The Mafia Princess: The Reunion

11: Tiha smrt

Vrhunska veština sastoji se u slamanju neprijateljskog otpora bez borbe.
-Sun Cu, Umetnost ratovanja

___________________________________________

Elenor

Ledena kupka me zapravo nije smirila.

Sedam minuta u ledenoj vodi sa kockama leda u kadi me nije umirilo ali će mi pomoći da modrice i otoci na telu splasnu.

Izronivši iz kade, sela sam u fetusni položaj, prigrlivši noge uza sebe. Pokušavala sam da opustim mozak i smanjim razmišljanje na minimum ali su mi se misli sve vreme vraćale na plan koji još uvek razrađujem.

Znala sam da je veliki rizik na kocki i ako Posejdon sazna završiću mrtva. Ali nije kao i da sada živim, zar ne?
Pružila sam ruku ka flaši viskija pored kade i sipala je u kristalnu čašu sa strane. U isto vreme sam ustala iz kade, sedajući na ivicu.

Bitan je trenutak. Posejdonov pad biće u trenutku njegove slabosti, pomislila sam u trenutku kada sam ubacila dve kocke leda koje su bile u kadi, u piće. Treća kocka je završila na pločicama i dok sam ja posmatrala kako se lagano topi, znala sam da će njegov pad biti spor i bolan - baš kao topljenje ove kocke leda.

Pružila sam korak ka ogledalu, ostavljajući mokre otiske za sobom. Upalila sam svetlo iznad ogledala i okrenula ga ka sebi. Rasečena usna, modro oko i deo obraza, otisci na vratu, pocepana arkada i mnogobrojne modrice i ogrebotine na rebrima, grudima i leđima.

Spustivši čašu viskija na komodu pored šminke, uzela sam već spremne flastere i lepila ih na izmodričene prste na rukama, pune rana.

Nadam se da će sve ovo vredeti, jer se nisam za džabe vratila na staze smrti na svakom koraku.

***

Platila sam taksisti vožnju, izlazeći iz taksija. Sada sam se nalazila na nekom drugom terenu skladišta jer ih Posejdon stalno premešta iz sigurnosnih razloga.

Popravila sam kapuljaču od dukserice na glavi i zavukla ruke u džepove od jakne zbog hladnog vetra koji je prostrujao. Ugazivši u baru, produžila sam do ulaza u skladište sa obeleženim brojevima.

Našavši skladište broj dvestačetrdeset i sedam pesnicom sam tri puta u znaku obeležja lupila na vrata. Osvrnuvši se neopaženo sa svih strana, proverila sam da li me neko prati i videvši da nema nikoga u blizini - ušla sam u skladište čija vrata su sada bila otškrinuta.

Znala sam da je Lukas bio iza mene. Po mirisu, koraku i osećaju.

Čulo se zatvaranje vrata a zatim koraci udaljeni par metara iza mene. Ja sam produžila ka jedinom izvoru svetlosti u praznom skladištu odnosno sijalici koja je obasjavala tek toliko da se raspoznaju tela.
Smestivši se na stolicu do stola, ispruživši noge na isti - zapalila sam cigaretu i dalje držeći jednu ruku u džepu jakne.

"Izgledaš kao da si bila u najdubljem delu pakla", progovorio je Lukas, smestivši se na stolicu preko puta mene - na suprotnom delu stola. Nalaktio se na isti, posmatrajući moje modrice na licu.

"Upravo sam se vratila odatle", odgovorila sam zapravo pomislivši kako se i dalje nalazim tamo. Približila sam pepeljaru sebi, u kojoj je već bilo nekoliko opušaka, otresavši pepeo u nju.