Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 30

Sa posebnim elanom koračala je od kuće do automobila, brže bolje stigla do kancelarije, sa osmehom na licu ispijala kafu sa Igorom.
Slike s uviđaja su joj bile poslednja stavka o kojoj je razmišljala, jer ovog puta... Ovog puta neće pomeriti guzicu sudiji ili tužalaštvu, ovog puta potrešće sve!

"Nesa, imaš raspižđenog pandura na prvoj liniji!", Igor je bio jasan.

"Jel čupa kosu?"

"Odakle znam, zove na fiksni?!"

"Hej, Saša?", primila je poziv, "Nemoj mi reći da imaš slike!"

"Onda ti neću reći! Ali moram da ti napomenem da u ovaj pohod ne uvlačiš ostale!"

"Koje ostale? Nemam kog da uvečem, a ako misliš na Janju i Peđu, nemoj da brineš. Od danas ih ne poznajem!"

"Tako treba! Slike ti stižu za sat vremena!"

Imaće dovoljno vremena da pripremi predmet onako kako treba. Sada joj je prioritet Mihajlo, a braneći njega završiće i sa slučajem trojca iz skladišta gde su poginuli Dima i Džo. Jedan udarac, dva slučaja!
Jedan pametan potez i šah mat je neminovan....

Osećanja su jedina stvar koja rade protivu ljudi. Ljubav, naklonost, mržnja, zloba... Sve dođe na naplatu. Nesina najveća slabost bila su osećanja. Prijateljstvo i odanost koje je gajila prema Slađi, Janji, pa i Peđi bili su ništa u odnosu na naklonost prema Sergeju. Njega je volela na poseban način, možda čak i jače nego li Mihajla, ali svakako drugačije. Sergej joj je bio otac, bio brat i bio jedina iakrena podrška u mračnom vremenu. Najdublja osećanja je gajila prema Liamu, a dovesti Liama u opsanu situaciju bila je javna objava rata Nesi. Tada ni zakon ni pravo nisu bili ništa spram osećaja za pravdu koja su je gurala.

"Sutra je veliki dan?"

"Sutra je dan kada dobar čovek kreće u rat, Igore."

"Citiramo Dr Who? Nemoj biti brzopleta, River Song. Imaš sve spremno?"

"Imam i neću da se zajebavam. Pozvala sam i specijalne goste da ponponima uvesele događaj!"

******

Dva dana se mrčilo da bi na kraju učicama potekle reke. Kiša je lila kao da je neko odvrnuo česmu i zaboravio je. Kolaps saobraćaja, dreka i nervoza nisu je omeli da do zgrade suda stigne na vreme.
Naslonjena na radijator pored prozora, a ispred samih vrata sudnice, nije skidala ledenu masku s lica. Nije iskoristila ni pravo na konsultacije sa svojim klijentom. Nije želela čak ni sa tužiocem da se sretne. Bila je žena sa planom.

"Država protiv Dojčinovića", čuo se glas sudskog službenika i Nesa je krenula, samo sa malom pismo torbom pod rukom...

"Časni sudija gospođa Nikolić zaseda, gospodin tužioc Bogdanović ima reč", čula je nakob što sz dva službenika uvela Mihajla u sudnicu i posela ga pored nje.
Spustila je ruku na njegovu butinu i uronula mu nokte u meso. Nadala se da će shvatiti da treba da ćuti.

"Kako se Dojčinović izjašnjava na osnovu optužbe za posed i distribuciju narkotika", upitala je sudija.

"Nije kriv!", iz topa je ispalila Nesa videvši na Mihajlovom licu nevericu. Ako se on predao, ona svakako nije.

"Imate li argumente da potkrepite svoju izjavu ili ćemo gubiti vreme?"

"Imam časni sudija i pozivam svoje prve svedoke!"

Luka je pogledao popreko. Ovo mu je velika šansa da ne bude desno češalo levog jajeta, a Nesa izvodi svoju magiju. Stisnutih zuba objavio je prigovor, ali sudija Nikolić je brzo odbila.

U sudnicu je ušao dvojac u policijskim unifomama. Mihajlo ih je prepoznao kao policijske službenike koji su došli da ga sprovedu, nako što su ga insektori zaskočili.