Jelena pov
Cupkam nogom dok sedimo u baru. Ne mogu da prestanem uhvatila me neka nervoza. Plus Tare idalje nema a evo počinje drugo poluvreme.
"Šta ti je?" Upitao me moj voljeni Laki. Čita me ko knjigu.
"A ništa, brinem se gde je Tara." Vadila sam nokat koji sam grickala iz usta.
"Pusti je otišla je svekrvi da pomogne, velika je devojka zna da se brine o sebi."
"Znam samo se nerviram što niko nije pošao sa njom od nas. Ti si je mogao odvezti, tvoja su kola."
"Mnogo mračiš, popiji pivo i opusti se!"
Katar, Dušan pov
Zvoni do kraja ali ništa, nema odgovora. Probaću još jednom.
"Caller unavailable"
Kako to pa pre sekund joj je zvonio telefon.
"Ajmo na zagrevanje!"
Morao sam da odložim telefon i sačekam sa pozivom bar do kraja prvog poluvremena.
35' minut dajem gol za vodjstvo, medjutim do isteka 45. minuta primićemo još jedan.
Prvi ulazim u tunel i idem ka svlačionici. Nije praksa ne samo meni nego uglavnom nijedan igrač se hvata telefona na poluvremenu. Proveriš eventualno jel ima neka bitna poruka ali ga ne diraš ako ne moraš.
Opet sam je zvao, idalje nedostupna. Okrenuo sam mamu.
"Halo mama?"
"Zdravo ljubavi! Bravo za gol! Ne brini možete da ih pobedite!"
"Mama jel tu Tara!"
"Nije sine, nije još stigla."
"Kako nije?"
"Pa nije evo čekam je već skoro sat vremena. Zvala sam je ali mi se ne javlja."
"Ni meni se ne javlja."
"Ne znam sine. Lav se malo smirio. Stavila sam mu obloge sa rakijom da mu spadne temperatura. O flaši rakije ću te pitati neki drugi put."
"Javi mi kad stigne i kako je Lav, pogledaću posle utakmice."
"Važi zlato."
Odložio sam telefon i fokusirao se na ono što će nam Piksi reći.
Autor pov
Drugi auto, koji se približavao raskrsnici potpuno propisno za razliku od Tarinog auta, proklizao je ali je uspeo da povrati kontrolu i izbegne nesreću. Tarin auto nije bio te sreće. Ostavio je taman trag gumama po asfaltu i haubom udario u zid.
Iz drugog auta izašao je visok muškarac, držao se za glavu ali nije bio vidno povredjen.
Pogledao je ruku kojom se držao za glavu i video krv na njoj. Od naglog skretanja udario je glavom u levo staklo.
To ga nije sprečilo da ode do auta iz kog je tinjao dim da pogleda šta se desilo sa vozačem.
"Da li me neko čuje!?" Drao se dok je dolazio do automobila.
(na italijanskom)
Razbijena šoferka, otvoreni krvavi air begovi. Jeziva scena. Duga crna kosa se razletela i prekrila Tari lice.
Muškarac je uvideo da je u pitanju ženska osoba i da postoji mogućnost da je živa.
Pokušao je da otvori vrata ali nije uspeo iz prve. Morao je svom silinom koliko je snage u tom momentu imao da povuče i otvori vrata.
Uspeo je da odvali vrata i dodje do Tare. Pomakao joj je kosu sa lica i video da je njegova polovina krvava.
"TARA!?" Muškarac je poznavao Taru, jer taj muškarac nije bio niko drugi do Marco.
Nije mislio dvaput. Otrčao je do svog auta i uzeo telefon i koferčić sa prvom pomoću. Ako ste zaboravili Marco je po struci pedijatar, ali ima i osnovno lekarsko znanje.
Prvo je okrenuo hitnu pomoć.
Opipao joj je puls. Jedva ga je bilo, ali idalje je bila živa.
"Tara, Tara molim te! Molim te otvori oči, molim te! Nemoj ovo da nam radiš... toliko ljudi te voli ne smeš da nas ostaviš!"
Marco je po završetku poziva sa hitnom pokušao Taru da osvesti. Bezuspešno.
Uradio je ono što je mislio da je najbolje u tom momentu. Pokušao dalje da spreči krvarenje koje je bilo obilno i da je izvuče i odmakne od auta koji je već i počeo da gori.
Katar
Izgubili smo, svetsko prvenstvo je za nas gotovo. Besan sam. Švajcarci su uspeli na kraju da nas isprovociraju i dobiju baš ono što su hteli.
Nakon smirivanja pometnje na terenu otišli smo u svlačionicu.
Mama mi je poslala poruku da je Lav temperatura ne raste ali nije ni spala skroz. Zabrinula me poslenja rečenica da Tara idalje nije stigla.
Jelena pov
Drugo poluvreme je isteklo, izgubili smo. Tare idalje nema.
Sad već vidim da su se i Laki i Šole malo zabrinuli jer se Tara idalje nikome nije javila.
"Šta ćemo? Ne javlja se, da je čekamo ovde ili idemo kući?"
"Idemo kod nje tamo ćemo je čekati." Predložila sam.
"Idem da platim, ti zovi taksi." Šole je ustao
sa stolice i krenuo ka šanku.
Laki se laktom naslonio na sto i drzao se za glavu.
"Ajmo ljubavi! Šta si zabo?"
Podigao je pogled ka meni i blago klimnuo glavom.
Krenula sam ka izlazu kako bih zvala Taru po milioniti put.
Napravila sam dva koraka kada je Lakiju zazvonio telefon.
"Da?" (na italijanskom)
Izraz lica mu je bio frapiran. Pao je nazad u stolicu.
"Šta je bilo!?" Loš predosećaj.
Molim te Bože da nije to što mislim.
Laki je bacio telefon na sto i pokrio lice rukama. Plakao je.
Zgrabila sam telefon i cula poznat glas.
Dok je Marco objasnjavao da se Tara bori za život meni su se skupljale suze u ocima.
Prilazio nam je Šole.
"Molim vas recite mi da nije Tara?"
DU LÄSER
𝗕𝗜𝗟𝗜 𝗦𝗠𝗢 𝗠𝗟𝗔𝗗𝗜
Tonårsromaner"Priredio si mi pravi pakao u srednjoj znaš?" "Ma daj Tara, bili smo mladi... Nisam znao kako drugačije da ti privučem pažnju." "Zagorčavanje života nije pravi način..." ________________________________________ Dušana i Taru spaja samo jedna stvar...
