Masimo
Danas sam se oženio.
Mislio sam da nikada u životu neću izgovoriti tu rečenicu, da nikada to neću uraditi, ali znaš kako kažu... Nikad ne reci nikad.
Nikome nisam rekao šta sam uradio. Doduše, nema mnogo ljudi u mom životu koji su mi bitni. S obzirom na to da Domeniko i Bjanka znaju, ostaje samo moja majka, ali još uvek nisam smogao snage da joj kažem.
Što je najsmešnije od svega, ona će se obradovati. Odavno me već smara pričom kako treba da se oženim.
Na semaforu se pojavljuje crveno svetlo i ja stajem. Palim novu cigaretu, jer sam, iz nekog razloga, nervozan u pičku materinu!
Sve vreme se vozimo u tišini i tek sada odlučujem da pogledam svoju ženu.
Lomi prste na krilu dok gleda negde kroz prozor.
Koristim priliku da je bolje pogledam.
Što se mene tiče, nije morala toliko da se sređuje. Mada, moram da priznam, izgleda lepo. Odabrala je pravu haljinu. Kad kažem pravu, mislim da nije izabrala ništa napadno i izazovno, ali sam danas milion puta uhvatio sebe kako je gledam.
I sada to radim. Gledam u obrise njenih grudi, tamo gde se haljina fino zategla. Nije imala veliki dekolte i jedva da sam mogao da vidim samo naznaku onoga što se krije ispod, ali to nije sprečilo prokleto muško u meni da je gleda i razmišlja o njoj iako to nisam želeo.
Sviđala mi se činjenica da je ona sada moja. Uzbuđivala me je na neki uvrnut način.
Jebote, načisto sam otiš'o u kurac!
Trenutno sam jako ljut, jer sam dozvolio sebi da pomislim na nju kao na ženu! Više je ne gledam! Ne smem. Nastavljam da ćutim. Vozim i pušim i molim Boga da što pre stignemo. Odjednom mi je unutrašnjost automobila postala prokleto tesna. Treba mi prostora.
Bilo mi je drago kada smo napokon stigli. Podzemna garaža bila je pusta, pa su se kroz čitav prostor čule jedino njene štikle kojima je lupkala dok je hodala pored mene. Nosio sam njenu torbu sa stvarima i pitao se da li je to sve što je imala.
I dalje smo ćutali. Vozili smo se liftom kao potpuni stranci, što i jesmo bili, a ja sam sve vreme razmišljao o tome šta bismo radili da su stvari drugačije. Verovatno bismo se povatali tu u liftu okruženi ogledalima, jer jebeni liftovi tome i služe.
Ćutala je i strpljivo čekala da otključam vrata stana.
- Izvoli. - rekao sam i propustio je da uđe prva.
Bila je to prva reč koju sam joj uputio otkako smo napustili Domenikovo imanje. Pogledala me je i bez reči zakoračila unutra.
Zapitao sam se da li je možda pomislila da ću je preneti preko praga.
Slučajno sam zalupio vrata za nama, a ona je na taj zvuk poskočila vidno preplašena. Jasno mi je da je na ivici živaca, ali nemam nameru da je tešim. Ni meni sve ovo nije ni malo prijatno, ali tako je kako je.
Hoda polako kroz hodnik i razgleda stan. Došla je do dnevne sobe, bacila pogled unutra, ali se nije usudila da uđe. Zaustavila se i kao dete stajala i čekala da joj kažem gde da ide i šta da radi.
- To je dnevna soba, ali to si već videla. Ovamo je kuhinja i trpezarija. Ovo je moja soba, a ovo će biti tvoja soba. Imaš i svoje kupatilo tamo. - govorim i pokazujem na vrata koja se nalaze tačno naspram vrata moje sobe.
Zbunjeno je pogledala na jednu, pa na drugu stranu. Iznenadio sam je. Nije to umela da sakrije.
- Ali... Mislila sam da ćemo... ti i ja... - pokušala je, ali joj je glas zadrhtao.
Pocrvenela je. Video sam to iako je bila našminkana.
- Mislila si da ćemo spavati zajedno? Htela si to, zar ne? - pitao sam ni sam ne znajući zašto.
Bila je uplašena, zbunjena i postiđena, a ja sam sve to video i ipak sam odlučio da buddm nemilosrdan, da je namerno povredim i ponizim.
Na moje pitanje oči su joj se raširile u panici. Htela je da se opravda, da objasni, ali jedva da je uspevala da me pogleda.
- Ne. Ja... Mislila sam da ćeš... venčali smo se i... -
- I šta? Mislila si da ću ti odmah tražiti da mi raširiš noge. E, pa, prevarila si se! Ne želim te. To što ti imaš da mi daš mogu naći bilo gde, razumeš? -
Zaledila se. Mislim da je na momenat prestala da diše. Nije više bila rumena. Bila je bleda, a donja usna joj je podrhtavala dok me je gledala kao da još uvek ne može da veruje u ono što čuje.
A ja... Ne znam koji mi je kurac bio u tom trenutku! Neki đavo je ušao u mene i umesto da se sažalim na nju, ja sam odlučio da budem skot.
