RAUL - Igra ćutanja, 2. deo (izdata, decembar 2022.)

Poglavlje XXI

Nastupio je trenutak tišine, činilo se potpune, uprkos dečijim glasovima i smehu koji su ispunjavali prostor. Lorenca ga je gledala sablaznuto, kao da gleda u Sombrerona*.

- Ne razumem... - izgovorila je zbunjeno, tek nakon nekoliko trenutaka.

- Ja nisam Kruz! - ponovio je Raul, a užasno osećanje mučnine, koje ga nije napuštalo od kako je izašao iz bolnice, popelo se iz dna praznog stomaka do, naprečac, sasušenog grla.

- Ako nisi Kruz... ko si onda? - nastavila je, više za sebe. - Njegov duh?

- Njegov brat blizanac - rekao je, procenjujući Lorencinu iskrenost. Izraz njenog lica nije odavao utisak da se folira, a on više nije imao nerava za nove laži niti za bilo kakvo skrivanje. Ni nerava, a činilo mu se ni vremena. - Raul Kontreras Ignjasio.

- Molim?! Nikada nisi rekao da imaš brata... - počela je zamuckujući, izvlačeći ruku iz Raulove. - Mislim, nikada nije...

- Lorenca, opet neki problem? - prekide ih ženski glas. Ni jedno od njih dvoje nije primetilo dolazak druge konobarice.

- Ne, ne! Slučajno sam oborio kafu - Raul brzo odgovori, gledajući značajno u Lorencu, ne želeći da se u njihov razgovor umeša neko treći. - Zamolio bih Vas za drugu, platiću i prolivenu. I jednu za... gospođicu Lorencu, u znak izvinjenja što sam joj uništio uniformu.

- Aha! - devojka pogleda u koleginicu. - Ako želite da je častite kafom, moraćete na nekom drugom mestu. Nije nam dozvoljeno sedenje i kafenisanje sa gostima.

- Marta, niko te nije zvao! Gledaj svoja posla! - izgovorila je Lorenca odsečno. Bio je iznenađen njenom naglom transformacijom, u tom trenutku je izgledala potpuno pribrano, kao da se razgovor između njega i nje nije ni dogodio. Raul zapazi i ljutit blesak u Lorencinim smeđim zenicama i... učini mu se tako poznatim.

- Gledam ja svoja posla, ali ne želim probleme u svojoj smeni! - vratila joj je Marta zajedljivo, odmeravajući Raula bez imalo stida. - Samo ti nastavi da letiš, imaš mahanje.

- Lepo od tebe što si iskrena! - rekla je Lorenca cinično. Raulu se njena reakcija ponovo učini poznatom. - Ali moram da te razočaram! Odavde ću otići kada to meni bude odgovaralo, a ne zato što ti želiš da me se rešiš! Utuvi to u glavu!

Rasprava između devojaka vratila je Raula u pređašnje stanje samokontrole. Brzo je pogledom potražio Tilu, prebacujući sebi kako je u trenu, ponet nekim drugim osećanjima, zaboravio na dete. Odahnuo je videvši je u naručju jedne od vaspitačica. - Hej, devojke, jedna prosuta kafa nije razlog za raspravu! - izgovorio je, ne želeći da privuku pažnju ostalih zaposlenih, i prisutnih, u lokalu. To mu nikako nije odgovaralo, mada mu je njihovo prepucavanje u neku ruku dobrodošlo - smirilo je njegovu reakciju, a i saznao je još nešto o Lorenci. Izgleda, nije bila omiljena na svom radnom mestu.

- Samo ti nastavi da očijukaš sa gostima i biće pa-pa! - nastavila je Marta drsko, ne pridajući mnogo važnosti Raulovim rečima.

- Molim vas, prekinite! - izgovorio je nešto glasnije. - Kafa je slučajno prosuta! - dodao je bez zazora, iako je to bila polulaž. Nešto ga je teralo da stane na Lorencinu stranu, možda želja da je spreči da ode.

- Lažljivice! - Ponovo su ljutito zasevale Lorencine oči. - Gospodine, ako se niste predomislili za kafu, rado ću je popiti sa Vama i to baš ovde! - izgovorila je prkosno i sela na slobodnu stolicu. - Marta, šetaj!

Marta je nezadovoljno frknula, okrenula se na peti i uputila ka drugom kraju prostorije. Raul je nekoliko trnutaka promatrao Lorencu, potom još jednom proverio gde je Tila, a onda se spustio na svoju stolicu.

- Dobro, Kruz, kakva je ovo neslana šala?! - upitala je Lorenca ljutito, čim se Marta dovoljno udaljila.

- Ne radi se ni o kakvoj šali - odgovorio je staloženo.