[Druga knjiga serijala Inferno. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Prošlost ponekada nadjačava ljubav.❞
Taj Rus je čisto otelotvorenje opasnosti. Stajao je čvrsto, uspravno i strogo - odajući utisak kako ga niko ne može sputati u njegovim namerama. Fa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ne moli se Bogu samo kada ti je teško, pomoli se i kad ti dobro ide."
___________________________________________
"A u šta sam se ja to uplela?", prekrstila sam ruke preko grudi, škiljeći ka Aspenu.
"A-a. Nećemo tako. Prvo ti, duguješ mi neke odgovore", sevnuo je očima a zatim me je zaobišao i seo u kancelarijsku stolicu a zatim se navalio. Sa ove pozicije, zaista jeste izgledao kao lav koji se preže.
Ne, čovek koji upravlja gradom.
Ili bolje... zver u mraku.
Da, taj nadimak mu bolje pristaje. Zver.
"Dobro, daću ti odgovore, a ti ćeš da me pustiš. Odgovoriću na svako pitanje ali na kraju, pustićeš me da išetam kroz ova vrata Aspene", pričala sam glasno, jasno i zapovedno.
"A zašto bih to uradio? I ko ti je u opšte rekao da možeš da se dogovaraš sa mnom? Ljudi kao što si ti ne mogu čak ni da se rukuju sa mnom, sigurna sam da si svesna toga."
Oo, vrlo dobro sam bila svesna. Iako je ovo bilo poniženje, nisam poklekla. A možda sam i zaslužila. Da, definitivno sam zaslužila sve što me je snašlo i što će me tek snaći.
"Pre nego što počnemo, imam jedno pitanje", presekla sam odjednom, a Aspen je na kratko zastao. Onda je klimnuo, dozvoljavajući.
"Da li ti misliš da sam ja bespomoćna?"
"Ne vidim kako je to bitno za ovo o čemu mi pričamo", pokušao je da izbegne odgovor.
"Odgovori", rekla sam, kada se nalaktio na sto. Prvo me je posmatrao na kratko, nakon čega je nastavio.
"Ne, ne mislim u opšte. Da si bespomoćna, ne bi stajala upravo ispred mene."
"Nego? Bila bih mrtva? Ti to meni pretiš?"
"Ne, nisam to rekao. To si ti rekla", ovo je već počelo da me živcira a ja sam poznata po tome da imam veoma dug fitilj. Mogu da čekam i čekam i čekam... ali, ovo me je zaista bacilo iz takta.
"Dobro je, dobro je kad to ne misliš", prišla sam za korak, zakopčavajući njegovu košulju ujedno na meni. Primetila sam kako je Aspen pratio pokrete mojih prstiju pre nego što je vratio pogled na moje oči.
"Jer mi nije potreban pištolj sa tvoje leve strane, u sefu, čija je osam-sedam-jedan-devet-sedam-šest da bih se odbranila. Mogu jednostavno...", prišla sam skroz njegovom stolu, uzevši olovku iz njegove čaše, "ovim da se odbranim", a zatim sam drugom rukom podigla čistu pepeljaru, "Ili ovim."
Šifra njegovog sefa značila je datum rođenja njegove majke. Nije mi dugo trebalo to da provalim.
"Ko kome sada preti", upitao je, ali to nije zvučalo kao pitanje. Spustila sam olovku i pepeljaru nazad na sto u sela na fotelju, posmatrajući ga preko stola.
"Fascinantno. Znaš šifru mog sefa. Pitam se šta još znaš."
"Fascinantno, ali to nikada nećeš saznati."
"Videćemo", osmehnuo se, ali to nije bio prijateljski osmeh, "Znači ovako. Na tu tvoju opasku ja bih obično odgovorio da nikada ne bih digao ruku na ženu. Ali... ti nisi obična žena. Obična žena ne bi preturala po stvarima čoveka kojeg je tek upoznala."
"Jesi li gotov sa rasuđivanjem?", pomalo dosadno sam odgovorila.
"Oo, tek sam počeo", opako je odgovorio.
"Ma daj, hoćeš mi reći da ti ljubavnice nikada nisu njuškale po stvarima, tražeći nešto vredno? Nikada nisu uslikale selfi sa tobom dok spavaš?"
"Nikada pre nisam dovodio ljubavnice kući, to je prvo. Drugo, nisu bile toliko hrabre. Treće, nikada se nisu dovoljno zadržale da bi imale vremena da... njuškaju", spremno je odgovorio, a ja sam se namrštila.
"Šta to treba da znači?"
"Dosta sa mnom. Ti si na redu. Pričaj, lutalice. Hoću da čujem tvoju priču", osmehnuo se, a onda jednako brzo osmeh zamenio strogoćom , "I kakve veze tvoja priča ima sa mojom."
***
"Moj život u detinjstvu nije bio težak. Ali je bio nepodnošljiv. Bila sam... ono što se kaže, u senci. Nisam imala teško detinjstvo, samo... samo me nisu videli", pogledala sam u Aspena, a on je ćutao, "Moji roditelji. Odnosno, nisu bili moji biološki roditelji, već usvojitelji."
"Sereš, to je laž", prekinuo me je odjednom.
"Dobro, dete sam vojnog veterana."
"Laž", uzdahnula sam nakon te njegove reči, a zatim nastavila.
"Dobro, okej! U redu! Reći ću istinu. Ja...j...mmm... nemam roditelje."
"Laž! Ozbiljno, Aleksija, kada si naučila tako da lažeš? Znaš za ono... ko laže, taj i krade... ko krade... taj ide u zatvor. Stvarno, baš se uklapaš u taj profil."
"Znaš, ne razumem kako se moj život uklapa u ovo sve?", prekinula sam ga odjednom.
"Ti znaš sve o mom?", upitno je odgovorio.
"Ne znam sve", kratko i krotko sam odgovorila, naslonivši se na naslon fotelje.
"Nego?", škiljio je ka meni, čekajući odgovor.
"Da, Migel me je poslao da te špijuniram. Ali s obzirom da pričamo o ovome, sigurno da to već znaš. Da, da odgovorim na tvoje sledeće pitanje: Sve je bilo namešteno. Da, istražila sam te detaljno pre nego što sam stupila u kontakt sa tobom. Da, sve je bila manipulacija i sve je bilo osmišljeno do najsitnijeg detalja", nije ga ni malo dirnulo ono što sam ispričala, ali ipak nisam posustajala.
"Ali, ono što mi se ne uklapa u priču je... zašto Migel Del Mar želi da ti se osveti? Kako je moguće da uradiš čoveku nešto... a da te on nakon toga smrtno mrzi?", zaverenički sam se naslonila na sto, posmatrajući u njega.
"Šta je to jedan čovek mogao da uradi, da ovaj pošalje devojku pismonošu da zavede milijardera bez senke nad karijerom, da ga zavede i ubije u postelji?", mrdnula sam obrvama, "Mora da si ga dirnuo u srce."
A izgleda da sam ja dirnula u Aspenovo srce, jer je u sledećem trenutku smračio lice i znala sam da sam pogodila pravu tačku. Osmehnula sam se u sebi.
Šah-mat.
___________________________________________
Instagram: themissellenn jer tamk sam mnogo aktivnija💛
