𝗕𝗜𝗟𝗜 𝗦𝗠𝗢 𝗠𝗟𝗔𝗗𝗜

36. "Trenutak nepažnje"

"Kako to mislite? Pa ja sam mu otac!"

"Majka vas je optužila da ste odveli dete i ne date joj da ga vidi." Policajac je izgovarao ovo totalno ravnodušno. Kao da svaki dan na nekolicini ljudi ponovi već naučenu rečenicu.

"To nije istina. Ona je ta koja se sinoć otišla."

"Pa ste vi odlučili da kidnapujete dete?" Policajac je gledao Dušana kao da je pao sa kruške.

"Ne! Došao sam kod prijateljice. Prespavali smo ovde. Nije nikakva otmica, vratili bi se kući posle doručka."

Sad je ovaj drugi uzeo da lista blokčić koji je držao. A onda se ubacio u konverzaciju.

"Prijateljicu kažete? Gospodjice Simonović vas je Marija Panić okarakterisala kao ljubavnicu gospodina Vlahovića. Smatra da ste vi krivi za razdor njihove zajednice. Takodje prvo što je rekla kad je zvala da prijavi otmicu je da citiram "ljubavnica mog partnera mu je pomogla da mi otmu dete!" kraj citata. Shvatate da protiv vas može da se vodi krivični postupak."

Još i na sud da idem zbog te bolesnice...

"Nismo ljubavnici, prijatelji smo iz srednje škole. Normalno je da se družimo kad igramo za isti klub. Marija izmišlja. Mogu da svedočim da je jako loša majka i da zapostavlja dete."
Malkice sam i ja slagala, ali njih dvojica to ne moraju da znaju.

"Vidite, gospodjice Simonović mi nismo socijalna služba. Ako imate šta da prijavite, prijavite njima. Naš zadatak je da odvedemo dete sigurno kući."

"Dete je samnom i sigurno je!"
Dušan je planuo.
Prvi lik je umalo izvukao pištolj. Posegao je za njim.

"Smirite se, vas svakako vodimo u stanicu da date izjavu."

"Neću da ostavljam sina samog sa njom!"

"Majka mu je, ima pravo zakonski na to... možda čak i više od vas..."

"Šta bre-" Opet zamalo da skoči. Uhvatila sam ga za rame da ostane na mestu.

I policajci su izgubili strpljenje već.

"Dosta je bilo gubljenja vremena. Predajte nam dete a onda podjite sa nama."

Iz druge sobe se pojavila Jelena koja je nosila Lava. Odvela ga je jer se dete prepalo ove dve gorile, plus Jelena ionako ne razume italijanski u potpunosti pa tako i ne bi razumela pola.

Policajac broj jedan je raširio ruke, Jelena ga je čudno gledala.

"Daj mu Lava." Došapnula sam joj.

"Molim!?" Kroz zube mi je uzvratila.

Samo sam odmahnula glavom u fazonu ništa drugo ne možemo.
Tip je uzeo Lava u ruke. Dete je odmah složilo tužnu facu, kao da će zaplakati iste sekunde.

"Daj mi da se pozdravim sa sinom." Uzeo ga je u ruke i ljubio.
"Nemoj da se plašiš dolazi tata brzo."
Policajac ga je opet uzeo od Dušana.
"Sačekajte!"
Skočio je i iz Lavovog ranca izvadio malog tigrića.
"Ovo mu je omiljena igračkica."

"Podjite sa nama gosn Vlahoviću."

"Hoćeš da idem sa tobom?" Šapnula sam mu.

"Nema potrebe, odmori se. Zvaću te kasnije."

"U redu."

Dok policajci nisu gledali poljubio me je na blic.
Sad bih ga odvukla u sobu.

***

Ostatak dana je Jelena pokušavala da mi skrene misli što je više mogla. A ja sam cupkala oko telefona i čekala da mi se Dušan javi.

