The Mafia Princess: The Reunion

05: Povratak iz mrtvih

Najtužnija stvar u vezi izdaje je da nikada ne dolazi od tvojih neprijatelja.

_____________________

Elenor

Još uvek sam osećala čvrstu ruku na usnama kao i gazu natopljenu sa omamljivačem. Nisam znala gde se nalazim, ali ono u šta sam bila sigurna je da se osećam ošamućeno od rastvora.

Znala sam da sam vezana za stolicu u sedećem položaju, ruke su mi bile vezane pozadi leđa i iako mi je na usnama bila zavezana marama kako ne bih mogla da pričam, džak mi je bio prebačen preko glave kako ne bih mogla da gledam.

Zaključila sam još jednu činjenicu, a to je da je moj otmičar bio neko veoma iskusan, s obzirom da je na sve mislio, uključujući i to gde ću biti, u koje vreme i na kom mestu.

Nisam morala da pogledam mesto, znala sam da smo daleko od civilizacije a takođe sam znala je da, da je želeo da me ubije - učinio bi to odmah.

Tako da su ostale dve opcije.

Prva je, da njemu ili njoj pak, treba usluga i informacija. Druga je, pa - osveta.

Ne mogu da kažem da sam malo ljudi ubila. Posle dvanaestog sam prestala da brojim, a verujem da su razlozi za to brojni da neko želi da osveti svog brata, muža, dečka ili oca.

Mozak mi je radio punom parom dok sam uvežbano pokušavala da odvežem konopac sa ruku, koji mi je sve više grebao kožu.

A tu je i treća opcija; možda je neko iz redova Blodsa ili Kripsa ozlojeđen posle raspada i dolaska nove vlasi i potreban mu je krivac za to. Ipak, zar nije samo moje ime i moja pojava dovoljna da me ljudi već osude i proglase krivom?

Moje razmišljanje i trzanje rukama kako bi odvezala konopac, prekinuli su koraci koji su se začuli nakon glasnog otvaranja vrata. Škripala su metalnim zvukom i najverovatnije je da sam se nalazila u nekoj garaži ili skladištu. Nije se čulo zatvaranje istih, već sam kroz kockaste sitne rupice na dzaku mogla da razaznam svetlost koja je dopirala s vrata i tamnu siluetu koja je približavajući se lagano zaklanjala isto.

Dođavola, hiljadu puta sam odvezivala najuže zatezane čvorove, zašto bi ovaj trebao da bude problem?

I pre nego što sam se snašla, džak sa moje glave bio je strgnut i svetlost mi je zabljesnula oči, zbog čega sam morala da zažmurim, ujedno naklonivši glavu u stranu. Marama koja mi je grubo bila zavezana preko usana, u sledećem trenu bila je skinuta.

Ruke sam i dalje lagano trljala pokušavši da se oslobodim grubo i čvrsto zavezanog konopca; koji sam već osećala da mi se urezivao u kožu, praveći rane. Ali to sad nije ni važno, ukoliko konopac pukne i dozvoli mi da raspalim muškarca ispred mene.

Zašto njega?

Recimo da se poznajemo.

"Ti", progovorila sam, ne nameravajući da izgovorim njegovo ime kao da je otrovno.

"Ja", napravio je lažni smešak, na trenutak se nagnuvši ka meni kako bi me bolje osmotrio. Hladno sam ga posmatrala kada se sekundu kasnije odaljio, postavivši ruke pozadi leđa.

Sada je bio u farmerkama i običnoj crnoj majici, preko koje je obukao kožnu jaknu nedopuštajući tetovažama da se vide. Dok je u klubu bio u poslovnom crnom odelu.