Fireproof

Chapter 20

Podignem glavu sa kreveta i osetim koliko mi zuji u ušima. Podignem glavu i shvatim koliko sam zapravo ukočena. Noge mi vise sa kreveta, ležala sam na stranu okrenuta i.. 5 sati? Izgleda da sam zaspala.

Sjajno.

Prespavala sam čitav dan. Šta mi sada ostaje, da uveče blejim u plafon kao neka ludača? Verovatno.

Zašto sam pristala na beg sa Louisem? Trebalo je da razmislim o tome hladne glave. Čekaj. Nisam pristala. Ali sam bila ubeđena da hoću, kao što sam sada ubeđena da neću. Nema šanse da pristanem, ne razumem kako sam mogla da se ponašam tako detinjasto kada je bio tu. Zar sam bila stvarno u stanju da bežim od roditelja sa njim? Trebalo bi da ga nazovem danas i kažem mu da ništa od toga. Ali svejedno, ne želim da napustim ovaj stan. Volim ga čak i ako je tako mali i skroman.

Ustanem sa kreveta u nameri da odem do kuhinje i skuvam sebi kafu, kako bih se po drugi dan danas razbudila i imala donekle ’lepo’ drugo jutro u jednom danu.

Tek sada shvatam koliko volim ovu malu kuhinju. Zavolela sam je za tako kratko vreme. Čak i ako se u njoj nalazi samo sićušni stočić pravljen od drveta, dve oljuštene drvene stolice, sa leve strane šporet sa oguljenom belom farbom, koji još bio bakin a do njega manja sudopera. Nemam nešto preterano puno posuđa, dovoljne su mi tri viljuške, dva mala noža i jedan veliki, tri kašike i jedna kašičica, tri različita tanjira i četiri šolje, koje su neuredno razbacane po ubrusu raširenom na malom drvenom kuhinjskom ormariću. Ne smetaju mi čak ni stare braon pločice, koje  verovatno tu stoje još od pamtiveka, kada ih je postavila prva vlasnica stana a iza nje ih niko nije ni pipnuo. Ne smeta mi to što se stan sastoji od tri sobe, čak i ako mrzim to što je spavaća soba ogromna i zauzima skoro čitav prostor. Ne bih se više nikada žalila na to što mi se kroz ulazna vrata ulazi pravo u spavaću sobu i ako bih imala provalnika, odmah bi mogao da me upuca a niko to ne bi ni shvatio. Zatim bi potražio šta imam u stanu i kako ne bi našao ništa, izašao bi kao da tamo nikada nije ni bio, a kakvi ljudi su deo mog  života, verovatno bi pomislili da sam umrla prirodnom smrću i pre toga se uprljala kečapom.

Bez razloga na sve te stvari, ja obožavam ovaj stan. Ništa mi više ne treba. Nikakav famozni Bexhill, Romford niti išta slično. Da, definitvno bi trebalo da kažem da ne želim da planiram beg a naći ću već neki način da objasnim mami kako ne želim da odem.

Ustanem sa kuhinjske stolice a na stolu ostavim svoju šolju vruće kafe a zatim ustanem da potražim telefon. Odem u spavaću sobu i shvatim da nije tu gde se sećam da sam ga ostavila. Mogla bih da se kladim da sam ga ostavila na noćnom ormariću, baš čudno. Pogledam iza ormarića, da slučajno nije pao,  ali jedino što vidim jeste podsetnik da bi trebalo da platim kiriju za ovaj mesec. Pogledam na krevet i ne pronađem ga ni tu. Baš čudno. Gde bi mogao da bude? Odem u kuhinju, ali ni tamo ga nema. Ovaj stan je baš mali a ja ne mogu da pronađem mobilni u njemu? Odem u kupatilo da ga pronađem, i ako ne shvatam zašto bi bio tamo, i ne pronađem ga. Kao što sam i mislila. Dođavola, gde je ? šta sam radila jutros? Čekaj malo.. Mike ga je sigurno.. otrčim u spavaću sobu i pogledam u kofer i nađem telefon. Dakle i dotle je stigao. Otključam ga jednim potezom. Nikada nisam stavljala nekakve lozinke na telefon, jer ne držim u njemu previše privatne stvari. Samo ono što je neophodno. Imam valjda pet brojeva telefona. Kao što ima i ljudi u mom životu. Namrštim se zbog te činjenice. Definitivno moram da prestanem da razmišljam o tome.

Pogledam u mobilni i ono što vidim me šokira. Zašto su Louiseve poruke otvorene i kao da su pročitane do pola? Ne sećam se da sam ih čitala. A ni da sam znala da ih imam u telefonu uopšte. Zašto su otvorene? Buljim u telefon i nije mi jasno kako se to desilo. Zar sam.. pa.. dođavola, Mike je sigurno čitao moje poruke dok mi je pakovao stvari u kofer. Naleteo je na telefon i sinula mu je ideja da sigurno nemam lozinku i kako je otključao telefon, samo je otišao u poruke, i naravno, sigurno je slučajno otvorio baš poruke sa Louisem. Ubiću ga.