[Druga knjiga serijala Inferno. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Prošlost ponekada nadjačava ljubav.❞
Taj Rus je čisto otelotvorenje opasnosti. Stajao je čvrsto, uspravno i strogo - odajući utisak kako ga niko ne može sputati u njegovim namerama. Fa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tama ne može izbeći tamu; samo svetlo to može.
Mržnja ne može izbeći mržnju; samo ljubav to može.
-Martin Luter King.
___________________________________________
Godinu dana kasnije, negde u zalivu Francuske Rivijere
"Tvoja lepota mi stvara neprijatelje", progovorio je Aspen, a sledećeg trenutka mi se jedna bela ruža našla pred očima.
Aspen se nalazio se iza mene, obgrlivši me rukama oko struka. Dlanove je smestio na moj stomačić koji je u trećem mesecu trudnoće već počeo da se nazire, kada sam prihvatila ružu i pomirisala je.
Znao je moje omiljene.
"Zašto smo zapravo ovde?", upitala sam, kada me je poljubio u rame.
Letnja haljinica mi je otkrivala ramena, dok je lepršala oko mene. Miris mora nas je okruživao, a huk talasa je bila muzika za uši. Skoro je zalazak sunca; sunce pomalja svoje poslednje zrake pre nego što u potpunosti nestane sa horizonta dok pre toga boji plavo more.
"Znaš, more upoređuju sa lepom ženom koja je preživela mnogo nevolja i nije odustala. Kao ti. Ti si moje more", zastao je, a ja sam se okrenula ka njemu.
Crne oči upijale su moje, dok je iz njih isijavala energija.
"Ti si me naučila strpljenju. Najmanje što mogu da uradim je da ti dam sve što poželiš", poljubio me je na kratko, a zatim nastavio, "Upitala si me zašto smo ovde? Tačno na ovom istom mestu, na ovom istom brodu, pre godinu dana, najlepša žena na svetu mi je prišla i upitala za ples. Izgleda da je to bio najbolji ples u mom životu", prislonila sam dlan na usne, u trenu kada je kleknuo preda mnom.
Violine su u pozadini zasvirale, zajedno sa nekim drugim veselim instrumentom.
Aspen je onda otvorio kutijicu, u kojoj se presijavao dijamantski prsten. Kao da sam osetila osećaj u stomaku, prislonila sam dlan na isti, dok sam se pridržavala za ogradu broda. Suze su mi tekle niz obraze, sa osmehom na usnama.
"Da li bi me, Aleksija Monro Benet, učinila najsrećnijim čovekom na svetu i udala se za mene?", Aspenove oči iskrile su srećom i ponosom, dok me je posmatrao.
Toliko muka. Toliko bola. Toliko problema.
Samo da bi pronašli jedno drugo; ali vredelo je. Nakon što smo se rešili Vilijama Genčeva, stvari su se malo smirile. Shvatili smo šta sve zajedno možemo da uradimo.