- Mislim da je najbolje da odmah u startu razjasnimo neke stvari. Da ne dođe do zabune. Ja te nisam oženio zato što sam hteo nego zato što me je tvoj dragi brat naterao na to. Priznajem! Napravio sam grešku zbog koje me je on ucenio. Mogao sam da biram, ili da me ubije ili da se oženim tobom. Tako da, nisam te ja birao! Ja sam birao život, a ti si moja zaslužena kazna! Kapiraš?! - govorio sam ne skidajući pogled sa nje.
Bilo je kao u nekom usporenom snimku. Prvo sam video kako joj oči postaju sjajne. Onda su se zacrvenele, a onda je jedna suza kanula niz obraz. Pa, još jedna.
Skoro da sam mogao da čujem neizgovoreno pitanje koje sam video u tim velikim srnećim očima.
Zašto?! Zašto to radiš?! Zašto si toliko zao? Šta sam ti ja učinila?
- Imaš li neko pitanje? - pitao sam drsko i razigrano kao da me njene suze zabavljaju.
- Ne. Sve mi je jasno. - prošaputala je i skrenula pogled.
- Drago mi je. - rekao sam.
Njena torba mi je još uvek bila u rukama, pa sam je bukvalno bacio u njenu sobu.
Pošao sam u dnevnu sobu, jer mi je trebalo piće. Čuo sam kada su se vrata njene sobe zatvorila.
Izdahnuo sam i zatvorio oči, jer mi je trebao trenutak da se priberem. Bio sam svestan onoga što sam upravo uradio. Sa jedne strane mi je bilo krivo zbog toga, ali sa druge nije, jer sam verovao da je bolje tako. Nasuo sam piće, a onda sam se predomislio i uzeo flašu, pa pošao u svoju sobu, ali sam se zaustavio čim sam zakoračio u hodnik.
Plakala je. Plakala je glasno i potresno, onako kada te grudi bole dok ih kidaju jecaji. Bilo je strašno slušati je. Bilo je strašno znati da sam ja zaslužan za to. Naslonio sam se na zid i ponovo zatvorio oči.
Mogao sam da odem, ali nisam. Onaj deo mene koji nije želeo da je povredim naterao me je da ostanem tu. To je bio moj način da se samokaznim. Skliznuo sam niz onaj zid i seo na pod pored njenih vrata. U stanu je vladala neka jeziva tišina koju je jedino ona narušavala.
Leto je bilo na izmaku i često se dešavalo da se topao dan završi kišom ili nevremenom. Sunce su progutali sivi i teški oblaci i u stanu je odjednom postalo mračno. Bilo je sparno, ali ja nisam bio u stanju da se pomerim kako bih uključio klimu.
Pripalio sam novu, ko zna koju po redu, cigaretu i prvi dim odmah zalio viskijem. Čuo se snažan udar groma, a onda je kiša iznenada počela da pada. Pljuštala je tako jako da su sva stakla na prozorima zvečala, ali nedovoljno glasno da ne čujem svoju ženu kako plače.
Nije se od našeg braka moglo očekivati mnogo kada je nastao tako kako je nastao, ali je barem mogao da počne drugačije.
Tek sad mi dolazi do mozga da će ona zauvek pamtiti ovaj dan, ovu noć ni po čemu drugom već samo po onome što sam joj rekao.
Nije ona kriva ni za šta, ali ja i dalje imam želju da je kaznim što je tu, što je postala moja iako je nisam želeo.
Ne mogu da se pomerim. Kiša i dalje pljušti, ali ja je ne čujem.
Melina je sve što čujem. Njeni jecaji mi paraju dušu i zatrpavaju me krivicom od koje ne mogu da dišem.
Gubim pojam o vremenu.
Verovatno sam u nekom trenutku zaspao. Kad otvorim oči vidim mrak išaran uličnim svetlima koja dopiru kroz prozor. Kiša i dalje pada.
Ukočim se kada se setim da nisam sam i da je Melina u sobi ispred koje sedim. Ne čujem je. Možda spava. Verovatno.
Podižem se sa namerom da odem u svoj krevet, ali misao koja me u tom trenutku pogađa tera me da se zaustavim.
Šta ako je pobegla dok sam ja spavao? Šta ako je negde napolju sama po kiši?
Nema šanse! Ne verujem da je toliko luda da ode... Ne verujem, ali ipak nemam mira.
Sranje!
Nalio sam se viskijem i pokreti su mi malo nezgrapni dok se okrećem i pokušavam da što tiše otvorim vrata njene sobe.
Kad najzad uspem u tome preplavi me olakšanje, jer je vidim kako leži na krevetu. Još uvek je u haljini. Grli jastuk i spava sklupčana kao da joj je hladno. Odmah pomislim da je pokrijem, ali onda skapiram da će tako znati da sam joj ulazio u sobu. Ne treba mi to! Ne treba ni njoj da misli kako sam se sažalio na nju. Neka misli da sam skot. Bolje je tako za oboje.
Probudio sam se sa glavoboljom, što se dalo očekivati. Ali čim sam otvorio oči shvatio sam da nešto dobro miriše. Hrana.
