SVE DOK NAS LJUBAV NE RASTAVI (ZAVRŠENA)👰

44.Adrianna Ward

Ne mogu da sakrijem radost. Moja podsvijest zuri u mene u zabezeknutoj tišini, a lice mi se raširilo od osmijeha koji prijeti da ga raspoluti dok s čežnjom gledam u Maxove izmučene oči.

Njegovo tiho, slatko priznanje odjekuje u meni na nekoj dubokoj, primalnoj ravni, kao da traži odriješenje. Te dvije kratke riječi su
moja nebeska hrana. Suze su me ponovo zapekle u uglovima očiju. Da, voli me. Znam da me voli.

To je tako oslobađajuće saznanje, kao da je mlinski kamen pao u stranu. Ovaj predivni čovjek, koga sam nekad zamišljala kao svog romantičnog junaka snažnog, usamljenog, tajanstvenog ima sve te osobine, ali je takođe osjetljiv, otuđen... zajedno sa mnom. Ali i dalje me voli.

Srce mi je nabujalo od sreće, ali i bola zbog naših dosadašnjih patnji. U tom trenutku znam da je moje srce dovoljno veliko za oboje.

Barem se nadam se da je dovoljno veliko za oboje.

Podigla sam ruke da obujmim njegovo drago lijepo lice i nježno ga poljubila, izlivajući svu svoju ljubav u taj slatki dodir. Želim da ga progutam pod toplim mlazom vode. Ali to bi pak bilo previše,nasmiješim se samoj sebi.
Pa tako zaboravivši i sva predhodna zbivanja koja su se desila nekoliko sati ranije zbog ovog momenta ovdje. Upravo sada.

Voli me. I prihvatio je ono što je bila majčina želja. Koliko će ta ljubav trajati nisam se dala omesti niti razmišljati o tome da li će mu moje nedovoljno pružanje pažnje dosaditi. Već sam ga još jednom zagrlila ne obazirući se na naša po prvi puta vidno naga tijela.

Zavrnuo je slavinu i uhvatio me za ruku, izveo iz kabine i ogrnuo me bademantilom. Vezao je peškir oko pojasa pa uzeo manji i počeo da mi trlja kosu.

Kad mi je dovoljno prosušio kosu, prebacio mi je peškir preko glave i u velikom ogledalu nad umivaonikom
vidjela sam da izgledam kao da nosim veo. Stoji iza mene. Pogledi su nam se sreli u ogledalu, žežuće crne i smeđe oči. To mi je dalo ideju.

"Mogu li da uzvratim na isti način?", pitala sam.

Klimnuo je glavom mada je nabrao čelo. Uzela sam još jedan mekani peškir s hrpe pored toaletnog stola. Podigla sam se na prste i počela da mu sušim kosu. Nagnuo se kako bi mi olakšao. Kad sam mu načas spazila lice pod peškirom, vidjela sam da se osmjehuje kao dečkić.

"Odavno mi to niko nije radio. Veoma dugo", promrmljao je pa se namrštio.

"U stvari, mislim da mi nikad niko nije sušio kosu."

"Svakako ti je majka sušila kosu kad si bio mali? Odmahnuo je glavom i osujetio moje trljanje.

"Nije. Bio sam veoma samodovoljan kao dijete i volio sam sve raditi sam" rekao je tiho.

"Pa, počastvovana sam" našalila sam se nježno.

"Jesi, gospođice Ward. Ili sam možda ja počastvovan."

"To se podrazumijeva, gospodine Darwin" odvratila sam zajedljivo.

Završila sam s njegovom kosom, uzela još jedan peškirić i stala pored njega. Oči su nam se ponovo srele u ogledalu i njegov pomni, ispitivački pogled podstakao me je da progovorim.

"Mogu li nešto da pokušam?"

Posle jednog trenutka je klimnuo glavom. Obazrivo i veoma nježno prešla sam mekom tkaninom niz njegovu lijevu ruku, upijajući vodu s kože. Podigla sam glavu da mu pogledam izraz u ogledalu. Zatreptao je, očiju prikovanih za moje.

Nagla sam se i poljubila mu nadlakticu. Neznatno je rastvorio usne. Obrisala sam mu drugu ruku na isti način, spuštajući mu poljupce niz podlakticu. Osmejak mu se javio na usnama.