The Notebook / HARRY STYLES / ZAVRŠENA /

PART 6 - SEASON 1

‘’Ko si ti?’’ – upitala sam je očekujući odgovor od te napumpane plavuše. Bila je kao neka lutka iz izgloga tako je izgledala plastično i napumpano da je to bilo nevjerovatno slično lutki.’’Cura od Harry-a, a ti si? ‘’- bukvalno sam iskočila iz kreveta sva mokra. ‘Ou, samo sam sanjala.’’ – promrmljala sam. Iako ne znam zašto mi je u snu bilo tako krivo što je Harry imao curu iliti napumpanu plavušu, mah nema veze to je i onako sam. Pogledala sam na svoj digitalni sat koji se nalazio na noćnom ormariću. Bilo je 04:34. Ustala sam i odšetala do svog kupatila, raspremila se i okupala. Razmišljala sam da li da Harry-u oprostim i da ponovo pokušamo ili da sve zaboravim i da jednostavno budemo prijatelji. Ne moguće je posle onoga što smo imali biti prijatelji ali vrijedi pokušati. Ionako ću još u New York-u biti samo još 2 i po mjeseca i odlazim što dalje, u svijet. Mjesec juni, pola juna u New York-u nije stiglo još ono ‘dobro ljeto’.

 _____________________________________________________________________

‘’Piščee, zašto buljiš samo u ekran piši šta.’’ – prozivkivala je sestra.Nisam imala inspriracije da pišem.Život je bio jedna ogromna priča, sa puno iskušenja ali jednostavno nisi to mogao tako lahko prenijeti na papir.

‘’Ne zezaj, nego izlazi iz sobe želim mir.’’ – naredila sam joj.Krenula je da zatvori vrata ali je zastala.’’Možda i dobiješ inspiraciju.’’ – namignula mi je nakon čega sam uzela najbližu stvar, a to  su bile moje čarapice, i pogodila je. Nisam je uspjela pogoditi, zatvorila je vrata. Bila je brža od mene. Legla sam na krevet u razmišljanju kako bi ja postupila da sam  na njenom mjestu. I ja sam kao i Elena imala problem oko vjerovanja ljudima. Još u osnovnoj školi sam vjerovala ljudima previše i oni me izdaju. Kada sam upisala srednju niko nisam vjerovala niko nisam dala da dospije do mog srca. Pa valjda je to razlog zašto sa 18 godina nemam momka.

 ___________________________________________________________________________

Naglo sam otvorila oči trepčući par puta kada sam začula napornu budilicu kako zvoni pokraj moje glave.Zar je već jutro? Umorno sam protraljala oči kada sam rukom lupila par puta po budilici nadajući se da će se na taj način ugasiti. Kada mi je ponestalo snage da lupim budilicu po neki deseti put, odustala sam. Glavu sam umornu stavila pod jastuk ignorirajući budilicu, ali nije upsjelo. Kvragu… Bijesno sam ustala iz kreveta shvaćajući da nema šanse da više zaspim. Protegla sam svoje ruke, razgibavjući se. Uputila sam ljuti pogled prema budilici kao da je bila živo biće i kao da je bila kriva za nešto, dok taj krivac sam ja bila. Sinoć sam zaspala u tri sata, cijelo vrijeme mi Harry nije dao da odem sa skaype-a. On je otišao u New Jersey, imao je kako kaže ‘da riješi ‘’nešto’’ sa roditeljima’. Pogledala sam oko sebe, tačnije razlegala sam sobu  za koju sam se pitala kada ju je neko posljednji put pospremio. Ušla sam u kupatilo i odmah kao i svako jutro (navika) pogledala u ogledalo. Preko puta mene vidjela sam brinetu sa smeđim očima koje su bile poluotvorene a ispod njih nadzirali su se podočnjaci. Definitivno jutarnji tip nisam. Kosa u cure preko puta mene bila je najblaže rečeno ‘raščerupana’.Mislila sam da je djevojka bila iz horor filma, samo sam joj isplazila jezik i započela svoj ‘jutarnji ritual’.

…

Laptop koji je od sinoć bio upaljen, bio je i sada. Ušla sam na skype, mislila sam da ću se razočarati ako sada tu ne nađem Harry-a, ali nisam. Bio je tu, stisnula sam opciju za ‘videopoziv’ a zatim vidjela jutarnjeg Harry-a. Bio je kao neka beba, lokne su mu padale na lice.I dalje je ležao u krevetu, blago njemu.

‘’Otkud ti ovako rano, Harry?’’

‘’Moj laptop je zbog tebe bio upaljen cijelu noć, ne bi li ti slučajno nazvala.’’ – nasmijala sam se onako ne lažno, a nisam ni prasnula u smijeh bilo je nešto između.