You || l.p.

28

Da li bi mu trebala reći za Lukea? Mislim da bi. Svojim odugovlačenjem neću ništa postići. Samo bi moglo biti slično ko i za trudnoću.

"Zapravo i nisam bila sama. Upoznala sam jednog divnog momka. Stalno mi je pomagao, pa i sad pomaže oko Sarah"

Liam izdahne i mogu primjetiti da je njegovo raspoloženje znatno splasnulo. Ne želim da je takav. Bar ne danas.

"Nisam bila sa njim. Rekla sam mu da ne želim da ga moje djete zove tatom. Ako će ikoga zvati to ćeš biti ti. Njen pravi tata"

Jednostavno sam imala potrebu da mu to kažem jer stvarno ne želim da sada upropastim sve. Današnji dan je bio savršen i takav treba i ostati. Liam se lagano osmjehne. Na licu mu se očito vidi umor ustaje sa kauča.

"Trebao bih krenuti" kaže.

A ne, nema šanse da vozi ovako umoran. Šta ako zaspe za volanom.

"Ne dolazi u obzir da ikuda više voziš. Ostaješ ovdje večeras" kažem sa jako ozbiljnom facom. 

Par sekundi me nesigurno gleda, a onda klima glavom.

"Možeš li mi donjeti onda posteljinu?"

"Čekaj. Ja sam ta koja bi trebala spavati na kauču. Tebi treba jedan udoban krevet večeras"

"Ne dolazi u obzir. Ti nećeš spavati ovdje" kaže.

"Onda nećeš ni ti" kažem.

Njegov pogled je zbunjen. Kao da me pita na šta mislim.

"Mislim, krevet je dovoljno velik."

"Stvarno ne treba" kaže.

"Daj, nećeš se lomiti tu. Krevet je dovoljan"

"Hvala ti"

Kaže dok ja krenem ka sobi klimajući glavom. Pokazujem mu gdje je WC i odlazim u sobu kakao bi uzela pidžamu i sačekala njega da završi. Ulazi u sobu sa, malo zabrinutom facom.

"Neće ti smetati ako budem spavao u boksericama. Znaš ove hlače su neudobne i..."

Zašuti kada ga poljubim u obraz. Klimam glavom islazeći iz sobe. Presvlačim se u pidžamu koja je zapravo njegova majica, a ono što sam imala na sebi bacam u prljavi veš. Obavim nuždu, perem zube i vračam se u sobu. Liam već leži u krevetu okrenut ka vratima. Kao da me ćeka.

"Uvjek sam se pitao gdje mi je nestala ta majica"

Oboje se nasmijemo. Legnem na kraj kreveta baš kao što je i on, samo sa druge strane. Mali problemčić je to što je jorgan jednodjelni i ja se ne mogu ušuškati kako to imam obićaj.

"Laku noć" kažem.

"Laku noć"

Već pola  sata pokušavam zaspati, ali ne ide. Jedno drugom smo okrenuti leđima i ležimo na samim krajevima kreveta i to je ono što me ubija.

"Liam, spavaš?"

"Ne." Odgovori.

Osjetim da se madrac pomjera.

"Zajebi ovo" kaže i ja znam šta tačno to znaći. Kotrljam se do sredine kreveta gdje se zabijem u njega, u njegova čvrsta prsa. Njegova ruka se nađe oko mog struka. Ostavlja poljubac u moju kosu, baš kao što je to uvjek radio i ja se odmah osjećam nekako lagodnije. Zavlaćim glavu u njegov vrat dok me on još više pribija sebi. Ovako bih mogla sljedećih sedam dana bez pomjeranja...

...

Moj, do sada savršeni, san prekida skakanje po krevetu. Nezadovoljno izdahnem.