SVE DOK NAS LJUBAV NE RASTAVI (ZAVRŠENA)👰

28.Adrianna Ward

Dani su već odmicali kao ludi i već se bližio kraj našem odmoru u Rimu,a ja sam ovdje,sa njim...i dalje krijući ono što bi mi moglo promijeniti budućnost zauvijek. Ili pak ne? Tako mi je govorio moj mozak.

Shvatila sam da su mi oči zatvorene te sam ih polako otvorila. Max je zurio u mene,tim tamnim očima koje mi nikada nisu bile bliže.

''Kako ti ovo polazi za rukom ,svaki dan'' upitao je najednom iako nisam znala na što misli.

Zbunjeno sam odmahnula glavom.

''Na što konkretno misliš'' izgovorila sam svoju misao,dok mi je miris njegove kolonjske vode obuzimao nosnice.

Gledao me jedan dobar minut a onda duboko udahnuo usmjerivši pogled u plafon.

''Nije bitno'' izdahnuo je.

Ležali smo na leđima jedno do drugog,skriveni pod pokrivačem,a onda se njegova ruka najednom pronašla na mome koljenu te se polako podizala iznad gore ka mojoj butini,te sve bliže i bliže...

Duboko udahnem.

''Želiš to'' izgovorio je.

Progutam knedlu,jer kvragu postojalo je nešto u ovome trenutku, nešto tako prokleto što me je tjeralo da pocijepam svu odjeću sa same sebe te prilijepim Maxa za sebe kao nekakav ludak. 

Ali ne. Ovo se nije smijelo desiti.

Ponovo udahnem a njegova ruka dotakne moju...

''Max'' šapnem.

Naše usne se spojiše u jedno,a brižni poljubac kakav se desio danas,sada se pak pretvorio u neočekivanu uzburkanost i želju da sa tim jednim poljubcem proždremo jedno drugo.

''Max'' ponovim.

Tamne oči se upere u moje dok su naši uzdasi brujali u sobi isprekidano.

''Ne mogu'' naglo skočijem od njega.

''Žao mi je'' kažem.

''Nisi ti kriv,samo...''

''Uredu,nisam kriv,okej,pa ko je onda jebeno kriv ako ja nisam'' povikao je.

''Šta želiš ti uopšte od mene''.

''Ovdje si,spavaš pored mene,ljubimo se,mazimo se,ovo sigurno nije ono što jebeni prijatelji rade Adrianna'' sklopim oči.

''Šta više treba da učinim,šta želiš da učinim kvragu''?

''Imam osjećaj da gubim svoj razum zbog tebe,na ivici sam da polupam sve i svakoga zbog jedne proklete djevojke koja mi je tako nonšalantno ušetala u život'' vikao je.

''Šta hoćeš više''.

''Tko si zapravo ti'' ?

''Ko'' !?

Suza kanu niz moj obraz.

''Nitko'' šapnem.

Njegov glas mi i dalje zuji u ušima dok nepomično spojim pored kreveta,žmureći sa strahom da pogledam u njegovom pravcu.

''Ade..'' otvorim oči.

''Ne'' uzviknem.

''Nisam htio...'' njegova ruka poleti ka mojoj ali je odgurnem te se samo uputim ka vratima.

''Adrianna stani'' povikao je zamnom.

Noge su me vodile ni sama ne znam kamo ali su trčale. Trčale od njega,od ovih ljudi,od ovog prokletog imanja...

''Ade'' začujem njegov glas na kraju hodnika.

''Adrianna stani'' ali nisam stala.

''Ade'' povikao je još jedanput i ni sama nisam znala kako ali tako brzo samo se pronašla u njegovim rukama.