OKRUTNA MOĆ

Veridba

Telefon mi je zazvonio stoti put od jutros, pogledala sam ga i uzdahnula. 

Čestitamo šefice!! Nismo sumnjali u vas!! 🎉

Zahvaljujem se i gasim telefon, ne mogu da izdržim još jednu čestitku. Okrećem glavu ka pejzažu koji leti pred mojim očima kroz prozor taksija dok pokušavam da uhvatim boju svake krošnje. 

"Možete li da stanete ovde?", okrećem se ka taksisti i on klima glavom. 

Staje ispred knjižare koju poseduje Nikol.. Kuća u kojoj sam glavni urednik. 

"Da Vas sačekam?", taksista se parkira ispred knjižare i okreće se ka meni. 

"Ne, hvala vam", osmehujem mu se dok mu pružam novac i potom izlazim iz auta. 

Udišem svež vazduh elitnog dela New Yorka dok ulazim u knjižaru u kojoj sam angažovala preuređivanje. Osmehujem se kada vidim da su pripreme gotove i devojka za pultom me pozdravlja. Klimam glavom i blago joj se osmehujem dok prilazim polici sa knjigama. 

Klasici.

Uzimam prvo izdanje "Gordosti i predrasude" kao da će se polomiti ako se otvori i osmehujem se. Želela sam da moje knjižare imaju prva izdanja klasika, delom zato što su papreno skupi, drugim delom zato što mogu da im se divim kada god prođem pored njih. 

"Kupićete ih gospođice?", grub muški glas iza mene me seče i vraćam knjigu nazad na policu. 

"Ne", okrećem se ka Nikolaievim plavim očima, "Ja sam urednik, samo proveravam stanje."

Nikolai klima glavom a onda gleda iza mene u knjige kao da ne postojim. 

"Čuo sam za Vaš uspeh", gleda me u oči i njegov pogled me boli, više nego ožiljci koji su na mom telu, "Postigli ste veliki korak za našu već uspešnu kuću, čestitam."

Pruža mi ruku i uzimam je, njegov dodir je poput melema za moju nežnu kožu. A onda je pušta, ostavlja je. 

"Nastavite sa radom", govori i okreće se od mene. 

"Nikolai", gledam u njegova leđa, boli me ali neću plakati, ovo nije moja krivica. 

"Gospodin Mayakovsky za zaposlene", gleda me preko ramena a onda mu pažnju odvlači slap ogromne plave kose i grumena silikona. Podižem obrve na tu pojavu koja luta kroz police erotičkih romana a onda uzima jedan. 

"Niko..", želim da mu objasnim, ali krik koji dolazi iz pravca osobe stvorene od umetaka i silikona želi da me prekine. 

 "Mogli smo da probamo ovo ljubavi?", vrisak u obliku smeha se kreće u našem pravcu dok tona plave kose ide ka nama. 

Ne ide ka nama, ide ka Nikolaiu. 

Bacam pogled na predmet koji će "da probaju" i ispuštam uzdah. Očekivala sam 50 nijansi sive a dobila sam grozotu u obliku Skrivenih uzdaha. Izgleda da i od goreg može gore. 

Vidim da Nikolai baca zbunjeni pogled na knjigu u ruci ove žene koju očigledno jebe i to mi mami osmeh na lice. Ozbiljno je mislila da čoveku kome je omiljena knjiga Zločin i kazna predloži erotski roman o kupovanju napaljene devojke za seksualne usluge?

"Želi da joj uplaćuješ mesečne čekove od 10 000 dolara i da je jebeš sa povezom na očima", čudim se na smelosti i mojim odvratnim rečima a onda vidim da Nikolai zgađeno gleda u lice svoje izabranice koja je vidno uvređena. 

Verujem da bi me odgovor zadovoljio ali umesto njega dobijam zvonjavu telefona.

"Vraćam se za sekund", Nikolai odlazi i moje oči ga prate. 

"Stvarno si pametna?", iritantni škripav glas upućuje svoje talase meni. 

"Molim?", podižem obrvu dok se okrećem dolini silikona, "Meni se obraćaš?"

"Da, tebi", približava mi se i prolazi rukom kroz svoju kosu pokušavajući da istakne glomazni prsten sa ogomnim cirkonom koji joj krivi prst, "Ja ću biti vlasnica ovoga", gleda po knjižari koju sam ja uredila i vrti prstom kao da je sve njeno, "Samim tim, posedovaću i tvoj posao, tebe."

"To je trgovina ljudima", osmehujem joj se svojim najlepšim osmehom, "Ilegalno je."

"Poenta je", prelazi rukama preko mog obraza budeći mi ogroman bes, "Da ćeš ostati bez svog posla još jednom li pogledaš mog izabranika tim tvojim krupnim očima tužnog pačeta."

Okrećem se da odmerim Nikolaevu blizinu i počinjem.. 

"Pre svega, još ne poseduješ moj posao a i da ga imaš.. da li si sigurna da bi Nikolai svoju najveću ljubav pustio da ode?", smejem se a onda moj jezik nastavlja da bude otrovan, "Verenički prsten se ne nosi na srednjem prstu i po nakitu koji mi je do sada Nikolai poklonio, ne kupuje jeftine cirkone, kupuje dijamante", Nikolai mi nikada nije poklonio nakit ali bilo je jače od mene, "Usput, pače je ružno a ne tužno." 

Osmehujem joj se i uzimam knjigu iz njenih ruku pružajući je radnici. U trenutku moje pobede dolazi Nikolai, možda nam nazovem dete Victoria u čast ovom trenutku.

"Postoji neki problem?", Nikolai diže obrvu na moju pobedničku i kiselu facu njegove izabanice. 

"Upakuj ovo gospodinu i njegovoj verenici za mene", osmehujem se radnici ignorišući Nikolaia. 

"Oh da, čestitam vam na veridbi, gospodine Mayakovsky", naglašavam gospodine Mayakovsky dok mu pružam ruku. 

Pobednički se osmehujem bledilu njegove devojke dok izlazim iz knjižere. 

A onda čujem korake iza sebe.