𝗕𝗜𝗟𝗜 𝗦𝗠𝗢 𝗠𝗟𝗔𝗗𝗜

28. "Gubi se!"

Ulećem u stan i tresnem vratima.

"Lakićeviću gde si!?" Drala sam se kroz stan.

"Evo me šta je bilo!?"

"Šta se desilo Tara?" Svi su ustali.

"Kako si mogao to da mi uradiš!"
Bila sam besna. Koliko god mi bio najbolji drug nije imao pravo da mi se ovako meša u život.

"O čemu pričaš?"

"O čemu pričam? O čemu pričam!? Šta si rekao Vlahoviću!? ZAŠTO SI MI SE MEŠAO U ŽIVOT!?" Vikala sam iako je stajao direktno ispred mene.
Gledao me je bez reči.

"JEL TI SHVATAŠ DA SI ME UPROPASTIO! ODAKLE TI PRAVO DA ODREDJUJEŠ SA KIM ĆU SE VIDJATI!"

"Tara stani! Prvo uradio sam to za tvoje dobro-"

"Zajebi me sa tim! Ako si mislio da grešim to mi kažeš! Ne rešavaš to tako što meni radiš iza ledja! Za moje dobro!? Doneo si mi sve samo ne dobro!"

"Nije za tebe-"

"ŠTA TO TEBE BRIGA! BILA SAM SREĆNA SA NJIM!"

"Volim te ko sestru. Želeo sam ti samo najbolje..."

"Izlazi."

"Šta!?" Ubacila se Jelena.

"Čuo si me. Gubi se iz mog stana! Vrati se za Beograd radi šta hoćeš. I ja sam tebe smatrala bratom, a ti si me izdao. Kupi se i odlazi."

"Tara čekaj da razgovaramo pa-" Šole je smirivao situaciju.

"Ne! Vremena za razgovor je bilo... Reci mi samo jednu stvar. Kad si mislio da mi kažeš i da li si uopšte mislio?"

"Naravno da jesam. Kad si se razbolela shvatio sam koliku sam grešku napravio. Ali nije bio momenat da ti kažem. Sećaš se kad si se povredila, tj. kad te on povredio, nakon te utakmice bih ti rekao sve. Nikad nisam dobio priliku nakon toga."

"Bilo je prilike Laki itekako je bilo. Sad je kasno. Ne želim da te vidim kad se vratim."
Uzela sam telefon i ključeve i krenula ka vratima.

"Tara nemoj stani molim te!" Jelena je išla zamnom i plakala.
Ignorisala sam je i izašla iz stana.

Otišla sam do obližnjeg parka. Ne sećam se kad sam se poslednji put tako dobro isplakala.

Dušan pov

Možda i nisam trebao sve ono da joj kažem odjednom.
Ma ne, jesam. Treba da zna. Večito ja ispadam negativac, a zapravo joj najbliži drug radi o glavi.

Jedino me pecka da li je i ona osetila ono što i ja dok smo se ljubili. Malu, baš malenu varnicu one nekadašnje zaljubljenosti.

Možda da je pozovem da vidim jel okej. Nije lako svariti ovo. Valjda nije promenila broj.
Zvao sam je prvi put, drugi, treći... ne javlja se.
Posle par minuta isti broj me je zvao nazad.

"Halo Tara? Jesi dobro?"

"Dobro sam. Ne zovi me više. Treba mi malo vremena da budem sama."

Prekinula je vezu. Pričala je kroz nos, sigurno je plakala.

Nedelju dana kasnije

Doslovno sam jurio Taru po sportskom centru. Nisam je video već nedelju dana, moram da se uverim da je okej.
Za vikend smo putovali u Rim na meč sa Romom. Nisam stigao uopšte da proverim kako je. Rekla je da je ne zovem, ali dzaba, neću odustati.
Pošto je nisam našao, setio sam se genijalne ideje. Istog momenta sam okrenuo broj koji držim na brzom biranju kad god zaserem sa Marijom. S tim što ću za Taru nešto mnogo lepše da nabavim.

