The Notebook / HARRY STYLES / ZAVRŠENA /

PART 7 - SEASON 3

‘’Rekao je da je to bio sočan poljubac, možeš misliti ?’’ – nasmijala sam se na ovo, htjela sam ga upitati da li stvarno vjeruje u to, ali sam odustala, upitala sam ga skroz nešto drugo.

‘’Što i da jeste ?’’ – upitala sam ga i podigla svoje obrve, osjetila sam kako stišće svoje šake, kosti mu ‘’pucaju’’.’’ Hoćeš me udariti kao Robina, možda ?’’ – upitala sam ga hrabro. Pogledao me oštrim pogledom , mislila sam da će samo izletiti iz stana ali nije. I dalje je ostao na istom mjestu. Zatvorio je oči na sekundu i opet ih otvorio. Ovaj put nisu bile oštrog pogleda.

Odjenom sam se našla u njegovom zagrljaju, jako me grli. Otkud sada baš ovo. Ovo zaista nisam očekivala. Da me Harry grli posle one male svađe.

‘‘Otkud sad ov…’’ – nisam uspjela do kraja izgovoriti stavio mi je prst preko usne.

‘’Ššš, nemoj mi to nikad više radit. Nikad te ne bih mogao udariti.’’ – bila sam ga krenula pitati ali me još jače privio na svoja prsa. Udisala sam Harryev parfem, predivno je mirisao.

…

Upravo slušam svoje zadnje predavanje, prije raspusta koji imamo. Imamo mjesec dana odmora, tj. imamo čitav novembar za sebe. Ne mogu da ne odem nazad u New York. Mama zna kada mi je raspust i doće ovamo, praviti scene. Moram otići tamo i popričati sa ocem. Jedino on me može razumjeti, ne želim se udati za nekog zbog novca.

Pokušala sam se fokusirati na predavanje ali nikako mi nije pošlo za rukom. Cijelo vrijeme sam  mislila zbog čega majka želi da me uda. I zašto baš za toliko novac, iliti za toliko bogatog čovjeka.

Bog samo zna, kako taj čovjek izgleda. Možda je i neki starac. George. Ime mu je gadno. Nedaj Bože da je kakav starac. Ma šta ja to pričam. Neću je udati i da je ljepši od Harrya. Mada .. to je nemoguće.

Konačno je posljedni čas za polovinu prve godine bio završen, izašla sam iz sale. Pogledala sam iza sebe očekivajući da će Robin dotrčati do mene ali ništa. Znala sam da neće, on sada leži tamo u bolnici jer ga je Harry prebio.

Ali mogu reći da ga je dobro prebio. Zasmijala sam se na glas, kada sam vidjela da je par studenata gledalo u mene. Uozbiljila sam se. Možda bih mogla da posjetim Robija, ali šta ako se Harry naljuti.

Ovo je tako komplicirano. Molim Boga samo da se ne naljuti. Otišla sam do stana i ostavila torbu sa knjigama i bilješkama. Pregledala sam sve sobe ali Harrya nigdje nije bilo. Valjda je izašao vani ili je otišao do svog grada. Mislim da se zove Wotlend.

Izašla sam iz stana, ostala sam u istoj kombinaciji. Nije mi se dalo presvlačiti. Vrijeme danas je nije bilo loše. Bilo je malo oblaka, ali nije bila kiša. Kišu sam mrzila, sva ona tmurnina mi nije godila.

To vrijeme nije bilo ni za šta osim za spavanje. Ali poznavajući mene ja nikad nisam spavala u danu. Danas nije bilo ni sunce. Bilo je pravo jesensko vrijeme. Snijeg kad padne jedva čekam. Prvi put ću dočekati snijeg sa onim koga volim. Nekada sam mrzila snijeg.

Mrzila sam kada su se parovi grlili, kada su se ljubili. Iskazivali svoju ljubav na razne načine. Sve sam to mrzila. Tačnije nisam mrzila, bila sam ljubomorna na njih. Ali eto došao je i moj trenutak sreće. Došao je.

U razmišljanju stigla sam ispred bolnice gdje je ležao Robin. Znala sam u kojoj sobi leži Robin, tako da nije bilo potrebe da pitam bilo šta onog recepcijonara. Samo sam ga ‘’prošišala’’ i uletila u Robijevu sobu.

David je već uveliko zaspao, pa sam ga svojim ulijetanjem probudila ga. Poskočio je jer je sjedeo na stolici a glava mu je bila naslonjena na Robijev krevet.