Masimo
Tog jutra Melina se sasvim opušteno spremala za posao, a meni se želudac prevrtao znajući da ću je malo kasnije ostaviti tamo gde neće moći da izbegne prokletog Rida Džonsona.
Bio sam napet i prilično neraspožen za priču. Kao nadureni klinac ćutke sam sedeo i pio kafu dok je ona jebeno lepršala po kući.
Koji joj je kurac?!
Delovala je tako opušteno, tako rasterećeno kao da je uopšte nije briga što me onaj prokleti poljubac i dalje izjeda do kostiju! Na momenat sam pomislio da me zajebava, a onda sam je malo bolje pogledao i shvatio nešto.
Promenila se. Opustila se nakon što mi se prvi put predala. Nije da sad sam sebi pripisujem zasluge, ali Melina se nakon što je bila moja neprestano smešila. I ne samo to. Nekako je bila drugačija, a opet bila je ista ona mala smeđooka za koju sam nekad govorio da je neću ni taknuti.
Sviđala mi se ta nova - stara Melina. Sviđalo mi se ono što osećam da izbija iz nje svaki put kada mi se približi. Sviđa mi se žena u koju sam je pretvorio. Iako možda još uvek nije bila potpuno oslobođena, težila je tome i to je bilo ono što sam osećao. Ta potreba se širila oko nje kao oblak napaljujućeg pafema, mamila me i ložila.
I dalje pokušavam, ali ne umem najjasnije da objasnim stanje u kom sam se tog jutra nalazio.
Još uvek sam bio besan i moja rešenost da se obračunam sa Ridom Dzonsonom nije ni za trenutak nestala, ali Melinina pojava se trenutno opasno igrala mojojm glavom i još pojedinim delovima tela.
Pobegao sam iz kuhinje u dnevnu sobu kako mi njeno jebozovno dupe u onoj haljinici ne bi bilo pred očima, ali džaba. Pokušao sam da gledam vesti. Samo sam se uzalud trudio, jer što se mene tiče, mogao je i jebeni smak sveta da se sprema, ja to ipak ne bih znao! Poraženo sam prevukao rukama preko lica svestan koliko me ubija.
- Jesi popio kafu?! - doviknula je iz kuhinje.
- Mhm... - bilo je sve što sam uspeo da izgovorim.
Čuo sam njene korake kako se približavaju. Dolazila je po šolju. Uvek je volela da sve sredi pre nego što krene na posao. A ja sam voleo tu njenu stranu, jer sam i sam bio picajzla kada su čistoća i urednost u pitanju.
Prišla je stočiću i pružila ruku da uzme šolju, a ja sam je uzeo za drugu ruku, onu koja mi je bila bliža.
Okrenula se i pogledala me verovatno čekajući da joj nešto kažem, ali ja nisam nameravao da pričam. Povukao sam je prema sebi i ona je poslušno stala između mojih nogu baš kao što sam i želeo.
Spustila je pogled prepun iščekivanja. Ja sam lagano krenuo da podižem svoj praveći putanju uz njeno telo i znam da ga je osetila od početka do kraja. Kada sam napokon stigao do njenog lica i kada su nam se pogledi sreli već je teško disala.
Tako je dobro reagovala na mene! Znam da je iznutra umirala da je dodirnem i to me je samo dodatno ložilo.
Spustio sam ruku na njenu nogu negde iznad kolena i osetio kako se momentalno naježila. Sasvim lagano premestio sam ruku do unutrašnje strane njene butine. Raširio sam prste kao da nameravam da je čvrsto stisnem, a umesto toga samo sam je lagano masirao palcem, pa krenuo da se penjem naviše.
Uzdah koji joj se oteo naveo me je da se samozadovoljno iskezim. Drugom rukom zadigao sam joj suknju i trougao od belog pamuka pojavio mi se pred očima. Ugrizao sam se za usnu i sam prilično uzbuđen.
- Masimo... - pobunila se kada sam je palcem protrljao preko tkanine.
