Love or Revenge?- by JelenaaStyles #COMPLETED

Chapter 10 ~ I just needed love!

Imate i pjesmu uz nastavak.
Uživajte! xoxo

Da sam ona" stara" ja, znam da bih se veselila i plakala od sreće što opet vidi svog taticu što se izvukla iz kandži loših momaka.

Tata me čvrsto zagrlio plačući i nekoliko puta šmrcnuvši. Nisam mu uzvratila zagrljaj iskreno se čudeći što me grli jer je to zadnji put učinio jako, jako davno."Tako mi je drago da si dobro Avy. Nemoj da si mi više ikad učinila nešto slično ovom, da li ti je to jasno mlada damo?!" podigao je glas na kraju strogo me gledajući dok sam ja uveliko prevrtala očima na što je on već navikao. Zatim sam ga ozbiljno pogledala davajući mu pogled koji govori "a šta sam ja to učinila" a on kao da me pročitao.

"O znaš ti dobro! Opet si otišla u noćni klub i napila se! Ono što je najgore, otišla si bez čuvara, i da stvari budu još gore, bila si tolilo pijana da nisi znala za sebe i otišla sa potpunim strancem! Nije se ni trebao potruditi da te otme! Sama si pošla sa njim! Koliko sramotno je to Avery?! Koliko ćeš mi još problema napraviti? Hoćeš li me ikad početi slušati do đavola?!!!" gledao me u oči govoreći glasno. Uzdahnuvši je zažmirio, pa sam što prije iskoristila tu priliku da mu nešto kažem, jer inače neću moći doći do riječi.

"Ako imam pravo glasa" otvorio je oči klimnuvši glavom "istina je da sam pobjegla čuvarima po ne prvi put u životu i baš me briga za to, ali da razjasnimo, sam si rekao: bila sam mrtva pijana. Nisam svojom voljom pošla sam Niallom nego sam se od previše pića, pretpostavljam, onesvjestila." prošla sam rukom kroz prljavu kosu mirno mu objašnjavajući.

"Sramota! Moja kćerka da se opija po klubovima... A i raspravili smo to sa čuvarima već odavno i sad si se uvjerila sa si nesposobna da paziš sama na sebe bez njih i neću da više slušam o tome. Avery, šta bi ti majka rekla na ovo sve da je živa?! Sramotiš nas!!!" ispljunuo je, a ja u meni je buktala vatra oslobađajući sav moj bijes.

"Možda pijem, hmm ne znam... Zbog TEBE možda!? Zbog toga što, kad god sam radila nešto dobro, ne bi ni prokomentarisao. Zapravo, ne bi skoro nikad ni znao, jer sve što je tebi bitno su poslovni putevi ili ona jebena kancelarija! Samo su ti milioni važni! Nikad nisi ni bio uz mene i nisi imao pojma šta mi se dešava u životu odkad je majka poginula! Nikad mi nisi pružio ljubav i sreću! Kupovao si mi poklone misleći da će me jebeni pokloni i novac usrećiti, ali NE OČE! MENI JE SAMO TREBALA LJUBAV! Ništa više! Nikakvi skupi pokloni niti novac, ma ništa što se može kupiti. Nikakva materijalna stvar ne može nadoknaditi tu prazninu u mom srcu koje je okovano ledenim lancem koji mi spriječava bol od tog nedostatka ljubavi! Sad ti je prekasno za sve! Bila sam baš mala kad je majka poginula u saobraćajnoj nesreći i tada mi je trebala podrška i ljubav, ali nee, ti nisi mogao ni gledati me jer sam te previše podsjećala na nju! Mislila sam da sam uništena, ali onda se prije dvije godine pojavio jedan momak koji mi je pružao ljubav za kojom sam toliko žudila..." napravila sam malu pauzu jer me George.

George? Valjda ga trebaš zvati "tata" ili "otac" ili kako već.

E pa danas mi je sve otišlo preko glave i sad ću ga zvati imenom!

"Ali sam se prevarila. Imala sam samo 17 godina i bila tako naivna i mlada." nastavila sam uz pomalo bolan, ali neprimjetan osmijeh" Na kraju me on dokrajčio i odlučila sam srce okovati ledom."

Tata se ukočio gledajući me bez riječi. "Z-zašto mi to nikad nisi rekla?" zamucao je dok sam se ja histerično počela smijati.

"Da li ti mene to zezaš? Bože George." rekla sam podignuvši ruku na prsa glumeći uvrijeđenost. "Pa nisam imala vremena. Oh da, ti nisi imao vremena za mene." izustila sam uz lažan osmijeh. "I još nešto." duboko uzdahnuvši sam nastavila "Takva sam - kakva sam, sada me trpi jer si sam kriv što sam se pretvorila u bezosjećajno čudovište!" spustila sam onu ruku sa prsa rekavši mu sve u lice ne mareći za tužnu pomisao na moju majku koja mi je prošla kroz glavu.