The Notebook / HARRY STYLES / ZAVRŠENA /

PART 14 - SEASON 3

''Imate li mi nešto reći ?'' – upitala sam ih, Diana je gledala kroz prozor a Ell je gledala u pod. Ni jedna nije odgovarala, znala sam da su napravile neko veliko sranje. ''Slušam vas, curee hellou meni možete sve reći.'' – konačno sam progovorila, i nadam se ih barem na tren utješila.

''Pa ovaaj....'' – Diana je maknula pogled sa prozora i konačno progovorila.Nadam se da nisu nešto puno uradile, barem se nadam.

''Daj Diana barem ti počni pričati, ubiste me s tobom neizvjesnošću.'' – govorim pomalo već iznervirana. Ellin pogled nalazi se još uvjek na podu.

''Elena , moraš nam pomoći ,molim te.'' – Ella podiže pogled i obraća mi se. Pogled joj je nekako drugačiji, kao da iz njega izvire očaj, ne znam nekako je ne definisano.

''Ljudi moji kako da vam pomognem kada mi ne želite ispričati o čemu se radi.'' – iznervirana njihovim odugovlačenjem priče, počet ću da vrištim ako mi ne počnu pričati već jednom.

''Okej, ja ću joj ispričati dokle budem mogla, a ti onda nastavi Diana.'' – govori Ella, i namješta se u bolji valjda položaj. Sjedi i ravno mi gleda u oči.''Onaj dan kada sam te zvala na fakultetu taj dan smo ja i Diana promijenile sebi život, na gore skroz. Prije ,nego što će se to desiti,nekoliko dana, ja i Diana smo sanjale da uđemo u onu mračnu ulicu. Sjećaš se još dok smo bile male, da nikada nismo smjele ući tamo, odatle se ne bi čulo ništa osim ako neka ptica ne zakrešti. Eh, ja i Diana smo odlučile da istražimo tu ulicu, jer godinama se odatle niko nije pojavio, niti je ko izlazio. Pa smo pomislile da tamo nema nikoga. I tako smo jedne večeri otišle u grad, napile se kao po običaju kada izađemo u grad i otišle u tu ulicu. Mislim da ne mogu dalje...''- rekla je Ella i okrenula se prema Diani.

''Ja ću nastaviti.'' – prozborila je Diana.''To što smo uradile nikada neću zaboraviti, ostavilo nam je trag. Na našem tijelu, na našem životu. Ali da se vratim na priču. Kada smo ušle u tu ulicu, osjećale smo strah ali znatiželja je prevladala. Hodale smo tako duž cijelom ulicom, ali nismo naišle na ništa zanimljivo. Dok nismo ugledale neku prostoriju, bila je previše mračna, prljava, bila je sva od dima, već na samoj cesti mirisala je od alkohola. Bila je privlačna sama po sebi...'' – slušam Dianu kako priča i ne mogu da vjerujem .

''U šta ste se vi uvalile to je za ne povjerovati.'' – govorim im.

''Slušaj Elena, ovo je tek početak.'' – Diana govori i uzdiše.Ella gleda čas u Dianu čas u mene, a oči su joj pune suza.''Ušle smo tamo, ruke su nam se tresle, noge su klecale. Ali mi ne bi bile mi kad ne bi tamo ušle. Sad se kajemo, naravno. Tamo smo zatekle dva momka, jedan je bio crn i imao je bradu malu, ne preveliku. Dok je drugi bio plav, i imao je plave oči.'' – pitam se kada je uspjela to sve da vidi, hmm.''Oko njih je bilo više mrtvih tijela.Bili su pijani, ovaj crni je bio više pijan od plavog. Plavi je znao šta radi, crni nije. Crni nam je prišao i pitao nas šta tražimo ovdje, mi smo samo rekla pustolovinu. On je tako zinuo i ugrizao me. Ella je pokušala da pobjegne ali on je nekako stigao brzinom svjetlosti do nje i ugrizao i nju. Ujutro smo se probudile na tom istom mračnom mjestu, sa onim svim mrtvacima. Bile smo žedne, ali ne vode, nego krvi. To sam saznala kada je jedna žena probudila  i ja sam nesvjesno prišla do nje i ugrizla je kao što je i onaj crni ugrizao mene i Ellu. Elena  pomozi nam, ne znam što smo i kako ćemo se iz ovo izvući, ali molim te izvuci nas, ti si nam jedina nada.'' – puhnula sam, jer sam već shvatila šta su moje prijateljice i da im iz toga  nema pomoći, nažalost.

''Izvinite cure moje,ali ne mogu vam pomoći.'' – rekla sam ožalošćeno, jer ipak saznati da su moje prijateljice vampire baš kao i ja, jako čudno, jako.