Bila je želja

1

Dva tamna uska oka gledala su me promatrajući mi dušu. Svetlu su kožu krasile debele obrve. Prošao sam prstom ispod oka kako bih sklonio tek otpalu trepavicu. Lice mi je bilo čisto. Nigde bubuljice, nigde mladeža. Podigao sam levi ugao usana i nagnuo glavu. Sunce koje je svoje zrake puštalo da utrči u prostoriju obasjalo je oštre crte mog lica i žućkasti tonovi kože su zasvetlili. Kosa mi je bila narasla. Rukom sam popravio frizuru približivši se još više ogledalu kako bih video svaku vlas. Sklonio sam pogled sa ogledala i uspravio se. Video sam samo svoju bradu. Odšetao sam do vrata školskog toaleta. Ponovo sam se okrenuo i vratio do ogledala. Udaljio sam se nekoliko koraka od umivaonika kako bih se video do pojasa. Znao sam da dobro izgledam. Bio sam građen klasično. Mnogi bi rekli košarkaški. Treniranje je stvorilo mene ovakvog-skladnog. Mislim da je košarka, lopta i teren jedina stvar koja me ispunjava. Pogledao sam kroz zatvoreni prozor. Školsko dvorište je bilo prazno. Na terenima nikoga. Izvadio sam telefon iz džepa crne kožne jakne i uključio ga. Bilo je još punih petnaest minuta do kraja časa. Vratio sam telefon u džep i ponovo se približio umivaoniku.

Začulo se puštanje vode i vrata jednog od toaleta su se otvorili. Prebacio sam pogled sa svog odraza u ogledalu na prostor iza mene. Nekoliko koraka dalje stajala je devojka duge smeđe kose i krupnih plavih očiju. Trepavice namazane maskarom činile su njeno lice ukrašeno nežnim crtama vedrijim, odmornijim. Tiho je pročistila grlo. Shvatajući njen znak sklonio sam se od umivaonika i oslonio na rub prozora. Prišla je umivaoniku. U dlan je istisnula malo tečnog sapuna i oprala ruke hladnom vodom. Zatvorila je česmu i otresla ruke ukrašavajući svoje svetle farmerke mokrim kružićima. Promatrao sam je kako se okreće ni ne pogledavši u mene. Vratio sam se ispred ogledala kada je zastala na samom izlazu iz kupatila. Okrenula se prema meni i pogledala me pogledom koji mi je govorio da želi znati zašto nisam na času.

"Odgovara se filozofija", rekao sam i pustio vodu. Okrenula se i otišla. Pokvasio sam ruke i izašao iz kupatila. Šetao sam polako do vrata učionice dok mi se voda cedila sa ruku. Zastao sam ispred vrata i prislonio glavu kako bih čuo šta se unutra odvijalo. Žamor je bio glasniji nego kada sam otišao. Odjednom začulo se glasno utišavanje profesora i učionica je utihnula. Upravo je profesor prozvao nekoga. Pogledao sam iza sebe i ugledao kako starija profesorica korača hodnikom. Otvorio sam vrata i ušao u učionicu.

"Repoviću, gde si ti? Mi smo mislili da se nećeš ni vratiti", začuo se dubok glas profesora kada sam kročio u učionicu. Svi su pogledali u mene.

"Gužva, profesore, gužva", rekao sam dok sam odlazio do svog mesta. Učionicom se prolomio grohotan smeh. Spustio sam se na stolicu do zida i oslonio se na njega te pogledao u profesora. Sa osmehom na licu odmahivao je glavom ne verujući kako brzo mogu nešto smisliti. Nije bio on od juče. Podigao sam nogu oslonivši zglob na koleno druge noge i prešao pogledom po učionici. Svako je radio nešto svoje.