Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 16

"Dakle, žalba je odbijena?"

"Da, sudija Starčević je odbio. Međutim..."

"Međutim šta?"

"Vi imate uticaja na Starčevića."

Trepnula je nekoliko puta. Jednom duboko udahnula. Suženih očiju izdahnula šuštavo kroz nos...

"Hoćete li da ponovite šta ste rekli?"

"Imate uticaja? Uvek dosudi u vašu korist."

"Ja radim isključivo sa činjenicama. Pripremim se. Istražim. Platim druge da istraže i zato su moje tarife daleko iznad vaših. Zato je postotak dobijenih slučajeva veći kod mene, nego kod vas! Gospodo, ovaj sastanak je završen!", pokazala je rukom ka vratima.

Dvojac je nastavio prkosno da sedi. Nisu odstupili ni milimetar, kao da ih Nesine reči nisu dotakle.

"Eleonora!", bila je glasna...

"Da gospođo?", žena kao da je stajala na vratima i čekala.

"Pustite obezbeđenje unutra", smestila je laktove na radni sto, a glavu naslonila na dlanove.

"Koje obezbeđenje?", pitao je mlađi, kada je muška ruka legla na njegovo rame.

"Ovo!", odgovorila je gramada sa čudnim naglaskom.

"Gospođo Nešić, nismo mislili da vas uvredimo", stariji je počeo da ih pravda, "Jednostavno, ne znamo kako da pomognemo našim klijentima..."

"Dajte otkaze, jer ako ste ovako nastupali na sudu, nije ni čudo što ste odbijeni u žalbenom postupku. Sada, doviđenja..."

Dok je dvojac napistio kancelariju, odbrojavanje je krenulo. Tik-tak. Zalepiće joj par epiteta poput ona kučka, sudijska kurva, ali ništa na šta već nije naišla. Ništa što nije prošla. Kroz dva, možda tri dana doćiće drugi dvojac, ponoviće priču, biće uglađeniji i skuplji, ali znaće težinu njenih reči. Pripremiti predmet, istražiti, udariti gde treba.
Nije Starčević slab na Nesu, još manje je imala uticaja na njega, ali jeste znala kako da se ponaša, taj čovek je poštovao preciznost, poštovao obe strane, vagao po dokazima.
U naredna dva dana, možda čak i tri, dok ne dođu skuplji advokati biće gadno. Pored verbalnih napada, možda krenu i pretnje, možda se javi i fizička pretnja. I to je preživela. Dva ili tri puta...

"Eleonora?"

"Molim gospođo?"

"Uzmi slobodno narednih nedelju dana, plaćeno naravno."

"Zbog onih od malopre?", Eleonora je dugo tu, ali nije imala do sad prilike da vidi kako funkcioniše ta strana medalje.

"Između ostalog. Zameniće te neko od momaka, pedantni su, neće ti ostaviti probleme."

Ili možda hoće?
Sve zavisi koliko su interesne strane uporne u svom ubeđivanju.

"U redu, gospođo..."

Sada je trebala da skloni Liama. Nije znala koliko će imati problema, do sada nisu udarali nisko, sada, sada je već priča za sebe. Izvukla je Mihajla. Dobro, izvukao ga je previd i bacanje sumnje na ostale, ali bio je van. To može da joj pogorša situaciju.
Okrenula se ka prozoru i kroz staklo propratila sporadične bele oblačiće koji su besciljno plovili plavim nebom. Zadrhtala je. Mogla je čak reći da se ustresla od straha, jer ovog puta je nosila okačenu metu na leđa.

"Sergej, misliš da bih mogla da pošaljem Liama van?"

"Otkud znaš da sam tu?"

"Škripe ti cipele. Naravno da znam, javili su ti. Da šaljem dete ili ne?"