Nakon što me zvao da mi kaže da su ga nakon mukotrpnog ispitivanja od 5 sati pustili, mnogo mi je bilo žao. Osećam se krivom.

Jedva sam se odvukla kasnije na trening. Nakon treninga trener me zadržao.

"Tara obavestio me čuvar o tome šta je video sinoć. Ceo parking je pokriven kamerama, imamo snimak. Objasni mi ko je i šta je hteo, i da li treba da obavestimo policiju?"

"Za sada ne. To mi je poznanik iz srednje škole. Nismo ostali u nekim dobrim odnosima, ali nemam blage veze zašto je ovde."

"Znači nije došao sa dobrom namerom? Tara meni je ono izgledalo kao da je bio agresivan... Jesi li sigurna za policiju?"

"Sačuvajte snimak. Neću da dižem paniku za sada. Možda je već otišao u Beograd."

"U redu. Njegovo lice smo pokazali svim članovima obezbednjena u celom kompleksu. Taj više ući neće na stadion."

"Hvala."

Kopkalo me nešto, šta ako Relja nije otišao? Bojim se za sebe. Jači je od mene, može da mi uradi šta god oće. Ne mogu da opterećujem Dušana svojim problemima ionako mu je zbog Marije život već dovoljno težak.

***

Narednih nedelju dana jedini način da se Dušan i ja sretnemo je izmedju treninga.
Mi se spremamo za gostovanje, a oni za nastavak sezone.

Marija je pratila svaki njegov korak van kuće, ali ono što očigledno nije znala je za naša tajna vidjanja po prostorijama Juventusovog trening centra. Tu je bilo svega, od ljubljenja, brzinskog seksa, maženja, do pričanja...
Nisam smela da mu priznam da sam nastavila da imam noćne more, a tek da imam osećaj da me neko prati. Jedan te isti auto vidjam ispred zgrade...
Nigde ne izlazim bez Jelene, niti joj dozvoljavam da me ostavi samu. Rekla sam joj za svoje paranoje, ali zabranila sam joj da ikome kaže.

Oko podne letimo za Francusku, gde imamo gostovanje. Znam da ću bar tri dana biti mirna jer ću biti dalje odavde.

Jelena pov

Tara je otišla da se tušira. Oću da joj napravim omiljeni doručak da se najede jer znam da ne jede hranu u avionu.

Sjajno nemamo ovsenih više. Idem na brzinu do marketa. Neka nje nek se spremi, vratiću se pre nego što završi.

Navukla sam jaknu, uzela ključeve izašla iz stana.
Market je tu iza ćoška odmah. Laki mi je poslao poruku pa sam uzela da mu odgovorim. Dok sam se zabuljila u telefon sudarila sam se sa likom baš na tom ćošku.
Nisam mu videla lik od crne kapuljače ali sam osetila kako miriše. Versace-ov Dylan Blue, obožavam taj miris. Ubedjujem Lakija da uzme taj parfem već 5 godina. Neko ga je u srednjoj nosio zato sam ga i zapamtila.

Završila sam u marketu za par minuta. Dok sam vraćala novčanik u dzep, shvatila sam da mi nema ključeva od stana. Vratila sam se unutra da vidim da mi nisu negde ispali... nisu.
Imala sam ih sigurno kad sam izašla. Da me nije onaj lik opljačkao? Imao je navučenu kapuljača i pognutu glavu...
Tu je stajao policajac srećom.

"Izvinite mislim da je je malopre opljačkao jedan momak."

"Šta vam je uzeo? Kako je izgledao? Gde je otišao?"

"Ključeve i otišao je na onu stranu-"
Ka našem apartmanu...
TARA.

Tara pov

Izlazim iz kupatila. Nešto je mnogo tiho u stanu. Čudno, Jelena je sa nekim šerpama baratala, sve je odzvanjalo.

"Jelena!?"

"Blizu-"

Mrak.