The Mafia Princess: The Reunion

15: Dan D

I tek tako, preskočila sam ogradu kada mi je jedan od čuvara okrenuo na čas leđa. Našla sam se sa stopalima i rukama na zemlji, u sedećem položaju.

Napravila sam kolut napred na zemlji i stala iza žbuna kako me ne bi videla kamera. Izvirila sam preko i kada sam videla da su čuvari i dalje okrenuti leđima, izvadila sam pištolj i ispalila hitac u jednog pre toga stavivši prigušivač na isti. Drugi čuvar se uznemireno okrenuo kako bi video šta se desilo ovom koji je pao zbog mene, ali sam i njega sredila. Zatim sam potrčala tiho preko trave i stala iza ugla kuće. Sada je dobro.

Naravno, u sledećem trenutku sam ugledala senku nečiju koja se približava iza drugog ugla kuće i kada sam bila sigurna da je to čuvar, upucala sam ga u grudi kada je zašao za ugao. Nije ni stigao da reaguje, a metak je već bio ispaljen uz praćenje kratkog fijuka koji ispušta prigušivač.

Sada su mi zadnja vrata kuće bila potpuno slobodna. Prišla sam i otvorila vrata i ušla unutra, zatvarajući ista za sobom. Cilj i zadatak mi je bio da nađem živu Niki Voren. To je bilo striktno naređenje Bruna Vorena. Takođe mi je naredio da imam sva raspoloživa sredstva da uradim šta god treba samo da je dovedem ispred njega.

Velike stepenice u predvorju su bila čuvana od strane dva čuvara koja su stajala ispred istih. Prišunjala sam se sa druge strane stepenica, čvrsto držeći pištolje sa obe ruke ispred sebe. Drugi pištolj sam izvukla u hodu.

Ovo je bio jebeni Dan D.

"Pogodite ko je?", upitala sam lažno nasmejano, a čuvari su se istog trenutka okrenuli. Upucala sam obojicu, taman kada su posegnuli ka svojim pištoljima oko pasa. Njihovi leševi su popadali, a ja sam oprezno nastavila uz stepenice i baš kada sam bila na vrhu i imala nameru da upadnem u neku sobu, kroz prednja vrata u predvorju, preko puta stepenica na kojima sam bila upao je Lukas. Sa puškom u rukama.

I počeo je da puca.

Upao je, nogom razvalivši vrata i kada je shvatio da sam ja već sredila ljude, stao je.

"Zar nisam rekla da budeš tiši? Cilj je da budeš tiši, a ne da digneš uzbunu celog grada", nagovestila sam, bacivši pogled na čuvare koji su ležali mrtvi ili onesvešćeni na zemlji u dvorištu iza Lukasa. Sve ih je sredio.

"Treba da budeš malo suptilan."

"Nisi mi spomenula to srce", rekao je sa osmehom, spustivši pušku na čaš jer ju je držao uperenu u mene. Preokrenula sam očima.

"To se podrazumeva", ispravila sam ga.

"E pa jebiga. Ja ne čitam misli", dodao je, a ja sam preokrenula očima kada je povikao.

"Elenor!", bacio je pogled iza mene i baš kada sam se ja okrenula ugledala sam iza sebe dvojicu čuvara. Uperila sam pištolje u njih i uspela jednog da ranim, ali su se obojica sakrila iza zida. Krenula sam ka njima, sa podignutim pištoljima, kada me je treći zaskočio iza ugla i skočio na mene.

Toliko jako me je gurnuo da smo se oboje skotrljali niz stepenice. Dok smo padali, čula sam da se Lukas obraćunavao sa onim koga sam ranila i drugi koji je preživeo. Krenuli su na njega.

Ovaj i ja smo sleteli u podnožje stepenica, a oba pištolja su mi negde u toku pada ispala iz ruke. Drugi pištolj iz desne ruke mi je ispao nekoliko metara iza glave. Krenula sam klečeći ka njemu, kada me je on povukao za članak i ja sam završila ponovo na stomaku.

Vukao me je za nogu, a ja sam rukama klizila preko pločica. U jednoj sekundi sam se iz sve snage poduprla i okrenula na leđa. Njemu je moja noga iskliznula iz ruke pa se okrenuo ka meni ljutito. Ličio je na bika.

Nisam imala vremena da dohvatim pištolj pa sam izvadila nož oko noge i gađala ga. Čovek je mrtav hladan uhvatio oštricu nožem koja je poletela ka njemu i gađao me njime. Nisam uspela dovoljno brzo da se sklonim jer to nisam očekivala i nož mi se zabio jakom silinom u butinu. Prigušeno sam zavrištala.

On je ponovo krenuo ka meni ali bio je sprečen metkom u glavu. Lukas je stajao nekoliko metara nedaleko od nas, sa puškom u rukama uperenim u ovog koji me je ranio. Pozadi njega su bila dvojica mrtvih koji je sredio. Lukas je na usni imao posekotinu, kao i na bradi i na arkadi. I na čelu. Iz nosa mu je išla krv.

Ja sam osetila kako mi noga bridi, zajedno sa udarcem u glavu koji sam predpostavljam primila dok smo se kotrljali niz stepenice.

Lukas mi je pritrčao, spuštajući pušku pored mene, u isto vreme kada sam ja izvukla naglo nož iz svoje noge. Napravila sam bolnu grimasu na to, kada je Lukas pocepao svoju majicu i čvrsto je zategnuo oko moje butine.

"Dobro si?", upitao je, pridržavajući me da se podignem. Oko nas su se nalazila mrtva tela koje smo sredili baš u trenutku kada se na vrhu stepenica pojavila ona koju smo tražili. Imala je slušalice u rukama. Nije čula ništa od ovoga. Bila je to Niki Voren.

"Šta se jebote ovde dešava? I ko ste vi?!", preneraženo je upitala.

Istog trenutka sam izvukla Lukasov pištolj oko njegovog pasa jer je stajao pored mene i uperila u nju. Onda sam progovorila, osećajući Lukaseve ruke oko struka dok me je pridržavao da ne padnem.

"Ti ideš sa nama."

___________________________________________

Imate novu knjigu na mom profilu pod nazivom Neprijatelj mog oca.