Tara pov

Kad sam se vratila kući onaj dan nikog nisam zatekla. Lakijeve i Šoletove stvari nisu bile tu. Jelena mi je ostavila poruku da je izašla.
Vratila se kasno te večeri i nije progovorila ni reč. Svaki dan bi izašla ujutru i vratila se oko ponoći, ili se ne bi uopšte vratila. Javi mi da ne dolazi večeras i to je to. Ne znam ni kod koga bude. Jednom sam je pitala izognorisala me je, nakon toga sam odustala. Odrasla je, zna da se brine o sebi. Kapiram da ju je povredilo kako sam se ponela prema njenom dečku, ali ne može da očekuje da ću preći preko toga samo zato što se znamo više od 10 godina.

Kao sama da sam živela maltene. Ne mogu da provalim dal mi to odgovara ili ne. Možda se samo nisam navikla.
Kad dodjem sa treninga je tišina, a obično bi me Jelena dočekala.

Ne znam gde su njih dvojica otišli, da li su idalje u Torinu, da li su se vratili u Srbiju?
Nisam se čula ni sa kim više od nedelju dana. Treba mi da se ohladim.

Trenutno se fokusiram na treninge. Prokljuvila sam raspored treninga muške ekipe, kako bih izbegla Dušana po svaku cenu. Ne mogu da pričam sa njim, ne znam šta bih mu rekla.

Nakon završenog treninga vraćamo se u svlačionicu. Ulazila sam medju poslednjima, kada sam čula uzdahe oduševljenja.

"Šta će ovo ovde?"
Glasilo je moje pitanje nakon što sam ugledala ogromnu kutiju kolača i cveća u svom ormariću. Ispod toga je bila još jedna kutija. Prišla sam i uzela papir sa posvetom.

"Znam da sam itekakve greške pravio u životu. Ali jedino što znam da u mom životu nije greška si ti. Oprosti mi što sam dozvolio da nas rastave. "

D.V.

Znači pokušaće. Neće me ostaviti dok mu ne oprostim. Neki bi rekli da je dosadan, ali ja cenim tu njegovu upornost. To mi jeste znak da se promenio, svakako neću mu olakšati ovo. Preznojavaće se dok ja ne odlučim da je dosta.

Skinula sam prvu kutiju i otvorila onu ispod nje.

Veliki tamnoplavi duks i još jedan papirić.

"Za slučaj da se zaljubiš i zaboraviš da poneseš jaknu. Ne bih želeo da se smrzneš."

Raširila sam duks i instant se setila. Ono veče na Zlatiboru mi je dao ovaj duks. Ja sam mu ga vratila, ali ne mogu da verujem da ga idalje čuva.
Pomirisala sam ga. Oseća se više na moj parfem nego na njega.
Jel ga zbog toga čuvao?

Usledilo je 15-minutno objašnjavanje saigračicama o čemu se radi. Neke detalje sam izostavila ali mislim da su ukačile poentu.
Ne volim preterano da pričam o svojoj prošlosti, naročito periodu kraja srednje škole. Tu verziju sebe sam zakopala tad i zauvek zatvorila to poglavlje.

Nisam mogla da ispadnem djubre i da mu se ne zahvalim za znak pažnje.
Poslala sam mu poruku.

Dušan Vlahović

Hvala za kolače.

Ne mogu da verujem da ti duks idalje odgovara 😂

Poslala sam to i ostavila telefon na sedište. Bacila sam pogled u retrovizor.
Jel ja to imam smešak na licu dok kuckam poruku i mislim na njega?

Marija pov

Čekam da Dušan izadje iz tuša i preuzme Lava da bih ja mogla u šoping.
Ušetala sam sa njim u Dušanovu spavaću sobu kako bi mu rekla da se ubrza.

Pre nego što sam mu pokucala na vrata kupatila, zavibrirao mu je telefon na krevetu.

Tara Simonović
Hvala za kolače.
Ne mogu da verujem da ti duks idalje odgovara 😂

Kad umalo ne ispustih Lava iz ruku.

"Kurvetina!" Prosiktala sam kroz zube.

Čula sam da se tuš isključio. Moram da bežim. Išunjala sam se iz sobe nečujno kao kad sam ušla.

"A ne, neće mi ga ona tako lako uzeti!"