The Mafia Princess: The Reunion

07: Detalji čine priču legendarnom

Ljudi su zarobljeni u istoriji i
istorija je zarobljena u njima.
-Džejms Baldvin.

___________________________________________

Elenor

Probudila me je zvonjava telefona.

Znala sam na kojem mestu se nalazi telefon, te sam posegnula ka noćnom stočiću i uzela telefon pa pritisnula zelenu slušalicu. Oči su mi bile zatvorene, dok je glas na zvučniku govorio.

"Dobro jutro Elenor", Posejdonov glas činio se jednoličnim gotovo kao kod voditeljke za jutarnji program.

Nisam se mučila da odgovorim, već sam pustila njega da nastavi.

"Danas odlučujemo da li nastavljamo saradnju ili ne. Budi u skladištu 23b, istočni sektor doka za sat vremena", sačekala sam još koji trenutak, a nakon toga spustila slušalicu.

Sumorno i teško, jesenje jutro protezalo se duž grada na koji imam pogled sa prozora. Volela sam jesen i zbog toga mi nije bilo teško da razmišljam. S jedne strane, nije imalo mnogo šta da se razmišlja. Ja sam svoju odluku već donela.

***

Znala sam da će Posejdon doći ranije. Proučila sam njegovu taktiku istog trenutka kada sam se rukovala sa njim ispred zatvora.

Znala sam da je uredan u svojim zločinima, ne ostavlja tragove, igra po svojim pravilima i da većinom ostavlja druge da obave prljav posao za njega. Posao koji sam ja nekada radila.

Igra prljavo ali lukavo. Tako sam ja jedino i znala sa njim.

Razlog zašto sam želela sa njim da se nađem ranije je veoma prost. Previše sam lukava da znam da sastanak koji je planirao nije planirao samo za mene. Bila sam sigurna da će tome prisustovati i Lukas Barker, zbog čega nisam htela da stvar prepustim slučaju.

Parkirala sam auto kod govornice doka. Zatim sam peške došla do skladišta, kako bi za to vreme mogla da smislim u glavi opcije događanja, iako sam noćas hiljadu puta smislila različiti scenario. I svaki se završavao na isti način. Na moj dobitak. Ili u krvavoj kupki iz koje niko neće izaći živ.

"Došla si ranije", Posejdon je rekao, dok je stajao na gornjem spratu skladišta, naslonjen laktovima na gelender. Nisam odgovorila. Popela sam se stepenicama koje vode do drugog sprata i produžila ka njemu. Na sredini se nalazio sto, sa dve stolice.

"Izvoli", pružio je ruku ka stolici, koju sam ja trenutak kasnije izvukla te sela. Sačekao je da sednem, a zatim se spustio u stolicu preko puta mene.

"Verujem da znaš zašto sam te pozvao."

"Verujem da znaš zašto sam došla", pokeraško lice bez emocija mu je odgovorilo.

Bio je opušten, a i ja sam.

Stavio je laktove na sto, prste sužavajući u trokut. Sako i košulja su mu se povukli, otkrivajući mali deo arapskih tetovaža slova i brojeva koje se verujem prostiru duž oba rukava. Zapazila sam sitnu tetovažu u obliku iskrivljene zvezde, tik iznad desnog palca, a u s razmeri sa kažiprstom. Nisam pridodavala tome mnogo pažnje jer sam se fokusirala na svoj dogovor sa njim koji je potom usledio.

Staklasto plave oči su me direktno posmatrale, odavajući strogoću i opasnost.

"U redu", bilo je prvo što sam rekla, glasom kojim govorim da pristajem.