Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 15

Nije živela u stereotipu. Niti u snovima. Živela je u potpunoj realnosti stanja u kom se našla. Živela je rutinu jedne samohrane majke, dobro, povlašćene samohrane majke.
Imala je Sergeja, njegovu podršku. Imala je Anju, Slađu. Najbitnije od svega, imala je sebe i Liama.
Nije živela u snovima.
Snova se odrekla zarad mentalnog zdravlja.
Snove je imala nekada davno, želela je mnogo, snivala realno, težila ka stabilnom.
Kada su se snovi i realnost posvađali i potukli, shvatila je da je njena najveća kazna bila san. A kazna za snivanje bila je okrutna.
Gnušanje je polako nestalo, a da bi se u potpunosti oteralo bilo je pptrebno puno posla. Kažnjena od sebe same, izdržala je svoju pokoru i sada, sa zaključkom pred vratima, mogla je ponovo da diše.

"Mama?"

"Liame!", uskočio je u majkon krevet i zagnjurio glavu u njen vrat.

"Mama, ko je čika dole u tpezajiji?"

Mihajlo.... Apsolutno je zaboravila da je pređašnju noć proveo tu. Da ga nije otpustila kao prošli put, već da je zaspala pored njega.

"To je čika Miki, Mihajlo. I on je mamin drugar."

"Kao ujka Seki?"

"Kao ujka Seki. Da li te je video?"

"Nije, mama. Saklio sam se. On je stlašan!"

Strašan ili ne, Mihajlo je tu, Liam je tu, u najavi je haos.
Neće da nameće etikete, neće da požuruje stvari. Liam nije glup, zna da su mame i tate normalne pojave, ali sada da ga pogodi bombom- ovo je tvoj tata, nije htela.

"Znači, ponovo si se probudio i hteo da kradeš slatkiše, a da me ne probudiš, lopove jedan!", zagolicala ga je prvi, zatim i drugi put.
Golicala ga je dok se uvijao pored nje, smejao i vriskao.

Čuo je vrisku.
U trenutku se zaustavio, prestao je da diše. Vriska se ponovila, bila je jaka i intenzivna, a on je grabio po dva stepenika do Liamove sobe.
Nije bio u krevetu, ćebence je bilo na podu.
Vriska se ponovila i tada je shvatio, glas je dopirao iz Nesine sobe.

"Mama je u pizami, izađi napoje!"

"Izvini, momčino nisam hteo da smetam. Što mama viče?"

"Nije mama, tupsone, ja sam vikajo! A ti napoje!", seo je pored majke, zajapuren od smeha u licu i skrstio je ruke na grudima. Baš kao i Mihajlo u tom trenutku.

Nesa je svoj san odbacila i sada je živela za tuđe snove. Pogledavši prvo u Liama, a zatim u Mihajla, shvatila je da snovi vremenom stasavaju, postaju veći. Njen san je njen sin.

"Izvini se, Liame!"

"Neću! Tupson! Kažao sam da izađe da se oblučeš!"

"Liame!"

"Znam, kazna! Izvini čika tupsone!"

Prešla je rukom po licu, brisajući imaginarnu kofe vode. Tupson, tupljenje, psovke... To su sve reči koje je mogao da čuje od Anje ili Slađe. Muškarci su se u njegovoj blizini kontrolisali.

"Liame!", bila je ljuta, a opet ponosna na svije dete koje je branilo njenu čast.

"Neću više, neću više! Neću da kao teta Slađa ostanem bez seksanja!"

"Bez čega?", sada je Mihajlo bio zapanjen.

"Bez seksanja! To su oni kolačići sa čokoladom. Seksovi!"

Mihajlo je bio na ivici da se nasmeje. Gledao je u Nesu i njen zbunjen izraz kako postaje besan. Veoma, veoma besan...

"To ti je rekla teta Slađa? Seksanje?"