The Notebook / HARRY STYLES / ZAVRŠENA /

PART 7 - SEASON 1

‘’Samo je ja zovem MALA i samo ja je mogu POŠEVITI ! ‘’ – dovikivao je momak iza mene, čuvar me je spustio a ja sam namještala svoju haljinu. Čula sam da jedan drugim zadaju teške udarce, ali dok se oni udaraju ja imam slobodan prolaz u klub. Pa čekaj onaj momak je spomenuo da me samo on smije zvati mala, čekaj nije valjda…o ne !

‘’Haaaaaaaaaaaaaaaaarry!’’ – kako ? on ? Zašto se udara sa tim čuvarem, pa prebit će ga. ‘’Prestaniteeeeeeeeeeeee!’’ – uzaludno sam vikala, no napokon je došao drugi čuvar i maknuo svog druga od Harry-a. Prišla sam mu ali i stavila ruku na njegovo lice.

‘’Jesi dobro?’’ – pitala sam ga, ali on me je prostrijelio pogledom. Maknuo je moju ruku sa njegove i ustao.’’ Nisam znao da si takva, svaka ti čast!’’

‘’O čemu pričaš Harry, samo sam htjela ući u klub bez lične jer je nisam imala. A i ko si ti da ti polažem račune, nisi mi dečko! Mi smo prijatelji samo, ali kako gledam nismo ni to više!’’

‘’Upravo tako, nismo ništa više.’’ – rekao je riječi koje su me zaboljele i to dobro. Oboje smo bili tvrdoglavi i imali smo ponos.

‘’Požalićeš Styles, požalit.’’ – rekla sam mu i okrenula leđa. Brzim koracima sam ušla u klub dok je drugi čuvar brisao krv sa prvog čuvara koji se tukao sa Harry-em. Miris cigarete pomiješan sa alkoholom nije dao da vazduh uđe u klub.Prišla sam šanku, svoje prijateljice nisam vidjela nigdje.

‘’Votku, molim.’’ – rekla sam konobaru, koji mi je isti tren dodao votku. Jedna, dvije, tri, četiri…. posle četvrte sam prestala da brojim koliko čaša sam ispila. Vidjela sam da se Harry mota tu negdje po klubu, na pamet mi je pala jedna odlična ideja. ‘’Jel’ imate življu muziku?’’ – pitala sam konobara. ‘’Koju želiš?’’- sada on posatvlja pitanja.

“Imate nešto za strptiz?” - upitala sam ga I ispila piće.

Pomalo zbunjeno me pogledao I nasmijao se, točno znajući što ću učiniti. Okrenuo mi leđa I upalio jednu od onih koje sam željela. 

“Nećete imati ništa protiv ako vam izgazim šank?” - upitala sam ga. 

Pogledao me “Ako budem imao lijep pogled, neću imati ništa protiv”- nasmijao se prema meni. Te sam učinila ono što sam namjeravala. Popela sam se na šank I počela lagano mahati kukovima , kako je pjesma išla. Podigla sam ruke I izvijala se, ljudi su se počeli okretati prema meni.

“Možeš mi pomoći sa haljinom” - okrenula sam se prema konobaru I upitala ga. 

“Bit će mi čast” - okrenula sam mu leđa I dopuštala da otkopča moju haljinu s leđa. Upravo sam zavodila konobara, ali nije me bilo briga. Bila sam I gora kad bi malo popila, tako da je ovo bilo ništa. “Imate problema sa haljinom, ne može se otkopčati do kraja” - začula sam njegov žalostan glas, dok mi je pokušao otkopčati haljinu.

“Kvragu” - promrljala sam, u trenutku moj je strptiz propao, taman da se okrenem prema njemu, nečija snažna ruka me uhvatila I povukla prema sebi.

“Striptiz? Ozbiljno Elena?” - začula sam Harryev glas, stavio me je preko svojih ramena I nosio prema izlazu. “Spusti me dolje” - zaderala sam se na njega. U glavi mi se vrtjelo I imala sam osjećaj da ću povratiti, trebao me odmah spustiti na tlo. Bijesno je jurio vani I spustio me na tlo, na trenutak sam zatvorila oči, jer sam osjetila užasnu mučninu u svojem trbuhu.