- Šta je bilo, m? Ne sviđa ti se ovo? - pitao sam i pogledao je glumeći zabrinutost.
- Ne, sviđa mi se, ali... -
- Ali šta? -
Zavukao sam joj prste u gaćice. Zarežao sam čim sam osetio koliko je vlažna.
- Moram na posao. Veronika će... - stenjala je pokušavajući da objasni.
- Šta će Veronika? - nastavio sam sa pitanjima dok sam je i dalje trljao .
- Pitaće se gde sam... Zakasniću. -
- Možeš slobodno... - započeo sam, pa sam zastao.
- Šta? - prodahtala je.
- Da joj kažeš da smo se tucali. - odgovorio sam, pa gurnuo dva prsta u nju.
Ciknula je i pogledala me očima ogromnim od iznenađenja. Ne znam šta ju je tačno iznenadilo, da li moje reči ili moji prsti? Ili možda oba?!
Nisam gubio vreme. Gurnuo sam prste jednom, pa još jednom dok sam drugom rukom već otkopčavao pantalone. Uhvatio sam se za kurac i nategao ga nekoliko puta pokazujući Melini koliko sam tvrd zbog nje. Povukao sam je da me opkorači i ona me je bez protivljenja zajašila. Sledećeg trenutka nabio sam je na sebe silovito i bez milosti. Ispunio sam je do kraja isturivši kukove, pa joj jednim potezom pocepao haljinu i razgolitio joj grudi. Nisam joj dao vremena da se pribrere. Jednom rukom sam je zgrabio za guzu dok sam je drugom čvrsto držao za sisu. Pomerao sam je na sebi, pomagao joj da se izdigne, pa je spušao sve vreme izdižući kukove i dočekujući je čvrsto i neumoljivo. Tempo koji sam joj diktirao bio je surov i žestok, ali Melina nije imala problem da me prati. Odgovarala je na sve moje zahteve i znam da me je želela možda isto koliko i ja nju. Sama ta pomisao terala me je da poludim još više. Sada sam je obema rukama čvrsto držao dok sam se zabijao u nju kao bez duše. Kasnije će od mojih prstiju verovatno imati modrice, ali nisam mnogo mario za to, a izgleda da nije ni ona.
Jahala me je tako pomamno i tako željno kao da je potreba koju je imala za mnom jedino što postoji. Jebote, nisam mogao ni da zamislim da će biti tako dobra!
Melina je dobrano zakasnila na posao, ali nakon što smo se onako žestoko pojebali više nije bila zabrinuta oko toga šta će joj Veronika reći. Odvezao sam je u hotel delimično umiren činjenicom da Riki nadgleda onog skota i da kreten neće moći ni da prođe pored nje, a da ja to ne saznam.
Imao sam dosta obaveza, što je u neku ruku dobro, jer neću moći mnogo da razmišljam, ali sam ipak sve vreme bio kao na iglama uporno iščekujući Rikijev izveštaj.
Na kraju dana saznao sam da Rid Džonson više ne boravi kod sestre i da se vratio u svoj stan. Smrad! Pitam se da li je to uradio zato što više stvarno nije potreban sestri ili zato što ga je Melina otkačila?
Kako god! Bitno je da je otišao. Njegova adresa je, naravno, još jedna informacija koju sam dobio, a koja mi je vrlo korisna, jer planiram da ga posetim... Uskoro.
Sačekao sam Melinu kada je završila sa poslom i odbacio je do kuće. Rid je otišao pre nje. Još uvek je bio u svom stanu, a ja sam naredio Rikiju da mi javi ako ovaj bude nekud izlazio.
Već je bilo prošlo devet kada mi je zazvonio telefon. Melina i ja smo pokušavali da gledamo neki film. U stvari, ona je pokušavala da gleda film, a ja sam pokušavao da joj ponovo skinem gaćice. Mađutim, Rikijevo ime na ekranu nateralo me je da izletim iz sobe kao munja.
