Love or Revenge?- by JelenaaStyles #COMPLETED

Chapter 2 ~ Try it.

Niall samo uzdahne i izdahne, a ja zakolutam očima.

"Ma da pogodim: nisi ovlašćen za to!" kažem sarkastično na rubu živaca.

"Zapravo, mogu to učiniti." nasmiješi mi se otkrivajući svoje bijele zube.

"Aleluja!" proderem se "Hvala dragom Bogu." kažem "Vodi me odmah kod tog majmuna." Niall me zaustavi.

"On nije majmun. On je moj najbolji prijatelj." ozbiljno mi kaže.

Zamalo mi donja vilica ne padne do poda od čuda. Najbolji prijatelj? Stvarno?!

Ne pokažem svoju reakciju i ostanem hladnokrvna.

Šuti molim te!

Ko je tebe zvao?

Glupačo jedna, zar misliš da bih ja bio ovdje da ne moram?! žalio se glasić.

Još mi i ti trebaš.

Naravno. Ja sam uvijek tu da ti uljepšam dan.

Mora da se šališ!

"Idemo li onda?" tznem se na Niall'ov glas i klimnem glavom. Niall upravo prekine moju svađu sa samom sobom.

Okej, to stvarno čudno zvuči.

Pa i ti si čudna.

Šuti!

Za divno čudo, glasići i ušuti.

Nisam, samo si mi dosadila. Prevrne očima i isplazi mi jezik.

Ugh!

"Idemo odmah." dok nisam izludila do kraja.

Požurim prema vratima glumeći da sam vesela.

"Čekaj!" zaustavi me.

"Koji... Šta je sad?" iznervirano upitam.

"Ja moram prvi, a i moram te upozoriti na njega. Moraš se pristojno ponašati." upozori me.

Opalim se smijati na sav glas. "Ja da glumim dobru curicu? Nema šanse stari." naslonim ruku na njegovo rame i potapšem ga. "Idi ispred mene i vodi me."

Sad on zaklouta očima. "Ko je ovdje koga oteo?" podigne obrvu i osmijehne se.

"Ti mene, ali pazi se kad izađem odavde. Onda ću ja oteti tebe kad god mi padne na pamet." namignem mu, a on se glasno nasmije odmahujući glavom i konačno krenemo.
___
Nakon dugog hodanja kroz nekoliko hodnika napokon stignemo do velikih vrata.

Ovo mjesto je tako prljavo.-pomislim.

Niall pokuca na vrata, a zatim se začuje jedno glasno "Uđi" sa druge strane vrata. Niall me uhvati za podlakticu i dobije moj zbunjen i bijesan pogled. "Moram tako." rekao je tiho. "I ne zaboravi: strahopoštovanje!" tiho mi kaže dok ulazimo u prostoriju.

Ostanem zatečena prizorom ispred sebe. Ispred mene ugledam momka kovrđave smeđe kose i zelenih očiju koje pokazuju samo hladnoću, oštrinu i ozbiljnost. Naježim se.

Da li se ovo stvarno dešava? Ja se zapravo ježim?!!

Gledam u predivne i pravilne crte lica, velike rumene usne...

Zašto ga skeniram?

Ustane i primjetim kako mu je kompletna odjeća crna, kao i kod mene--samo što se radi o različitoj vrsti odjeće.

Crna košulja, uske crne hlače poderane na koljenima i iza njega na stolici crna kožna jakna. Na košulji dva otkopčana dugmeta, a rukavi zavrnuti do pola i uspjem primjetiti neke tetovaže.

"Željela je da te upozna." kaže Niall iz osmijeh, a ja jedva zadržim šaku da ne dođe u kontakt sa njegovim licem.

Nepoznat i mlad muškarac ispred mene istog trenutka nabaci bezobrazan osmijeh na lice dok me odmjerava od glave do pete.

Mrzim muškarce. Odvratni su i stojim iza svoje izjave DO KRAJA ŽIVOTA! govorim u sebi.

Priđe mi, pa me zatim naglo uhvati prstima za bradu. Njegovo tijelo stane preblizu mom i to mi se ne svidi.

"Pogledaj koga ja to napokon srećem. Mala Avery Cooper." kaže provocirajući me.

Nisam mala! Skoro smo iste visine!

Počnem ubrzano disati i shvatim da želim napokon dobiti odgovor na svoje pitanje "O čemu se ovdje zapravo radi?"

Izmaknem se, a on se namršti. "U čemu je problem Avery?" naglasi moje ime.

"Za početak" uzdahnem vazduha "kako uopšte znaš moje ime?"

"Ja znam sve o tebi." podsmijehne mi se.

"Da li onda znaš koliko jebeno jezivo zvuči kad ti to kaže osoba koji vidiš prvi put u životu." iskreno ga upitam.

On se nasmije, a zatim brzo uozbilji govoreći "Mene nije briga za tebe."

Trepnem "Da li bi to trebala biti uvreda?" pokažem kaziprstom na sebe.

"Shvati to kako god hoćeš." bezosjećajno mi odgovori.

"Zašto si naredio Niall'u da me otme?" konačno pređem na glavno pitanje.

"Jer sam tako želio." iskrivi usne u poluosmijeh.

"Aha" klimnem glavom "Znači ti samo tako otimaš djevojke po volji?" podignem obrve iznenađeno.

"Moglo bi se tako reći, ali" pogleda me duboko u oči stavarajući jednu nevidljivu nit koja nas poveže kao magnet ne dozvoljavajući mi da prekinem očni kontakt. Osjetim se hipnotisano "tebe sam oteo iz posebnog razloga" a onda još doda "dušo."

"Još jednom mi reci dušo i prebiću te." prosiktam gledajući direktno u njegove oči.

Lažno se nasmijao. "Probaj."

Sa zadovoljstvom.

Željela bih se zahvaliti svima koji čitaju! Ly! :*
-Jelena