"Dakle, žalba je odbijena?"
"Da, sudija Starčević je odbio. Međutim..."
"Međutim šta?"
"Vi imate uticaja na Starčevića."
Trepnula je nekoliko puta. Jednom duboko udahnula. Suženih očiju izdahnula šuštavo kroz nos...
"Hoćete li da ponovite šta ste rekli?"
"Imate uticaja? Uvek dosudi u vašu korist."
"Ja radim isključivo sa činjenicama. Pripremim se. Istražim. Platim druge da istraže i zato su moje tarife daleko iznad vaših. Zato je postotak dobijenih slučajeva veći kod mene, nego kod vas! Gospodo, ovaj sastanak je završen!", pokazala je rukom ka vratima.
Dvojac je nastavio prkosno da sedi. Nisu odstupili ni milimetar, kao da ih Nesine reči nisu dotakle.
"Eleonora!", bila je glasna...
"Da gospođo?", žena kao da je stajala na vratima i čekala.
"Pustite obezbeđenje unutra", smestila je laktove na radni sto, a glavu naslonila na dlanove.
"Koje obezbeđenje?", pitao je mlađi, kada je muška ruka legla na njegovo rame.
"Ovo!", odgovorila je gramada sa čudnim naglaskom.
"Gospođo Nešić, nismo mislili da vas uvredimo", stariji je počeo da ih pravda, "Jednostavno, ne znamo kako da pomognemo našim klijentima..."
"Dajte otkaze, jer ako ste ovako nastupali na sudu, nije ni čudo što ste odbijeni u žalbenom postupku. Sada, doviđenja..."
Dok je dvojac napistio kancelariju, odbrojavanje je krenulo. Tik-tak. Zalepiće joj par epiteta poput ona kučka, sudijska kurva, ali ništa na šta već nije naišla. Ništa što nije prošla. Kroz dva, možda tri dana doćiće drugi dvojac, ponoviće priču, biće uglađeniji i skuplji, ali znaće težinu njenih reči. Pripremiti predmet, istražiti, udariti gde treba.
Nije Starčević slab na Nesu, još manje je imala uticaja na njega, ali jeste znala kako da se ponaša, taj čovek je poštovao preciznost, poštovao obe strane, vagao po dokazima.
U naredna dva dana, možda čak i tri, dok ne dođu skuplji advokati biće gadno. Pored verbalnih napada, možda krenu i pretnje, možda se javi i fizička pretnja. I to je preživela. Dva ili tri puta...
"Eleonora?"
"Molim gospođo?"
"Uzmi slobodno narednih nedelju dana, plaćeno naravno."
"Zbog onih od malopre?", Eleonora je dugo tu, ali nije imala do sad prilike da vidi kako funkcioniše ta strana medalje.
"Između ostalog. Zameniće te neko od momaka, pedantni su, neće ti ostaviti probleme."
Ili možda hoće?
Sve zavisi koliko su interesne strane uporne u svom ubeđivanju.
"U redu, gospođo..."
Sada je trebala da skloni Liama. Nije znala koliko će imati problema, do sada nisu udarali nisko, sada, sada je već priča za sebe. Izvukla je Mihajla. Dobro, izvukao ga je previd i bacanje sumnje na ostale, ali bio je van. To može da joj pogorša situaciju.
Okrenula se ka prozoru i kroz staklo propratila sporadične bele oblačiće koji su besciljno plovili plavim nebom. Zadrhtala je. Mogla je čak reći da se ustresla od straha, jer ovog puta je nosila okačenu metu na leđa.
"Sergej, misliš da bih mogla da pošaljem Liama van?"
"Otkud znaš da sam tu?"
"Škripe ti cipele. Naravno da znam, javili su ti. Da šaljem dete ili ne?"
"Ne. Koja budala sme da krene na tebe?"
"Glupa budala, a to je opasna kombinacija. Srećom, ne zna se da je Mihajlov sin, verujem da bi bili ubedljiviji."
"I da se zna, opet te pitam, ko sme da krene na tebe?"
"Tvoji momci nisu zaustavili Mihajla da uđe u kuću!"
