Anđeo Inferna|✔

Dvanaesto poglavlje

Ako želiš dugu, moraš istrpeti oluju i kišu.

-nepoznati autor.

___________________________________________

Sedam godina ranije

Kiša je lila kao iz kabla.

Tamni oblak prekrio je nebo, prosipajući kišu. Istrčala sam sa nadstrešnice koja me je na kratko štitila od kiše i pustila da jaka kiša spira tragove krvi sa mene. Osećala sam kako mi se krv pomešana sa kišom sliva niz kosu, natapa jaknu i duksericu. Mokri pramenovi su mi se lepili na lice iskrvavljeno tuđom krvlju koja se mešala sa mojom ranom na licu koja je krvarila. Rana od noža na butini me je pekla dok sam ubrzavala korak ka crvenom poršeu parkiranom dvadesetak metara odavde.

Rane od metaka koji su me okrznuli na ruci i struku su ne pekli kao da sam ih stavila u vatru.

Brisači na autu su radili, automobil je radio i farovi su osvetljivali taman ruralni put preda mnom. Pedesetak metara odavde, stajao je crni džip Randž Rover, čija su vrata bila otvorena i takođe je radio.

Nagnula sam se preko prednjeg sedišta sportskog auta Poršea kojim sam došla i ugasila radio na kojem je treštala muzika. Sada sam čula samo kišu i listove na drveću koje je vetar mahnito ljuljao. Otvorila sam komodu ispred suvozačevog mesta i izvukla bočicu kiseline od sumpora. Izvukla sam ključ iz brave i zatvorila vrata auta, ugasivši farove nakon što sam preparkirala auto, sklonivši ga pokraj puta kako ne bi upadao u oči ako neko prođe. Potrčala sam ka Randž Roveru i uradila isto, sklonivši ga sa puta.

Onda sam se vratila do Poršea kojeg sam vozila pre nego što je sve krenulo naopako. Otključala sam gepek i izvukla najlon i lopatu. Uzdahnula sam, zatvorivši gepek i posmatrajući kroz izmaglicu jake kiše, leš muškarca koji je ležao ispod nadstrešnice ispod koje sam stajala.

Psovala sam u bradu dok sam mu prilazila i postavljala najlon na beton i dovlačeći njegov leš na isti.

Ovaj muškarac je dokaz šta se desi kada se neko odmetne. Zadatak koji mi je Genčev dao bio je isti kao i prethodni - trebala sam da se nađem na ovoj lokaciji sa muškarcem sa slike koju mi je uručio. Ovaj muškarac je sada mrtav i leži ispred mene.

Trebala sam da izvršim zamenu. Ja njemu predajem porše sa robom sakrivenom unutra za čiju vrednost ne znam isto kao što ne znam šta se nalazi unutra. Ključno je da sam znala da je nešto ilegalno.

On je meni trebao da preda ključeve od Randž Rovera sa robom unutra. Mirno se bez reči rastajemo i svako odlazi na svoju stranu. Ne pitamo ništa. Ne razgovaramo. Samo jedan kratki dodir predaje ključeva i ja se vraćam nazad u Pariz. Barem je tako bilo tokom ove tri godine do sada. Nikada se nije niko odmetnuo i pokušao da me ubije i uzme robu, kao ovaj muškarac koji je sada mrtav. Kojeg sam ubila.

Umesto da mi preda ključeve, izvukao je pištolj i uperio ga u mene. Kada sam mu ga uz borbu izbila i kada me je ranio, izvadio je nož. I njega sam izbila poput mačke i uzela ga. Jednom oštrim zamahom, moja profesionalno zamišljena putanja noža dosegla je njegov vrat i rasporila ga. Muškarac je ostao da krklja na kiši sve dok nije odahnuo.

Ali mi je Vilijam Genčev svakako rekao kako da reagujem u ovakvim situacijama.

Naučio me je kako da ubijem.

