Mehanizam 8 žena

22. Talija

‒ Anja! ‒ pozvala sam je čim sam ušla u kuću.

‒ Odmah dolazim! ‒ uzvratila mi je.

Zbog posla sam ponovo morala biti odsutna par dana i ona mi je neopisivo nedostajala, ali sam makar znala da je kod kuće srećna i sigurna.

Prošlo je nešto više od mesec dana od onog napada i obe smo se još uvek oporavljale, moj najveći strah tada bio je da je onaj udarac koji sam pretrpela naštetio bebi; ali na moju veliku sreću oboje smo bili dobro.

Anja mi je prirasla za srce i jednostavno se nisam mogla odvojiti od nje, pa sam povukla par veza i dobila puno starateljstvo nad njom. Odlično se slažemo, a ona posećuje psihologa koji joj pomaže da se uklopi među ostale i prevaziđe sve što joj se desilo.

Što se tiče mog odnosa sa Dmitrijem on i ja još uvek ne živimo zajedno, ali verujem da ćemo ipak uspeti da prevaziđemo sve nesuglasice koje smo imali. Oboje smo bili besni i trebalo nam je vreme da o svemu dobro razmislimo.

Za manje od mesec dana ću dobiti još jedno dete i trudila sam se da svu svoju pažnju fokusiram na svog sina, a ne na probleme koji me okružuju.

Anja je sišla niz stepenice i čvrsto me zagrlila, a ja sam se osetila ispunjenom, zaista mi je neopisivo nedostajala.

‒ Srećan rođendan! ‒ radosno je uzviknula i pružila mi malu ukrasnu kesicu.

Nisam nikada previše pažnje posvećivala rođendanima i zaista nisam imala ideju kako je saznala.

‒ Hvala ti.

‒ Nadam se da će ti se dopasti.

Iz kese sam izvukla kutijicu za nakit, a u njoj sam ugledala srebrnu ogrlicu u obliku sidra. Bila je skromna, ali izabrana ljubavlju.

‒ Sidro je znak nade koju ja nikada nisam imala, ali si mi ti ipak pokazala da ona postoji i pružila si mi život o kome nisam mogla ni sanjati. Želim da te ta ogrlica uvek podseća na to da ti sve možeš i da ćeš mene uvek imati na svojoj strani, bez obzira na sve.

‒ Hvala ti, ali zaista nisi trebala ništa da mi kupuješ, najveći poklon je vreme koje provodimo zajedno ‒ iskreno sam joj rekla.

‒ Nema na čemu, mama ‒ rekla je sa osmehom, a ja sam ostala iznenađena.

‒ Anja, nema potrebe da me tako zoveš, ukoliko ne želiš...

‒ Talija, želim to. Bez obzira na to što me ti nisi rodila, ipak mi pružaš bezgraničnu ljubav i pažnju. Ti ćeš za mene uvek biti moja majka.

Njene reči su u meni izazvale buru emocija i privukla sam je u još jedan zagrljaj. Osetila sam kako mi se suze radosnice slivaju niz lice, nisam znala kako izgleda osetiti roditeljsku ljubav, ali uz Anju sam naučila šta znači majčinska ljubav.

***

Lavrena

Bila sam u pravu što se priče tiče, dosta mi je moje sećanje u telu Matie potvrđivalo dok su se njene reči na mah ispunjavale toplinom kad je govorila o mužu, Anji i svom detetu u stomaku, a na mah je skoro režala i govorila sa toliko ljutnje da sam mogla da osetim njenu povređenost koju je nosila u sebi od samog rođenja.

Na kraju kada je završila potapšala me je po ramenu, pozdravila se rukujući i samo izašla. Za njom je izašao mladić u uniformi koga ja nisam primetila da mi je sve vreme stajao iza leđa. Okrenuo se na blic, toplo osmehnuo i sporo trepnuo. Bila sam zbunjena, jer je to bio onaj mladić sa izleta kada sam upoznala Šarlot, koji je stajo iza kamere i snimao nas. Koje je njegovo uloga u svemu?

 Zvuk bata čvrstog vojničkog koraka u čizmama koji se polako udaljavao me je vratio iz razmišljanja. Spustila sam pogled na ruku u kojoj mi je ostao privesak sidra. Nisam razumela zašto mi ga je dala jer je bez sumnje predstavljao smanjenu verziju one ogrlice na njenom vratu, ali sam bila sigurna da je imala razlog kao i sve one žene pre nje.