"Moji momci su ga pustili da ulazi u tvoju kuću! Mojim momcima je rečeno da on jedini sme da uđe u kuću bez provere. Ja sam im rekao, ali sam pre toga Mihajla držao na nišanu. Opet, ko sme?"
"Niko, brate moj..."
Porodica pre svega, moto kojim su se držali, po kojem su živeli. Moto koji ih je držao skupa.
Liam se obradovao ujka Sergeju kada ga je video na kapiji vrtića. Poleteo mu je u naručje, toj ogromnoj muškoj figuri, svom idolu.
Majku je poljubio na blic, ujak je sada tu.
"Znaš da je bio neki tupson jutros, mama je rekla da je on prijatelj kao ti."
"Kako misliš tupson, Liame? To nije lepo da se kaže!"
"Tupson ujko. Kažeš izađi, a on neće! Mama je bila u pidžami!"
"To je Mika ili Mihajlo. Rekao sam ti mnogo puta, ne zovi ljude tupsoni!"
"Jel mnogo više od milion?"
"Više je Liame! Mnogo je više od milion!"
"Mama mi je rekla milion puta, znači manje nego ti!"
"Hajde pametni, idemo na sladoled!"
Mukarci i njihovi razgovori. Nesa se osećala isključeno iz njihivog sveta. Sergej je mnogo lakše dobijao dogovor sa Liamom nego ona, a opet... Nju je češće slušao. Muška figura je potrebna u odrastanju, to sigurno, ali ne bilo kakva figura.
Trebao je otac svakom detetu. Ne otac, otac je biologija, trebao je tata. Da ga ljulja na ljuljašci, da glumi magarca, ali i da ga vaspitava, na pravi put usmerava.
Sergej je ljuljao Liama, dok je ina jela svoj sladoled. Uživala u mirnom trentku posle jutra punog turbolencija, podneva uspunjenog pretnjama i momenta straha.
"Mama je nešto tužna. Imaš nešto da mi kažeš, Liame?", tiho je pitao dečaka, gurajući ljuljašku.
"Mislim da je jutros onaj tupson kriv."
"Kako, mali?"
"Rekla mu je da prihvati ili izađe. Nešto vezano za teta Slađine seksove. Mama se naljutila zbog tih seksova što sam rekao i kaznila me, a onda je rekla da prošlost, seksovi i rasprave nisu za budućnost. Ne znam ujko..."
Sergej je nasmejao. Imao je vere u Liama, Liam je imao poverenja u njega. Posle Anje, Nesa mu je sestra, a pre Natalije, na žalost, Liam mu je dete. Ne zato što je Natalija devojčica, već zato što ga je Liam osvojio odmah. Jedini njegov potomak, a da potomak krvi nije.
"Liame, znaš ti sve. Mi smo muškarci i mi moramo da pazimo na naše devojčice."
"I na mamu i tetku?"
"I one su naše devojčice. Koliko god one bile velike, mi moramo da brinemo za njih. One su nežni cvetići."
"Znam, one plaču."
"Plaču i dečaci, Liame, nije sramota plakati, ali kako rasteš nećeš plakati u društvu. Kada vidiš da neki muškarac plače, nemoj mu se smejati, priđi i zagrli ga, ako ti je prijatelj, ako je neko nepoznat, produži dalje. Ali ako naše devojčice plaču, uveseli ih i kaži meni, ja ću se pobrinuti da budu srećne i nikada više ne zaplaču."
"Hej, mislim da je vreme da krenemo!", Nesa ih je dozivala pokazivajući rukom ka nebu.
Sitni paperijasti oblaci postali su gušći, na pojedinim mestima tamni.
Možda će biti nevreme. Možda će pasti duga i teška kiša. Možda... A možda će ih vetrovi jači od oblaka oduvati daleko da se više ne vrate.
"Ponovo je zaspao pre večere!"
"Ništa mu to ne škodi. Treba da ojača, Nesa."
"Ima samo pet! Kakvo čeličenje?!?"
"To da zna da će biti dana bez užitka, dana bez hleba ili vode. To što je zaspao bez večere, Nesa, znači da će ustati gladan. I onda neće biti šta hoće mamin dečak, već šta ima. Nije mali, toliko, a nije ni glup da ne shvati. On je pametan, dobar i velikodušan..."
