𝗕𝗜𝗟𝗜 𝗦𝗠𝗢 𝗠𝗟𝗔𝗗𝗜

38. "Poslednji atomi snage"

TRIGER WARNING ⚠️

Budi me škripa vrata. Ne znam ni koliko sam spavala ni koje je doba dana. Znam samo da sam previše žedna i pregladna.
Povukao me za kosu i podigao mi pognutu glavu.

"I? Šta smo odlučili?"

"Donesi mi vodu i hranu pa ću ti reći."

"Ma je li? Ajmo ponovo... Bićeš ovde, vezana, sve dok ne odlučiš da mi se pokloniš na jednu noć. Brzo razmišljaj, jer gubim stpljenje. A hranu ćeš dobiti kad završimo..."

U sledećem trenutku se ponovo otvaraju vrata.
Znala sam da je pokvarena, podla, zlonamerna, ali ovoliko psihopatski ljubomorna i osvetoljubljiva...
"Sad nemaš šta da kažeš a?"

"Marija uvek ću imati snage tebe da podjebavam." Morala sam sarkastično da joj se iskezim, iako je osmeh poslednje za šta sad imam volje.
Fljas. Šutnula me direkno u rebra.
Ostala sam bez vazduha.

"Oduvek sam to htela da uradim."

Nakon toga su oboje izašli napolje.

Počela sam da plačem, od besa, straha, nemoći...

***
Dušan pov

"Jel moguće da nas ovde drže celu noć?"

"Ćuti malo mi fali da ih sve tužim."

Jelenu i mene su držali celu noć u policijskoj stanici. Dočekali smo jutro ovde.
Mali flashback svega što se desilo juče popodne:
Nakon razgovora sa inspektorim, zvali smo Tarine roditelje i sestru. Uhvatiće prvi avion i doći. Isto važi i za Lakija i Šoleta.
Pošto se Tara nije pojavila na aerodromu u dogovoreno vreme za timsko putovanje, jedna od devojaka je zvala Jelenu da vidi šta se dešava. Svi u klubu su šokirani ovom vešću. Ali sve mora da ostane strogo čuvana tajna. Šta ako dodje do medija da je igračica Juventusa kidnapovana od strane bivšeg dečka. Mnogo bi otežalo samu potragu.
Mene moji iz kluba ne prestaju da zovu, znaju da smo nas dvoje bliski i stalno proveravaju jel ima neka nova informacija.
Mariji sam javio, odgovorila mi je doslovno sa "okej" i prekinula.

Inspektor nas je pozvao u svoju kancelariju.

"Jel ima novosti?"

"Ne nažalost. Relja je idalje jedini osumnjičeni, ali od njega ni traga ni glasa. Našli smo u kom je hotelu, ekipa je upravo tamo."

Strašno, kako je moguće da ne mogu jednog idiota da pronadju?

"Ambasada vaše zemlje je obaveštena, takva je procedura za strane državljane. Ali da li ste sigurni da ne želite da ovo izlazi u medije? Možda bi to donelo nekog svedoka?"

"Nikako. Bar ne još uvek."

Razgovor je prekinulo kucanje na vrata.

"Napred!"

Ušao je još jedan inspektor.

"Jel ste našli šta?"

"Ništa bitno. Ali imamo par novih informacija."

I Jelena i ja smo se pretvorili u uvo. Inspektor je zaustavio svog kolegu i pogledao u nas.

"Budite ispred."

"Ne!" Odvažna je bila Jelena.
"Najbolja drugarica mi je nestala! Imam pravo da čujem sve vezano za ovaj slučaj!"

"O dobro..." Prevrnuo je očima i dao znak kolegi da nastavi.
Ovaj je iz fascikle izvadio neke slike i bacio ih na sto. Slike hotelske sobe.
Prvi inspektor, ih je gledao i zagledao ali na kraju ih je samo ponovo bacio.
Jelena je bez imalo zadrške uzela da ih pogleda.

"Iznajmio je tu sobu pre dve nedelje. Nije bilo ništa sporno oko toga."

"Jel ga iko posećivao ili jel dovodio ikog?"

"Upravo o tome se radi. Nisam siguran da li gospodin treba ovo da čuje..."
Pokazivao je na mene.

"Šta se dešava?" Bio sam zbunjen.

"Jedina osoba koja je pored Relje Tomića ulazila u sobu je... Marija Panić."

Ostao sam šokiran. Mislim i nisam toliko, ali opet od svih njenih pretnji ako je prevarim ona ovo uradi...
Sad će mi biti još lakše da joj uzmem Lava.

"Imamo sve zapisano kad je dolazila kod njega. Šta mislite možemo li da je povežemo sa nestankom?"

"EVO GA!" Jelena. Okrenula je sliku na kojoj se vidi noćni stočić i bočica parfema na njemu.

"Šta?"

"VERSACE DILAN BLUE! Rekla sam vam da je on! Tip koji mi je ukrao ključeve!"

Inspektor je počeo da lista neke papire.

"Da tako ste ga opisali onaj dan..." Gledao se sa kolegom.

"I da Marija je sigurno povezana. Ona i Tara se mrze. Još od osnovne škole su u sukobu. Zbog njega pogotovo." Pokazano je ponovo u mene.
Oba inspektora su pogledala u mene iz fazona jel realno...

"Znači to je to. On je. Zovi dole da pošalju patrolu po Mariju Panić, nju ubacujemo u osumnjičene i moramo da je ispitamo. Ostaje još jedino da njega lociramo."

"Idem sa vama po Mariju!" Rekao sam.

"To nije neophodno..."

"Sin mi je sa njom. Ne sme to da vidi."

Pogledali su se opet i na kraju je jedan od njih klimnuo glavom.

"Jel ste svojim kolima?"

Dva dana kasnije

Mariju su onaj dan priveli i od tad je u pritvoru. Odbija da priča. Izjedam se jer jedino ovde ona zna Tarinu lokaciju a neće da progovori. Što više vremena prolazi to mi je sve gore. Nisam spavao predhodne dve noći. Preko volje sam morao na trening, sve uzalud kad nemam koncentraciju. Jedva čekam da završimo da mogu da proverim telefon u nadi da me Jelena zvala da mi kaže da su našli moju Taru.
Sutra veče nam je utakmica. Odglumio bih povredu samo da ne moram da igram, već sedim kući sa telefonom u rukama.
Išao sam sa Jelenom na aerodrom po Tarine roditelje i Lakija i Šoleta. Svi su potpuno deprimirani i uplašeni.

***
Tara pov

"I šta je danas u planu oćemo idalje da teramo inat?"
Moje dehidrirano telo nije imalo snage da se pomeri.
Šta god sad želi da uradi mogao bi jer ne bi imala atom snage da se branim.
Nije mi dao hranu i vodu već procenjujem dva dana ako ne i više...

"Naćiće te" Izustila sam jedva.

"Mnogo si ti meni opasna... Ona Marija nenormalna provalili su je, traže da im otkrije sve. Kurva glupa, zna da ako pisne povućiću je sa sobom."

Mantalo mi se pred očima. Od pada imuniteta uhvatila me groznica sigurno.

"Zajebi ovo! Ne mogu više da čekam. Polazi!"

Odvezao mi je lisice i bukvalno me vukao do drugog kraja sobe.
Podigao me i bacio na krevet.
Tog momenta sam polu izgubila svest, ali mi je poprilično jasno šta se desilo.
Uzeo je svoj dug.

***

"Šefe sigurnosne kamere! Našli smo ga!"
"Spremaj patrolu! Idemo da uhapsimo gada!"