Kako da uklonim leš.

Kako da ga uništim da ga niko nikada ne pronađe.

I najvažnije, kako da umaknem i da niko ne zna šta se ovde desilo.

Kada sam završila sa lešem, izvukla sam iz njegove jakne dokumenta sa ličnim podacima i pogledala ime. Onda sam bacila nazad novčanik na krvavu gomilu mesa od čega je ostao muškarac. Uvila sam ga u najlon i pljusak mi je pomogao tako što je sprao ostatke krvi sa betona. Uprkos tome da sam brisala krv sa sebe jer sam se isprskala prilikom umotavanja leša, od šoka nisam se brisala. Upakovala sam u najlon muškarca koji je hteo da me prevari i uzme i robu koju smo trebali da razmenimo.

Onda sam sišla niz ruralni put autom i iskopala rupu dovoljno duboku samo da ga ubacim unutra. Pre toga sam ga polila kiselinom tako da od njega u roku od tri dana neće ostati ni kosti. Kiša i dalje nije prestajala dok sam na livadi ubacivala ostatke njegovog tela u plitki grob. Kada sam završila i napokon ga zakopala, pogledala sam na sat i bilo je četiri sata iza ponoći.

Poslala sam poruku sa telefona koji mi je uručio Genčev. Napisala sam Vilijamu Genčevu lokaciju na kojoj sam ostavila Randž Rover muškarca kojeg sam ubila i koji me je pre toga napao pištoljem a zatim nožem kako bi me se rešio. Da nisam ja njega, on bi mene. Zaudarala sam na kiselinu, sasušenu krv i blato.

Zatim sam izvadila karticu i pokrenula Porše. Dala sam gas i bacila telefon kroz prozor, koji se razbio u paramparčad. Skrenula sam niz put, nestajući u nedođiji, dopustivši sebi da doživim nervni slom i potpuno se raspadnem tek kada zakoračim prag svog stana.

Dva sata kasnije, u staru svesku sam upisala prvo ime. Pored toga sam napisala i datum.

Nikolas Zantrop. - 10. Oktobar 2013.

Tako se zvao muškarac koga sam ubila. To je bilo moje prvo ubistvo. To je uprljalo moju nevinost.

Sadašnjost

Zadihano sam se trgnula iz sna, oblivena znojem. Tresla sam se i bilo mi je vruće, iako sam osećala da je u sobi minus. Međutim, ja sam se osećala kao da sam u vrelom kazanu.

Uzdigla sam se, sklanjajući kosu slepljenu znojem sa lica. Sklonila sam pokrivač sa sebe i pogledala na sat. Tri sata iza ponoći, a ovo bekstvo me je toliko vratilo u prošlost da sam počela ponovo da ga proživljavam u obliku noćnih mora u sadašnjosti.

Kada sam se ponovo stresla, zato što mi je hladnoća u sobi doprla do kostiju, zavukla sam se pod jorgan i pokrila se preko glave. Uprkos tome, više nisam mogla ponovo da zaspim.

___________________________________________

Uprkos užasnoj migreni, nisam stala sa nastavkom. Popila sam jak leg za glavu jer me migrene muče već godinama i prošetala na svežem vazduhu pa se vratila da vam izbacim još jedno poglavlje. Jaku inspiraciju sam imala da bih ga napisala.

Nisam ubacila Aspena ovde iako sam htela na kraju da ga na kratko ubacim ali sam onda shvatila da želim da posvetim ovo poglavlje kao i prethodno samo Leksi jer je ona glavna glumica a svi ostali su sporedni. Htela sam da vidite kako se ona osećala svih ovih godina i šta je sve proživljavala i radila.

Nemojte se čuditi ako izbacim još jedno poglavlje do večeras, a možda se ipak odlučim za Mog osvetoljubivog milionera. Videćemo... obavestiću vas na mom instagramu @zejnova.

Spojler... uskoro spremam nenadano iznenađenje...