"I neće živeti u našem svetu, Sergej!"
"On će voditi naš svet, ne zato što ja tako kažem, već zato što si ga ti tako naučila. On ne vidi zlo, ali vidi ispravno i pogrešno. Mihajlo je za njega tupson koji bi da vidi mamu golu, a ne neko ko je robijao znog narkotika. Ako bude advokat, više će kriminalaca osuditi nego ti, jer oboje znamo šta je pravda, a ona se ne postiže u zatvoru. Ako bude ekonomista, biće Robin Hud. Ako bude..."
"Dobro, shvatila sam! Plašim se... Iskreno, žestoko, ozbiljno se plašim. Plašim se da mu se nešto ne desi, plašim se za njega, a onda i zbog njega. Neću da gledam mnogo u budućnost, ali šta ako krene lakšim putem? Mihajlovim? Svih onih koje sam branila? Šta ako..."
"Nesa", zagrlio ju je jako, "Nesa, to se neće dogoditi. Niti ćeš gledati preko ramena, niti će Liam to raditi. Mihajlo se postarao za to, a ja ću se postarati za ostalo. Tvoje je da detetu daš oca. Da ima nekog ko će biti tata. Tata je čast, devojčice moja, biti tata je privilegija. Bio sam mu tata svih ovih godina i to je nešto najlepše što sam dobio. Sada je vreme da ima oca-tatu. Da ima porodicu. Da nauči tradicionalne vrednosti."
"Volela bih...", spustila je glavu na Sergejeve grudi, nije mogla da ga pogleda u oči.
"Znam da bi, ali znaš da ja nikada neću imati porodicu. Jednostavno, onaj odozgo se pobrinuo da se ne duplira budala kao ja", kiselo se nasmejao i poljubio je u kosu.
Zatvaranje ulaznih vrata pomerilo ih je iz oblaka ranjivosti i priznavanja strahova.
Mihajlo je stajao na dovratku fasciniran slikom koju je video.
Ne ljubomoran, nikako, negde u onom trenutku kada ga je Sergej držao na nišanu shvatio je da tu nema mesta ljubomori.
Oni su bili porodica.
"Došao je kandidat", rekao je ne puštajući Nesu iz naručja.
"Došao sam da se izvinim."
"Za seksanje u prošlosti koje se preliva ili ne preliva u budućnost?", Sergej je nastavio sa bocka, kez mu se rađao na usnama.
"I za to!"
Nesa je bila između dve vatre. Da li da šutne Sergeja u guzicu ili pukne Mihajla preko ustiju.
Biti ili ne ubiti, pitanje je sad?
"Da ne budem i ja seksan, otišao sam. Nosite pidžame, Liama nervira kada nemate pidžame!", bile su njegove reči kada je otplesao van Nesine kuće.
Pogledom, Mihajlo je ispratio Sergeja ne pomerivši se ni milimetar. Stajao je na dovratku, ponovo prikivan Nesinom pojavom.
Na kraju dana, kada sve prođe i vreme je da se na počinak krene, ona je bila ta koja mu je olakšavala da nađe svoje pokajanje.
Pored nje je hteo da legne, pored nje da skonča, ako treba.
Pored nje, ako je moguće i da ostane, sa njom porodicu da čuva.
"Zašto si došao?"
"Zato što sam želeo?"
"Šta ako te ne želim ovde?"
Spustio je ruke pored tela. Stao mirno i pogledao je u oči.
"Ako je ako, pozovi Sergeja. Reci da me ne želiš pored sebe, da ne razmišljaš o činjenici da možda postojimo mi, negde duboko u tvom umu. Pozivi ga i on će znati kako da me se reši..."
"Šta ako te ne želim mrtvog? Samo daleko od mene?"
Nasmešio se, polako joj prilazio, nežno se smešio...
"To nije opcija, Vilo. Dok sam živ, biću ovde", prstom je pipnuo njenu slepoočnicu, "ovde", dotakao je sredinu njenih grudi, "i ovde", spustio je svoje usne na njene.
Nije bio daleko od istine... Bio je tu. Večno vezani nevidljivim nitima sećanja i opipljivim telom Liama.
Bio je tu...
Duboko u sebi, nadala se da će i ostati...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