‘’Šta radiš? Da li je to ta tvoja osveta?’’ – postavljao je pitanja a ja nisam mogla da mu odgovorim jer sam osjećala užasnu mučninu u trbuhu.’’Idi, samo odlazi.’’ – rekla sam mu pomalo bolne riječi, ali morao je smjesta otići.’’Zašto?’’ – Harry daj ne seri,samo idi pre nego….nisam uspila do kraja izgovoriti, sav alkohol kojeg sam večeras popila u trenutku se našao na njegovim cipelama, bilo je kasno da se odmaknem I povratila sam po Harryevim cipelama.

‘’Kontaš, sad?’’ – sasvim tiho sam rekla zatvarajući oči. Bilo je vrijeme za odalzak to je bilo 100% sigurno.

…

Nakon 10 dana…

I dalje Harry niti da zove, niti da se javi. Nije se naljutio zbog povraćanja po njegovim cipelama već radi zavođenja obezbjeđenja kluba. Pokušavala sam mu na razne načine objasniti, nije slušao.Nema još puno do odlaska na fakutet, samo mjesec dana.

Jednostavno jedva čekam taj polazak avionom samo kako bih se makla od svega, od ljudi, od Harry-a, od cijelog New Yorka. Samo bih željela da taj dan dođe što prije. Minute su prolazile kao sati, sekunde kao minute…BOŽE POMOZI !

…

3 sata je posle ponoći a ja mislim da li će mi Harry oprostiti. Zašto tako prokleto mislim na njega kad sam sigurna da ni on ne misli o meni. Jednostavno ga nije briga za mene inače bi se do sada javio ili nazvao barem jednom, ali ništa ! Moram pod hitno zaspati jer ne želim da patim zbog toga što se Harry naljutio na mene, ili barem tako mislim. Nikad nisam patila zbog ljubavi pa neću ni sada ! Sa noćnog ormarića sam dohvatila laptop otvorila ga (već je bio upaljen) i ušla na twitter, ne da mi se sada ulazit na facebook. Ako vidim da je Harry online to će me još više dotući. Na twitteru sam objavila jedn tweet “I suffer because of you, never’’ i samo ‘preklopila laptop’. Nadam se da će pročitati.

…

 Te ulice me ubijaju još ako ovako kasno idete do trgovine kao ja onda…Vječito sam bila ‘strašiva djevojka’ iako to nisam pokazivala. Koračan putem i okrećem se za svaki slučaj da neko nema iza mene i tako svaki put. Svoje korake sam ubrza kako bih brže stigla do trgovine i što brže se vratila. Zamislila sam se o njemu, šta sad radi ? Gdje je ? Nasmijala sam se spontano. Moje razmišljanje je prekinula kiša. “SHIT” – izgovorila sam na glas, kad sam skontala šta sam rekla lupila sam se šakom od usta.”AUĆ” – malo sam se jače lupila izgleda.Nisam ubrzavala korak iako je kiša i ja bih sada trebala da budem trkačica kakva i da brzinom svjetlosti stignem do trgovine i vratim se, ali nisam. Volila sam nekako kišu iako biti mokra i nisam baš volila. Kiša više ne pada ? Podigla sam glavu znatiželjno, ne može kiša za 5 minuta prestati. Nije kiša prestala nego ja imam kišobran, otkud mi ? Pa ja nemam kišobran. O ne, neki ubica, serijski ubica je došao po mene. Trebaju mu moji organi pa mi je stavio kišobran iznad glave da se ne prehladim. Toliko toga je prošlo kroz glavu. Polahko sam se okretala iako sam željela vidjeti možda sada tu mamu, ili oca, bilo koga samo ne serijskog ubicu. Zatvorila sam oči i potpuno se okrenula, stajala sam naspram tog čovjeka, polagano sam otvorila oči i ugledala….

Izvinite što je kratko, znate već pripreme za Novu godinu u toku pa nisam imala baš puno vremena :D Sledeći nastavak tj. PART 8 je sledeće godine HAHAHAHHA volim vas sve <3  i da SRETNA NOVA GODINA SVIMAAAAAAAA <33