Izgleda da je moja žena odlučila da zasuče rukave. Nasmejem se na tu pomisao. Ja sam juče obrisao pod sa njom, a ona mi danas sprema doručak. Ili ga je spremila samo za sebe?
Odjednom sam nestrpljiv da odem da vidim šta se dešava. Skačem iz kreveta i izlazim iz sobe ne obraćajući pažnju što na sebi imam samo bokserice. Pa, u braku smo, zar ne?!
Ulazim u kuhinju i zatičem postavljen sto. Melina je kod šporeta. Čula je kada sam ušao i odmah se okrenula. Definitivno nije očekivala da će me videti skoro golog i moram da priznam da je slatka kad se postidi. Pokušava da gleda bilo gde samo ne u mene dok joj obrazi gore.
- Dobro jutro. - izgovori tiho i vrati se onome što je radila kod šporeta.
- Šta je sve ovo? - pitam i znam zvučim nadrndano iako to stvarno nisam.
Melina se okreće i pokušava da me gleda samo u lice. Nije da joj to baš polazi za rukom, a ja moram da priznam da mi prijaju ti njeni nevini pogledi koji joj sve češće beže sa mog lica na moje telo.
- Doručak. Nadam se da se ne ljutiš. Jasno mi je kako stoje stvari, ali ipak sam ovde. Ne mogu da živim u tvom stanu i da ne radim ništa. Uostalom, volim da kuvam. Nije mi teško. -
- Ne ljutim se. Gladan sam. - odgovaram i sedam za sto.
Spustila je jaja ispred mene i spala mi svežu kafu.
- Ne znam kakvu kafu piješ. Treba li ti mleko, šećer... -
- Ne, ništa. Ovako je odlično. - kažem i otpijem gutljaj, a ona se osmehne shvativši moje reči kao kompliment.
- Masimo... - pozvala me je po imenu što me je nateralo da se trgnem.
Jebeš mi sve, zvučalo je tako... Nemam pojma! Samo me je pozvala, a kao da me je pomilovala. Skoro da sam se naježio.
- Kaži. -
- Htela sam samo da ti kažem da ti neću biti na teretu. Naćiću neki posao. Mogu da radim bilo šta. -
- Odlično! Samo ne možeš da radiš bilo šta i ne možeš da radiš bilo gde. -
- Ne razumem šta hoćeš da kažeš. -
- Hoću da kažem da ne možeš da radiš bilo šta. Ako si, na primer, planirala da radiš u nekoj kafani to ne dolazi u obzir! Ti si moja žena i neću da dozvolim da te pipkaju neki kreteni i da nad tobom balave pijane budale. Jesi razumela?! -
- Jesam, ali ne ne bih svakako radila tako nešto. -
- I još jedna stvar! To što ne spavamo zajedno ne znači da imaš prava da se kurvaš okolo! Nemoj da ti tako nešto i samo padne na pamet, jer ću ubiti i tebe i onog sa kojim me budeš prevarila! - rekao sam u iznenadnom naletu ljubomore, a onda shvatio da sam preterao.
Gledala me je uplašeno i preneraženo, a ja kao da sam smetnuo s uma da je nevina. Pričao sam sa njom kao da ju je do sad njih trista prevrnulo, a veliko je pitanje da li ona uopšte videla kurac do sad?
Svejedno, to što sam rekao ne planiram da povučem nazad, jer sam rekao sve što sam mislio samo je način bio malo pogrešan.
- Hajde sad sedi da jedeš kad si već ovoliko spremila! Ne misliš valjda da ću sve ovo sam da pojedem?! - naređujem joj, a ona se bez reči spušta za sto.
Ja jedem kao da su me izgladnjivali danima dok ona jede polako. I dalje se trudi da me ne gleda, ali ja i dalje hvatam njene poglede svud po sebi.
Kad završim sa jelom uzimam još kafe i palim cigaru, a ona ustaje da raščisti sto.
Na sebi ima pamučni beli šorts i običnu plavu majcu bez rukava. Ima lepo i čvrto dupe. Okreće se prema sudoperi, a ja ne skidam pogled sa nje. Misli mi beže i na trenutak zamišljam kako joj skidam šorts, savijam je preko stola, pa je udaram po goloj guzi.
Jebem ti sunce!
- Hvala za doručak! - kažem i skačem sa stolice pre nego što se ona okrene i vidi me sa erekcijom.
Odjurio sam u kupatilo brzinom svetlosti. Osećam se kao klinac dok se skidam i bukvalno se smejem sam sebi dok ulazim u tuš kabinu, ali i dalje sam napaljen. Puštam vodu i hvatam se za kurac svestan da sve vreme razmišljam o njoj i onom prokletom belom šortsu.
Bravo, Masimo! Tek je jedan dan tu i vidi šta ti je već uradila, govorim sam sebi i nastavljam da drkam sve brže i brže. Svršavam brzo i snažno, pa dugo ostajem ispod tuša tražeći milion i jedno opravdanje za ono što sam upravo uradio.
I napokon novo poglavlje. 😊 Kako vam se čini? ❤❤😘😘