Love or hate? /h.s./ (završena)

Chapter 4.

Chapter 4.

-''July Knowles?''-odahla sam kad sam čula prijazan ženski glas. Valjda nije ona neka socialna radnica. Mislim barem ne bi tako zvučala. Ili ipak.. okej postajem paranoična.

-''Da, khm. Vi ste?''-vratila sam pogled na Mikea i Ally, koji su se nešto smijali i došaptavali.

-''Gemma Styles. Sestra od Harrya Stylesa. Htjela sam da ti se zahvalim što si mu pomogla izabrati auto. Stvarno mi se jako sviđa.''-rekla je sa velikom dozom sreće u glasu. A ja sam ostala zbunjena. Ova osoba predamnom nije bio nikakav Harry to je bio Mike. Kolika je mogućnost da neko pogriješi broj i da traži baš nekoga istog imena kao moje i da i ta osoba radi u autosalonu i da je pomagala nekom super-lijepom dečku koji nažalost ima curu. Čekaj malo. PREMOTAJ. 'Htjela sam da ti se zahvalim, sestra..' I on je rekao za curu ne za moju curu. Agh.. Udarila sam se po glavi i onda primjetila da onaj tip gleda u mene. Uopšte ne znam ni kako se zove zapravo.

-''Da, ovaj. Ništa.''-zašto mi je lagao o sebi? Ne znam i ne zanima me. Samo znam da sam sad dobila razlog, kako da ga se riješim da se vise neviđamo. Barem se nadam.

-''Ovaj, ako hoćeš bi mogle jedan dan na kafu ili nešto. Ako imaš vremena.''-po boji glasa sam shvatila da joj je bilo jako teško upitati nepoznatu osobu preko telefona da se nađe sa njom.

-''Naravno.''-sjela sam nasuprot Harrya i dobro ga posmatrala. A on me gledao začuđeno. Sama sebe sam prisilila da održim taj kontakt sa očima i čekam njegovu reakciju. Iako me je njegov pogled ostavljao bez daha.-''Gemma Styles, kažeš?''-izbečio je oči i malo otvorio usta.

-''Da, sestra Harry Stylesa.''-ponovila je.

-''Sestra Harrya Stylesa.''-neko vrijeme je gledao iznenađeno, a onda se počeo smješkati. Wtf?

-''Da, pa nazovi me kad budeš imala vremena.''

-''Hoću, ćao.''-prekinula sam poziv i pustila telefon pored sebe. Dok sam sav svoj pogled koncentrirala na tom frćkavom dečku,koji se ponovo unervozio i ovaj put izbjegavao moj pogled.
Osjećala sam se kao neki detektiv, koji proučuje ponašanje potencialnog krivca nekog zločina, kako bi zaključio u kolikoj mjeri je kriv.

-''Mike Johnnson, ha?''-upitala sam sa tihim glasom. A on je pogledao prema meni. Njegove oči su bile svjetlo zelene, drukčije nego prije. Samo sam ustala te otišla do vrata i otvorila ih.

-''Mogu objasniti.''-ustao je i krenuo do mene. Ali bez namjere da bi prešao prag. Ponovo sam pokazala rukom prema hodniku dajući mu znak da izađe.-''Ne, gledaj. To je samo zbog novinara bilo.''-skrenula sam pogled na njega.

-''Zbog novinara?''-a možda ipak želim čuti objašnjenje.

-''Ti stvarno ne znaš ko sam ja?''

-''Ko si ti?''-spustila sam kvaku od vrata -''Da vidimo, možda jedan lažljivac, koji mi je slagao svoje ime. Ko zna šta još?''-u ovoj rečenici sam totalno pronašla i samu sebe. I svjesna sam da sam ja zadnja osoba, koja mu treba soliti pamet zbog neiskrenosti.

-''Ništa više, kunem ti se. Sve je bilo istina, pjevam u jednoj skupini, kao što sam ti rekao. Samo da je ta skupina jako poznata.''-pokimala sam glavom te mu ponovo pokazala rukom prema hodniku i stepenicama koje su se nalazila odmah pored vrata. -''Ono je bilo samo zbog novinara, jer onda kad saznaju počnu izmišljati neke glupe priče. Naprimjer ako kupim auto..''-prema kraju njegovog govora se već bio iznervirao i počeo krilati rukama na sve strane.

-''Ne zanima me.''-rekla sam sa umornim glasom, a iznutra me itekako zanimalo sve. Zašto se nije predstavio sa svojim imenom. -''Lagao si.''

-''Planirao sam ti reći.''-sarkastično sam se nasmijala i pokimala glavom.

-''Mhm, planirao.''

-''Ozbiljan sam. Rekao bih ti, ali ne još. Znaš zašto? Bilo mi je super ovako. Konačno neko sa kim mogu normalno razgovarati, a da se razgovor ne svodi samo na moju karijeru. Molim te, obećavam od sad dalje ću biti iskren.''-primakao mi se. Stajali smo tijelo uz tijelo. Gledali smo se direktno u oči. Sama sebe sam nagovarala da ne popustim. Da je tako bolje za Ally. Ne smijem biti egoistična.

Moje misli je skrenula njegova ruka u mojoj. Spustila sam pogled posmatrajući  to. Bilo bi divno, kad bi mogli biti zajedno.

-''Obećajem.''-podigla sam pogled i susrela se sa njegovim zelenim. Bilo je iskrenosti u njemu i znala sam da nije takav da bi nešto slagao, ako obeća iako ga poznajem samo jednu sedmicu. Ni toliko ne. Ali ta prokleta situacija u kojoj sam ga upoznala...

Osjetila sam kako mi se suze nakupljaju u očima i spustila pogled prije nego što bi i on to primjetio.

-''Žao mi je.''-rekla sam tiho ne usuđujući se podignuti pogled. Pod je ovog puta bio bolja opcija. Udaljenost između nas se povećavala i samo sam sa kutom oka vidjela kimanje njegove kose, a nato je izašao iz stana. Naslonila sam se na vrata i gledala za njim. Ljuto je hodao i nespretno se zabio u ogradu od stepenica. Nedugo zatim je njegova noga poletjela prema toj ogradi praveći jedan tup zvuk. Jauknuo je držeći se za nogu.

Gledala sam njegove usne, koje su izgovorile par psovki. Niti jednom nije pogledao u mom smjeru. Nisam više mogla izdržati. Sa brzim korakom sam došla do njega. Bio je naslonit na ogradu i držao se za nogu.

-''Jesi li dobro?''-stala sam ispred njega ne znajući šta da učinim. Podigao je svoj tamno-zeleni pogled na mene i odmah sam se uplašila. Taj pogled nije bio već onako pitom, kao kad me molio da mu oprostim, sad je bio drukčiji, opasan.

-''Jesam!''-oštro je rekao te se odvojio od ograde ostavljajući mene bez riječi. Brzo je sišao niz stepenice i njegova kosa je uskoro zamakla za ugao. Ušla sam u stan i uhvatila se za glavu.

-''Nemoj plakati.''-začula sam Allyn glas. Tek tad sam primjetila par suza koje su mi se slijevale niz lice. Rukama sam prošla ispod očiju kupeći dio te prozirne tekućine. Zašto nikad ne primjetim, kad počnem plakati?

------------------------------------------------------------------------------------

Hej, evo četvrti nastavak. Nadam se da vam se sviđa & idući će biit duži, jer sam danas već objavila jedan nastavak od druge priče tako da mi je nestalo vremena...
Čitajte, votajte & komentirajte, :))