.'-Rekao sam na što je na samo kimnula glavom. Uzeo sam nam jakne i izašli smo iz stana.

/CLARISSA'S P.O.V/

Louis me je odveo u Mc Donalds kako nebi bila gladna i kako bi se malo smirila. Pa nije pogriješio. Definitivno sam se smirila. Uzimala sam griz svojeg hamburgera kad me Lou pogledao nekako tužno. 

'Što je Lou?'-Upitala sam ga. Nije mi ništa rekao nego je samo pokazao poruku koja je poslana danas popodne. Bila je Liamova. Vratio se onaj osjećaj stezanja oko srca i pluća koja su ponovo ostala bez kisika. Tijelo mi je drhtalo,a riječi nisu izlazile iz mene. On...on je otišao iz L.A.? I to danas? 

'Clarissa..'-Čula sam kako me Louis doziva, ali nisam reagirala. Suze su počele kliziti po mom licu i nisam skidala pogled s ekrana mobitela. 'Sis..'-Potapšao me po ruci i podigao mi je glavu kako bi sada gledala njega, a ne mobitel. Jesi li dobro?'-Upitao me. Mogao si postaviti gore pitanje Louis. Ako vidiš da plačem usred punog Mc Donaldsa onda ne, nisam dobro.

'On je otišao Lou. Kako da budem dobro?! Ha Lou?!' RECI MI KAKO?! -Povisila sam glas na što su se ljudi okrenuli prema meni. 'Shh mir sis....dođi idemo odavde. Pričat ćemo negdje drugdje.'-Povukao me za ruku van i krenuli smo prema nekoj ulici. Sjeli smo na pločnik i zagledali smo se u nebo. Već je bilo prepuno zvijezda. 

'Voliš ga zar ne?'-Louis me upitao. 'Da ...nemaš pojma koliko. I bez obzira na sve što se dogodilo između nas i dalje ga volim. I smatram se njegovom. Samo bi voljela da sam razmislila prije nego sam napravila sranje. Onda ovoga nikada ni nebi bilo. On nebi otišao u L.A, još uvijek bili zajedno,a ti i ja nebi sada vodili ovaj razgovor.' 'Da istina, ali onda bi sve bilo jednostavno. Razumiješ? A nijedna ljubav nije jednostavna. Svaka ljubav ima svoje prepreke,a na vama je da li ćete ih proći ili ne.' 'Imaš pravo. Ali ponovo ..nije trebalo ovako biti. Nije trebalo ovako završiti.' 'Ti misliš da je gotovo?'-Upitao me. 'Očito. On je na drugom kraju svijeta,a ja sam ovdje. A on više ne želi pričati sa mnom. Jedino što me u svemu boli je to da mi nije ni rekao zbogom. Znam da me mrzi,ali mogao mi je barem reći zbogom.' 'Ne Clarissa.. stani. Čitala si pismo zar ne?'-Upitao me na što sam ja kimnula glavom. 'On te ne mrzi. Ni malo. Voli te Clarissa...više od života. Nijednom ga nisam vidio da voli djevojku kao što voli tebe. I istina,otišao je... Ali da vas oboje spasi od boli koju si još dodatno nanosite u istom gradu. Razumiješ? Isti grad,a niste zajedno. To vas boli oboje,a on je samo htio najbolje za tebe. Ako to nije ljubav sis ...onda ne znam što je.' 

Možda je bio u pravu. U vezi svega što je sada rekao.

'Znaš što?'-Upitala sam ga. 'Što?'-Upitao me natrag. 'Otići ću  u San Diego. Za njime.
I pokušati sve staviti na mjesto. Ne želim odustati od njega,a znam da ne želi ni on.
I neće to reći, ali znam da je tako.'-Gledao me čudno i imala sam osjećaj kao da će me pokušati zaustaviti, ali nije ništa rekao. Šutio je i gledao me. 'Lou?-Rekla sam. Maleni osmijeh mu se pojavio na licu. 

'Mislio sam da ću te htjeti zaustaviti da učiniš takvo nešto, ali ne. Nemam to u namjeri.' Pogledala sam ga zbunjeno. Je li to on upravo rekao? Ono što sam sada čula?

 'Mislila sam da ćeš mi reći da nisam normalna i zaustaviti me.'-Rekla sam. 'Ne sis...rekao sam ti već... Tvoja sreća mi je najbitnija. I ako ćeš biti sretna kada odeš tamo i ponovo ga primiš za ruku, tko sam ja da stajem na put tvojoj sreći?' 'Ohh Lou najbolji si.'-Rekla sam i snažno sam ga zagrlila. 'Dođi...idemo ti sada po tu kartu.'-Rekao je i nasmijao se. Kimnula sam glavu i krenuli smo prema aerodromu.