[Druga knjiga serijala Inferno. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Prošlost ponekada nadjačava ljubav.❞
Taj Rus je čisto otelotvorenje opasnosti. Stajao je čvrsto, uspravno i strogo - odajući utisak kako ga niko ne može sputati u njegovim namerama. Fa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Svi su svetci kada pričaju o tuđim grehovima.
-nepoznati autor.
___________________________________________
"Kada ću ponovo da te vidim?"
Zategla sam kajšić na vrtoglavoj crnoj štikli i podigla glavu ka Aspenu koji je stajao naslonjen na dovratak vrata spavaće sobe. Ustala sam sa kreveta sa izgužvanom posteljinom, popravljajući i zatezajući kratku haljinu.
Zatim sam produžila ka ogledalu koje se prostiralo duž čitavog jednog zida i nastavljalo na plafon iznad kreveta. Moram reći da čovek voli da njegove žene gledaju u ogledalo na plafonu njega kako ih jebe - mislim... tako je, ne?
"Videćeš me...", zastala sam, stajući na korak od ogledala i prošla prstima ispod očiju, popravljajući razmazanu maskaru, "Kada budeš želeo", odgovorila sam ono što želi da čuje, hraneći njegov ego.
Zatim sam popravila kosu koja je izgledala kao da imam kotur sena na glavi.
Gledala sam ga u ogledalu, kako mi prilazi onako bos i samo u farmericama na sebi koje su visile nisko na bokovima i otkrivale rub Kelvin Klajn gaćica. Sa isklesanim trbušnjacima, zaobljenim mišićima, crne kose sa bradom i preplanulog tela... zaista jeste izgledao kao model marke Kelvin Klajn. Mnogobrojne tetovaže koje su se preplitale su poboljšavale njegov izgled još više, ako je to ikako moguće.
Srebrna ogrlica sa krstom oko njegovog vrata se presijavala na jutarnjem svetlu što se probijalo kroz ogromne prozore penthausa.
Spustio je čašu sa pretpostavljam, jutarnjom kafom na komodu i prišao mi iza leđa. Posmatrala sam kako me odmerava a zatim primačinje svoje duge snažne prste mojim leđima. Pre nego što sam uspela da shvatim šta radi, zakopčao mi je haljinu.
"Haljina", rekao je, podizajući pogled ka meni u ogledalu i spominjajući haljinu kao da nisam ukapirala. Klimnula sam i nastavila da govorim.
"Jedna je od najskupljih koju imam."
"Obukla si je za mene?", upitao je, naizgled potpuno ravnodušno. Klimnula sam opet, priznajući zapravo.
"Ni jedna haljina nije dovoljno lepa ako ti nisi u njoj", ta izjava bi zapravo izgledala zaista ravnodušno ali ju je on naravno začinio sledećom izjavom, "Ali svaka haljina naravno još lepše izgleda na moju moje sobe", namignuo je.
Prevrnula sam očima i okrenula se, potpuno ga ne pogledavši i nastavivši ga izlazu iz sobe. Prebacila sam kosu preko ramena dok sam u hodu uzimala torbicu sa stola u dnevnoj sobi.