Rid Džonson je izašao. Našao se sa drugovima i trenutno su bili u nekom kafiću u centru. To mi je odgovaralo. Izvinio sam se Melini i rekao joj da zbog posla moram da izađem, a ona je bila dovoljno pametna da me ne pita ništa.
Rid je kada se vratio sa posla ostavio kola u garaži koja se nalazila u blizini njegove zgrade. Riki je iščačkao podatak da je tu imao svoje mesto za koje je plaćao mesečni zakup, pa sam zato verovao da će se upravo tu i vratiti da ostavi svoj automobil.
Njegovo parking mesto nalazilo se na trećem spratu tihe i samotne garaže. Natukao sam kačket nisko na čeleo ne želeći da rizikujem da mi neka od kamera snimi lice. Bilo je već skoro deset kada sam stigao tamo.
Potražio sam Ridovo mesto. Još uvek je bilo prazno, ali ja sam znao da će biti, jer me je Riki obavestio da je kreten još uvek u kafiću. Napustio ga je pola sata kasnije.
Uvukao sam se među senke zadnjeg dela tog ogromnog prostora. Osvetljenje je tu bilo najslabije. Tome je doprineo i širok betonski stub koji tu stajao kako bi se ma njega kačile reklame. Čekao sam. Pištolj mi je bio za pojasom iako ni jednog trenutka nisam nameravao da ga ubijem. Ne zato što nisam želeo nego zato što bi Melina znala da sam to ja uradio i verovatno mi to nikad ne bi oprostila.
Ali nešto sam morao da uradim.
Čuo sam zvuk motora koji se približavao, a onda su ubrzo i farovi obasjali prostor.
Bacio sam pljugu i brzo je zgazio dok je buka motora postajala sve glasnija.
Ridova kola su se vrlo brzo našla na svom mestu. Izvukao je napolje svoju telesinu, a ja sam izronio iz mraka i pre nego što se čulo pištanje kada su se vrata zaključala.
Ako se i iznenadio kada me je video nije to ni na koji način pokazao. Samo se kratko nasmejao kao da ga to što me vidi jako zabavlja.
- A baš sam se pitao kada će ti reći. Očekivao sam te i ranije. - rekao je staloženo.
- Nisam znao da toliko izgaraš da me vidiš. Jebiga, da sam znao došao bih ranije. -
Na moje reči otpuhnuo je snishodljivo.
- Stvarno mi nije jasno šta vidi u tebi. -
- Moj ti je savet da prestaneš da lupaš tu svoju ružnu glavu oko toga i da zaboraviš na moju ženu. -
- Ili šta?! Ubićeš me? Ne bih rekao! Melina ti to nikad ne bi oprostila. - seronja me je izazivao koristeći upravo ono o čemu sam ja maločas razmišljao.
- Možda bi neko vreme bila ljuta, ali, veruj mi, znam dobar način da je odobrovoljim. -
- Ne budi smešan. Nemaš samo ti kurac, jebote! Uostalom, kako misliš da me sprečiš da joj ponovo priđem, a, veruj mi, želim to još otkako sam je poljubio. -
Mnogo sam puta u životu gubio glavu i puštao da me bes ponese, ali ovo sad... Ovo sad nije moglo da se meri ni sa čim. Obuzao me je mrak kakav nisam mogao ni da zamislim da postoji. Mrak u kojem je potreba da povredim čoveka ispred sebe bila veća od bilo čega.
Skočio sam na njega i bacio ga na haubu njegovog automobila, pa ga udario u lice. Jagodična kost se slomila. Osetio sam to pod zglobovima prstiju. Koža je pukla i Ridovo lice je krvarilo. Nasmejao se kao da umesto bola oseća ogromno zadovoljstvo.
- Šta je bilo, gade?! Istina boli?! Ne zaslužuješ je! Njoj treba neko kao ja, neko ko može da je zaštiti. Ti ništa dobro ne možeš da joj doneseš! Neko bi mogao da je ubije samo zato što je tvoja žena! -
Prokletnik je bio u pravu! Dozvolio sam sebi da se na momenat zamislim nad njegovim rečima, dozvolio sam im da me povrede. Zastao sam, a on je to iskoristio da me gurne unazad. Tresnuo sam na beton, ali, srećom, bio sam dovoljno brz da se odmah podignem na noge. Leđa su me odvaljivala, ali da sam ostao da ležim ludak bi se bacio na mene i više ne bih imao šanse da ga se oslobodim.
Ipak, obojica smo kao po komandi nasrnuli jedan na drugoga. Osetio sam njegovu pesnicu kako mi se zabada negde u predelu rebara. Na momenat sam ostao bez vazduha i od udarca sam se zateturao unazad. Tresnuo sam leđima o onaj stub. Bol je ponovo sevnuo, ali nisam imao vremena da se bavim time. Rid mi se približavao kao zahuktali voz i morao sam što pre da se sklonim od tog stuba kako me ne bi saterao u ćošak.
Ne mogu da poreknem, Rid je bio u odličnoj fizičkoj formi, ali brzina mu nije bila jača strana. Trebalo je pokrenuti toliku masu. Ja sam sa druge strane bio žilavo đubre i to je bilo jedino što mi je pomoglo kada smo nastavili da se makljamo.
Mogao sam da dođem tu sa grupom ljudi koji bi ga sredili za tren oka, ali nisam želeo. Ovo nije bio posao. Ovo je bilo lično i zato sam želeo da ja i samo ja ubijem Boga u njemu. Ipak, moram da priznam da sam i ja dobio par žestokih udaraca. Sada je i moje lice krvarilo, a Ridovo je bilo gotovo neprepoznatljivo. Ne znam u kom momentu sam uspeo da ga oborim dole i udarao ga poslednjim atomima snage. Nerviralo me je što se kreten i dalje smejao. Usta su mu bila puna krvi, a on se i dalje smejao pokazujući bele zube umrljane krvlju. Poželeo sam da mu zauvek izbrišem taj osmeh sa lica, ali morao sam da se zustavim. Melina će svakako saznati za ovo, ali skot će preživeti i ona će mi u nekom trenutku oprostiti. Znam da hoće.
Pustio sam ga. Ustao sam i ponovo se zateturao, jer su mi kolena bila klecava. Rebra su me bolela, a lice pulsiralo od bola.
Gledao sam krvavog Rida kako leži na prašnjavom parkingu. Ramena su mu se zatresla kada se jače zasmejao, a onda je napravio bolnu grimasu i zakašljao se.
- Pičko... - prosiktao je pri tom pljujući krv.
- Slušaj, možda ne mogu da te ubijem, jer bi to stvarno bilo ekstremno u očima moje žene, ali uvek mogu da te ranim čisto da dam sebi malo oduška. - rekao sam smrtno ozbiljan i posmatrao njegovo izubijano lice.
Čini mi se da je mislio da blefiram. Greška. Masimo Salvatore nikad ne blefira.
Izvukao sam pištolj i otkočio ga.
- Pazi sad, ovo će da boli u pičku materinu. - dodao sam i dalje onako ozbiljan, pa povukao okidač i upucao ga u koleno.
Ridov urlik prolomio se kroz ogroman prostor. Uspravio se i uhvatio se za nogu zapomažući.
Stajao sam tamo i samo ga posmatrao. Tog trenutka bio sam lud i stvarno ne znam kako sam se zaustavio da ga ne ubijem. Mislim da sam tad bio spreman i na to mi Melina ne oprosti što sam ga ranio, ali ni jednog momenta se nisam pokajao što sam to uradio.
- Zapamti, moju ženu ne dira niko osim mene. - rekao sam, pa se okrenuo i otišao dok je Rid bukvalno plakao od bola.
Idemo dalje. Neko je malo poludeo i rešio da da sebi malo oduška. 😁 Kako vam se čini? Da li ste uopšte očekivali ovako nešto?
Prijatno veče vam želim i ljubim vas punoooo, punooo! ❤❤😘😘